EVO ŠTA SE SADA TRAŽI: Uoči oštre zime, turizam se vratio na Mediteran

Devet godina kasnije, on provodi leta na "Ikigai" - jedrilici od 16 metara koju je nazvao po japanskom konceptu nalaženja sreće kroz život sa smislom.

Nedeljna turistička putovanja za odmor na njegovoj jahti planirana su oko nekih manje poznatih grčkih ostrva: Milos, Sifnos, Serifos, Kitnos, prenosi portal Ekapija.

- Potražnja je suluda - rekao je za AP Zobanakis, dok je bosonog na palubi obloženoj tikovinom podešavao jedro u plovidbi pored drevnog Posejdonovog hrama, na vrhu litice Suniona južno od Atine.

Turizam širom Mediterana je u procvatu. Pomognut snažnim američkim dolarom i trkom Evropljana da nađu plažu za sebe posle godina ograničenja putovanja zbog kovida-19, povratak iz pada tokom pandemije je snažniji nego što su mnogi očekivali, što je dovelo do dugačkih redova, otkazanih letova i izgubljenog prtljaga ovog leta na mnogim evropskim aerodromima, mada ne i u Grčkoj.

- Ljudi su posle kovida, posle dve godine frustracije, verovatno uštedeli nešto novca i odlučili da im je potreban odmor. Mislim i da su njihovi budžeti koje su spremni da potroše, porasli, pa im je to donelo i veći kvalitet. To je mnogo pomoglo Grčkoj - rekao je Zobanakis

Grčka je na putu da obori svoj rekord po godišnjem prihodu od turizma. Portugalija takođe očekuje potpuni oporavak, dok podaci krajem leta sugerišu da će Španija, Italija i Kipar završiti godinu tek malo ispod nivoa broja posetilaca pre pandemije.

To je blagoslov za evropske južne ekonomije, oporavak koji ublažava naginjanje kontinenta ka recesiji izazvanoj rastućim cenama energije, ratom u Ukrajini i trajnim poremećajima zbog pandemije.

- Zemljama poput Grčke i drugih poput Italije i Španije, leto je donelo dosta otpornosti pred cunamijem koji dolazi od krize troškova života i energetske krize - rekao je Lorenco Kodonjo, glavni ekonomista u LC Macro Advisors i gostujući profesor na Londonskoj školi ekonomije.

Evropska mediteranska obala takođe nudi destinacije koje su bezbedne i imaju kulturni interes, rekao je Kodonjo, ali dobre vesti možda neće potrajati.

Po novoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, privredni rast u 19 zemalja koje koriste evro trebalo bi da opadne na 0,5% u 2023. sa porasta od 3,1% ove godine. Grčka, Italija, Portugalija i Španija imaju najviši nivo duga u evrozoni u odnosu na veličinu svojih ekonomija i uz to se suočavaju s rastućim troškovima zaduživanja.

Stiven Runi, viši ekonomista fokusiran na turizam u Okford Economics-u, kaže da će zemlje zavisne od turizma sledeće godine videti da će ta njihova dealatnost biti teže pogođena krizom troškova života izazvanom naglom inflacijom i visokim računima za energiju.

- Očekuje se da će ovi izazovi početi da grizu kako budemo prelazili u poslednji kvartal ove godine i 2023. Ne očekujemo da će oporavak turističke delatnosti stati 2023, ali će se donekle usporiti u skladu s opštim usporavanjem privrede, a ponovo će rasti 2024 - rekao je on.

U istorijskoj atinskoj četvrti Plaki turisti krajem oktobra i dalje pune uske ulice, gužvajući se po blagom vremenu oko prodavaca sladoleda i zaustavljajući se da pretražuju prodavnice kožnih torbi, nakita, šešira i suvenira.

U prodavnici "Loom Carpets", suvlasnik Vahan Apikian, presavija i slaže tepihe i kupcima pokazuje torbe, srećan što je potražnja visoka:

- Posao je krenuo veoma dobro: imali smo mnogo više posetilaca nego 2019. godine koja je bila rekordna. Ova godina je bila još bolja.

Kako dani postaju sve kraći, a izgledi za ekonomiju Evropske unije sve mračniji, Grčka i druge južne zemlje članice obnovile su napore da destinacije za odmor rade tokom cele godine, nadajući se da pešačke staze, penjanje po stenama i posete istorijskim crkvama mogu da priguše zimski pad dolazaka.

Ali turizam tokom cele godine takođe otkriva nedostatke u sposobnosti vlada da planiraju i koordiniraju, rekao je Panajotis Karkculis, viši politički analitičar u atinskom Institutu za regulatorna istraživanja koji je savetovao vlade u južnoj Evropi i na Bliskom istoku o reformama politike.

- Nema mnogo smisla reklamirati stazu do istorijskog manastira koji se zatvara u 15 časova ili pokušavati da starije osobe dovedete negde gde su putevi loši i nema pristupa bolnici. Turizam razotkriva svaku slabost administracije - rekao je on.

Koliki god prihod turizam bude doneo ove zime, tvrdi on, moraće da ode u finansiranje državne pomoći za preduzeća i domaćinstva koja su u nevolji, a ne na dugoročna poboljšanja.

- Sve što, poput turizma, stvara bogatstvo je nesumnjivo pozitivno. Ali kako se taj novac troši, druga je priča - rekao je on.