KO SU BILI MAMELUCI? Elitni vojnici koji su pobedili najmoćnije srednjovekovno carstvo i skoro tri veka vladali u Egiptu

Mameluci nisu bili poreklom Egipćani, nego robovi-vojnici, uglavnom Kipčak Turci iz centralne Azije.

Po zakonu (mada često ne i u praksi) Mameluci nisu mogli da nasleđuju imovinu od oca niti mesto u službi, zbog čega su često nove članove vojske primali spolja.

Bahri Mameluci su mahom bili starosedeoci iz južne Rusije, a Burdži uglavnom Čerkezi sa Kavkaza. Kao stepski narod, imali su više zajedničkog sa Mongolima nego sa narodima Sirije i Egipta među kojima su živeli.

PRVI VOJVODA MEĐU GENERALIMA! Šta je do groba bolelo Radomira Putnika?

Kako su dečaci postajali Mameluci?

Najčešće bi zarobljavali dečake od oko 13 godina iz oblasti na severu Persijskog carstva, prevodili bi ih u islam, a onda bi ih obučavali da postanu elitni vojnici koji su služili sultanu i višim gospodarima.

U 13. veku muslimanski kalifi su imali veliki broj Mameluka, a najviše ih je imao sultan. Kako su bili odvajani od porodica, a u državama u koje su dovođeni nisu imali rodbinu, Mameluci su zavisili od svog gospodara. Mameluk je obučavan za rat i vaspitavan da bude odan gospodaru.

Politika unutar Mameluka bila je krvava i brutalna. To što bogatstvo i pozicije nisu mogle da se nasleđuju, nije ih sprečavalo da pokušavaju, a svako pokušaj nasleđivanja završavao se borbom. I čistke viših gospodara i rivala bile su uobičajene, a sultani su obično kao kazne koristili nabijanje na kolac i razapinjanje.

Veoma važan deo ratničke obuke bila je Fursiyya - arapska konjička vežba: tehnike jahanja, taktike konjice, streličarstvo, čak i lečenje rana. Obuka je podrazumevala i celokupnu brigu o konju, a osim praktične vežbe postojao je i kodeks- konjanici su morali da budu hrabri i velikodušni.

Mameluci su skoro u potpunosti živeli u svojim garnizonima. Konjičke igre (nešto poput pola) su bile glavna razonoda jer su tako uvežbavali i kontrolu nad konjem, uske zaokrete i "podešavanje" brzine naleta - veštine potrebne na bojnom polju. Praktikovali su i streličarstvo na konjima i akrobacije.

Prilika Mameluka da svrgnu svoje gospodare došla je krajem 1240-ih, u vreme kurdske dinastija Ajubida, koju je osnovao Saladin 1170-ih.

Istovremeno, događaji na istoku počeli su da utiču na region. Mongoli su u istočnim stepama napadali zapadna kineska plemena i napredovali ka jugu Rusije, potiskujući druge narode na zapad. Godine 1244, uz prećutnu podršku Ajubida u Kairu, Jerusalim je pao u ruke grupi Horezmijaca, istočnih Persijanaca koji su i sami bežali od novonastalog Mongolskog carstva.

GODIŠNJICA VELIKOG STRADANJA: Marš smrti duž albanske obale Jadranskog mora

U februaru 1258. vojska Hulagu-kana, unuka Džingis-kana i brata Kublaj-kana, zauzela je Bagdad. Alepo je pao ubrzo nakon toga, a onda i Damask.

Mongoli su završili osvajanje Sirije i Anadolije. Pod islamskom vlašću su ostali samo Egipat, nekoliko izolovanih gradova u Siriji i srce Arapskg poluostrva. Mamelučki sultanat, tada je još bio mlad i nestabilan.

Hulagu je poslao izaslanike Saif ed Din Kutuzu u Kairo tražeći predaju, ali on je ubio izaslanike i stavio njihove glave na kapije grada.

Međutim, tada je stigla vest da je Veliki mongolski kan Monge-kan umro, a Hulagu se vratio u Karakorum da podrži svoj ogranak porodice u nasleđivanju vlasti.

Uprkos njegovom odlasku, mongolska vojska u Siriji je i dalje bila moćna i brojala je oko 20.000 ljudi. Mamelučka i mongolska vojska ulogorile su se u Palestini u julu 1260. i sastale su se u Ajn Džalutu 8. septembra.

Bitka je trajala od zore do podneva. Mongoli, nepobediva sila tog vremena, bili su poraženi, a njihov glavni vojskovođa ubijen je od strane samog Kutuza. Mehanizmi komandovanja i kontrole Mameluka, navodno su bili impresivni.

