Kako je poljski lekar napravio vakcinu u podrumu koja je spasila srpsku vojsku od pomora u Prvom svetskom ratu?
Autor: Glas javnosti
Park Srpskog lekarskog društva (SLD), u centralnobeogradskoj ulici Džordža Vašingtona od 2017. krasi spomenik profesoru Ludviku Hiršfeldu (1884-1954), istaknutom poljskom naučniku, velikom prijatelju srpskog naroda i lekaru-dobrovoljcu u srpskom vojnom sanitetu tokom Prvog svetskog rata (1914-1918).
U građi o dr. Hiršfeld se navodi da je rođen u Varšavi 1884. Godine, a da je medicinu studirao u Vircburgu i Berlinu gde je 1907. doktorirao disertacijom "O aglutinaciji krvi".
Kao mlad istraživač, asistent Kancerološkog instituta u Hajdelbergu, Hiršfeld je 1910. dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora.
Saznavši u Švajcarskoj, gde je bio docent na Ciriškom univerzitetu, za stravične razmere epidemija tri tifusa (trbušnog, povratnog i pegavog) u Srbiji, Hiršfeld se početkom 1915. prijavio da kao lekar-dobrovoljac u srpskoj vojsci pomogne u suzbijanju epidemija. Po sopstvenoj želji poslat je u samo središte epidemija „glavni centar za razboljevanje i umiranje“, Valjevo. Tu je radio na suzbijanju epidemija, a organizovao je i predavao na kursevima o pegavom tifusu i drugim zaraznim bolestima, pišu istorijski izvori.
U aprilu 1915. u Srbiju je došla i dr Hana, supruga dr Ludvika Hiršfelda. Po okončanju epidemije u maju 1915, dr Hiršfeld je do oktobra 1915. radio kao bakteriolog u srpskoj vojsci.
Dr. Hiršfeld je kao razlog za boravak u Valjevu, znatno kasnije u autobiografskoj knjizi „Istorija jednog života“ naveo: „Nije tamo bilo raskoši švajcarske klinike, ali je u nama treperila neka snažna nota bratstva. Ni za trenutak nismo zažalili dobrovoljno napuštene švajcarske palate.“
Inače dr Hiršfeld odbio je da se kao strani lekar evakuiše i sa našim vojnicima prešao Albaniju.
Posle napada Austrougarske, Nemačke i Bugarske vojske na Srbiju, početkom oktobra 1915, naređena je evakuacija Valjevske bolnice, a lekarima iz stranih misija predloženo da otputuju. Hiršfeldovi su odgovorili: „Mi smo vojnici u vašoj službi. U sreći i nesreći. Ukoliko poginemo, onda je to za dobru stvar.“
Hana i Ludvik Hiršfeld su se sa srpskom vojskom povlačili preko Albanije, odakle su otišli za Švajcarsku. U Cirihu je, u organizaciji društva Crvenog krsta, Hiršfeld održao predavanje o sudbini srpskog naroda i njegove vojske u prvim godinama Velikog rata.
Posle dolaska srpske vojske na Krf, pri Sanitetskom odeljenju Vrhovne komande je osnovana Srpska bakteriološka laboratorija. Dr Hiršfeld je zamoljen da u Švajcarskoj kupi svu neophodnu opremu za rad jedne vojne bakteriološke laboratorije i sa ženom doputuje odmah na grčko ostrvo. Supružnici su se odazvali i Dr Hiršfeld je 1916. u Solunu izolovao iz krvi jednog vojnika do tada nepoznati soj paratifusa, a novu bakteriju nazvao Bacillus paratyphi C. Danas se ovaj izazivač paratifusa naziva Salmonella hirszfeldi.
U proleće 1917. je Hiršfeld je u podrumskoj laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, te kolere. Njome je vakcinisano preko 110.000 boraca, a prvi vakcinisani vojnik bio je vojvoda Živojin Mišić. Zahvaljujući ovoj vakcini srpska vojska je bez trbušnog tifusa, paratifusa i kolere ušla u otadžbinu.
Došavši prvi put u Srbiju 1915, dr Hiršfeld je već bio jedan od vodećih svetskih autoriteta za krvne grupe. Zahvaljujući Hiršfeldovom radu srpska vojska je bila jedna od prvih koja je primenjivala transfuziju krvi u širim razmerama. Pored bakteriološkog kursa organizovani su i drugi, na kojima su ostali lekari sticali nova znanja, pa i praktična iz transfuziologije.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
