ZAŠTO SE NE ŠTITI ĆIRILICA?
Autor: Glas javnosti
Kada biste pitali, mnogi bi rekli da pišu ćirilicom, a kada se potpisuju, onda koriste latinicu.
U Srbiji je skoro sve popisano – znamo koliko imamo stanovnika, koliko su pismeni, da li su završili osnovnu ili srednju školu, koliko ih je sa fakultetom, koliko i kako koriste društvene mreže i kompjutere i telefone... Ali, zvaničnih podataka o tome koliko ljudi u Srbiji piše ćirilicom – nema.
Do tih podataka, kako kažu sagovornici "Novosti", teško će doći iz različitih razloga.
Jer, pojašnjavaju oni, kada ljude pitate kojim pismom pišu, većina kaže ćirilicom, ali u stvarnosti je možda drugačije. Zabunu stvara i to što većina dokumenata na ćirilici popunjava ćiriličnim pismom, a ona na latinici – latinicom.
U Zavodu za statistiku kažu da to pitanje nije moguće uvrstiti u, na primer, popis stanovništva, pa su se na popisu naši građani izjašnjavali o tome kojim jezikom govore, ali ne i kojim pismom pišu. Jer, kažu u Zavodu, teško je utvrditi da li neko govori istinu kada ga pitate koje pismo koristi.
Da nema zvaničnih podataka o tome koliko ljudi piše ćirilicom, kaže nam i šef katedre za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić.
"Teško je reći koliko ljudi koristi ćirilicu, koristimo je ako na njoj čitamo, ona je naše nacionalno pismo, a teško je reći koliko ljudi uopšte koristi pismo, jer u ovoj novoj eri sve je manje onih koji pišu olovkom, sve je svedeno na telefone i računare", naglašava Brborić.
Srećna je okolnost da na telefonima i računarima lako možemo izabrati pismo i da to nije kao pre nekoliko decenija kada su skoro sve pisaće mašine bile na latinici. U bankama i slični mestima postoje olovke na pultovima, niko više ne nosi olovku, a pismo koristi samo za potpis.
Kada biste ih pitali, mnogi bi rekli da pišu ćirilicom, a kada se potpisuju, onda koriste latinicu.
Za podatak od pre nekoliko godina da svega 10 odsto ljudi koristi ćirilicu, prof. Brbović kaže da ta pretpostavka nije tačna. On smatra da nas u zabludu dovodi ono što vidimo na ulici i na kioscima, gde je većina natpisa i novina napisana na latinici.
Prof. Brborić smatra da bi se, možda, pouzdaniji podaci o tome koliko se piše ćirilicom mogli prikupiti sa biračkih spiskova.
"Mogli smo iskoristiti, na nekom uzorku, biračke spiskove i videti koliko se ljudi potpisalo ćiricom, a koliko latinicom. Taj podatak bi recimo mogao biti validan i statistički pouzdan i značajan".
Oni na šta većina lingvista upozorava je da se ćirilica ne koristi ni na visokim državnim mestima koja su zadužena za njenu zaštitu. Tako se u zvaničnim dopisima jedan broj naših ministara potpisuje latinicom, kao da za njih ne važe Ustav i zakon. Događa se i da dopisi sa Univerziteta ili nekih fakulteta budu pisani latinicom.
"To je teško razumeti", kaže profesor Brborić i dodaje: "Briga o jeziku i pismu važan je državni i nacionalni zadatak, a resorna ministarstva moraju opravdati ulogu koju imaju."
Ako je podatke o broju korisnika srpskog pisma teško utvrditi, lakše je videti koliko se knjiga i udžbenika štampa na ćirilici. I tu se stvari poboljšavaju.
Kako kaže prof. Brborić, po zvaničnim podacima koji se mogu proveriti u Narodnoj biblioteci Srbije broj monografskih publikacija – knjiga i udžbenika, koji se štampaju ćirilicom je u porastu.
"Pre desetak godina taj broj je bio skoro izjednačen, tako je 2000. godine broj knjiga na ćirilici bio 52 odsto, a na latinici 48 odsto. Onda je 2019. od oko 20.000 knjiga na kojima je Narodnoj biblioteci Srbije urađen CIP, 57 odsto bilo štampano na ćirilici, a prema nepotpunim podacima za 2023. godinu taj procenat je iznad 60 odsto, što je podatak koji raduje. Situacija se popravlja, ali ne kažem da je dobra".
Smatra da je porasla svest o matičnom pismu i da će se situacija popravljati u narednim godinama.
Profesor upozorava da je ogromna energija potrošena na "rodno osetljivi jezik" i "rodnu osetljivost", zaprećene su kazne i to je postalo važno pitanje koje je nekima postalo važnije od nepoštovanja Ustava i zakona, odnosno njihovih odredaba o jeziku i pismu.
Brborić upozorava i da se ne poštuju odluke i preporuke Odbora za standardizaciju srpskog jezika, svesrpskog jezičkog tela sa predstavnicima najpozvanijih institucija, pa time ostajemo bez autoriteta kada su posredi važna pitanja.
"Istina, briga o jeziku i pismu i srpskoj jezičkoj situaciji je zajednički zadatak i ako budemo ozbiljni i odgovorni, onda će to biti dobro", uveren je Brborić koji poručuje da su odredbe Ustava i zakona jasne, te da se zna šta je službena upotreba jezika i pisma i zna se kako se to rešava.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