Mongoli su bili lako oklopljeni strelci na konjima sa malo "domaćeg" oružja za borbu prsa u prsa. Međutim njihovi konji su bili mali stepski poniji, dok su teško oklopljeni Mameluci, jahali veće arapske konje. Parirali su jedni drugima u streličarstvu, kao i u borbi kopljima i mačem. Ali Mongoli nisu imali obuku kada je reč o organizaciji, dok su Mameluci takvu obuku živeli. Mongoli su bili efikasniji samo u pogledu pokretljivosti i brzine strela.

Kako je poljski lekar napravio vakcinu u podrumu koja je spasila srpsku vojsku od pomora u Prvom svetskom ratu?

Po povratku Mameluka u Kairo, Kutuza je ubio jedan od njegovih najistaknutijih vojskovođa - Bajbars i sam zauzeo sultanat. Ovaj događaj je postavio obrazac nasleđivanja u Mamelučkom carstvu: samo je nekoliko sultana umrlo prirodnom smrću. Prosečna vladavina sultana bila je sedam godina. Uprkos tome, dinastija se pokazala kao jedan od najstabilnijih političkih entiteta srednjevekovnog Bliskog istoka.

Osim što su brzo očistili Siriju od Mongola, započeli su proces utvrđivanja i poboljšali komunikaciju i diplomatiju sa islamskim prinčevima u regionu, čime su konsolidovali egipatsku moć u Siriji. Zaštita Sirije bila je centralna za Mameluke koji su se predstavljali kao branioci islama.

Egipatski resursi su bili posvećeni izgradnji i obuci vojske za Siriju, koja je uvek bila mobilisana i na najmanju provokaciju Mongola.

Komunikacije unutar mamelučke države takođe su bile dobro organizovane. Luke su poboljšane i uspostavljena je četvorodnevna poštanska služba između Kaira i Damaska.

Bajbars je otvorio trgovinu sa španskim kraljevstvom Aragon i održao prijateljske odnose sa italijanskim pomorskim državama. Takođe je poslao izaslanike u Zlatnu Hordu, mongolski kanat u Rusiji sa kojim je Hulag bio u sukobu. To je pomoglo da se održi priliv robova iz regiona Crnog mora za održavanje mamelučkog sistema, a povećao je i pritisak na Hulagov Ilkanat.

Pored toga što je držao Mongole na odstojanju, Bajbars je uništio hrišćanske zemlje na Bliskom istoku. Godine 1263. zauzeo je Nazaret i okolinu Akre. Godine 1265. zauzeo je Cezareju i Haifu.

Bajbars se plašio saveza između Mongola i hrišćanskih sila. Mongoli su to svakako pokušali da postignu i 1271. godine Edvard Plantagenet, tokom Osmog krstaškog rata, uspeo je da ih ubedi da pošalju značajne snage u Siriju kako bi smanjili pritisak Mameluka na preostale krstaške gradove. Ali posle neuspeha krstaškog rata, poslednji krstaški gradovi su ubrzo pali.

Mamelučka dinastija je sada bila sigurna i trajala je do 16. veka. Borbe za vlast nisu sprečile kontinuitet, čak i nakon što su čerkeski Burdži Mameluci preuzeli vlast od Bahri Mameluka sredinom 14. veka.

Ozbiljnije im je pripretila samo Timurova vojska sa svojim kratkim, ali destruktivnim invazijama, ali su Mameluci uspeli da ponovo uspostave svoje sirijske baze moći.

Dinastija je oslabljena Crnom smrću koja je napadala Bliski istok u nekoliko navrata od sredine 14. veka. Takođe, kada su Portugalci otpočeli okeansku trgovinu i otvorili put do Indije, Mameluci su ostali bez značajnih prihoda.

Na kraju su bile potrebne samo dve kratke bitke da bi osmanski sultan Selim I desetkovao poslednju mamelučku vojsku koja je zauzela polje nedaleko od piramida kod Kaira 1517. Osmanska vojska je koristila vatreno oružje i artiljeriju, dok su Mameluci krenuli na njih sa lukom, kopljem i mačem. Istorija ih je sustigla.

Međutim, Selim I je nastavio da zapošljava mameluka kao vicekralja, a regrutovanje Čerkeza kao poreznika nastavilo se sve dok sa Napoleonovom vojskom 1798. u Egipat nije stiglo novo doba,piše Nacionalna geografija.

BONUS VIDEO: Doktor Aleksandar Radojević o zagađenosti kao tihom ubici

SKINI APLIKACIJU