ŠVEDSKA GUBI IMIDŽ MIRNE I BEZBEDNE DRŽAVE: Bande napadaju sve češće
Autor: Glas javnosti
Pucnjave i bombaški napadi bandi pogodili su najveće gradove Švedske i proširili se na mirnija predgrađa i gradove, narušavajući njenu reputaciju bezbedne i mirne nacije.
Pola sata severno od centra Stokholma, Upplands-Bro ima klubove za čamce pored jezera, drvene vile boje bakra i stanove okružene borovima i smrče. Ali 14-godišnji dečak pronađen je mrtav u šumi ovde u avgustu, a od januara je bilo nekoliko pucnjava i bombaških napada na kuće i stanove.
„Užasno je. Probudile su nas eksplozije u komšiluku i to je zastrašujuće“, kaže 42-godišnja Ana Peterson, koja živi u Bro i ima troje dece. „To je nešto čega smo svesni, o čemu mnogo pričamo i čega se plašimo. Švedska je već nekoliko godina evropsko žarište za pucnjave i bombaške napade u vezi sa bandama. Ali nedavno se nasilje pomerilo dalje od ranjivih urbanih područja sa niskim prihodima, a policija kaže da je jedan od razloga to što članovi bande sve više ciljaju na rođake rivala.
Detektivi sumnjaju da su neka od najnovijih nasilja organizovali vođe kriminala sa sedištem u drugim zemljama, uključujući Tursku i Srbiju. Više od 50 ljudi je poginulo u pucnjavi do sada 2023. godine, a bilo je više od 140 eksplozija. Prošle godine je više od 60 ljudi poginulo u nasilju iz vatrenog oružja, što je najveći broj zabeležen.
„Ono što je počelo kao nasilje oružjem između mladih bandi koje žele da brane svoju teritoriju pretvorilo se u začarani krug trgovine vatrenim oružjem i nasilja oružja“, objašnjava Nils Duke, istraživač vatrenog oružja sa Flamanskog instituta za mir u Briselu. „Bande su takođe sazrele i više nisu samo ulični kriminalci, već su često povezane i sa kriminalcima višeg nivoa.
Među poginulima su i nevini prolaznici. U septembru su 70-godišnji muškarac i još jedan muškarac od 20 godina ubijeni u pucnjavi u pabu u Sandvikenu u centralnoj Švedskoj, a tek diplomirani nastavnik, 24, poginuo je u eksploziji nedaleko od univerzitetskog grada Upsale.
Ubrzo nakon toga, švedski premijer Ulf Kristerson održao je retko nacionalno obraćanje priznajući da „nijedna druga zemlja u Evropi“ nije doživela ovakvu situaciju, i obećavajući strože kazne za smrtonosno nasilje. Evin Cetin, pisac i advokat koji je zastupao tinejdžere, žrtve i osumnjičene za pucnjavu, kaže da bande regrutuju dečake od 13 ili 14 godina, često kroz obećanja na društvenim mrežama o novcu i dizajnerskoj odeći.
„Deca koriste sopstvene torbe da ne nose knjige, ali na svojim ramenima nose tržište droge u Švedskoj“, kaže ona tokom posete Upplands-Brou, deo školske turneje širom zemlje u više od deset oblasti pogođen kriminalom bandi. Drugi pokušavaju da se pozabave problemom organizovanjem uličnih patrola u oblastima pogođenim drogom i nasiljem.
„To što smo napolju i ćaskamo okolo sa našom decom i mladima – to povećava bezbednost“, kaže Libane Varsame, tokom noćne šetnje u Jarvi, severni Stokholm, vlažnog, vetrovitog petka uveče.
Jarva izgleda kao mnoga švedska predgrađa, sa dobro održavanim stambenim blokovima, nekoliko prodavnica i obližnjom šumom. Glavna razlika je u tome što je multikulturalnija od mnogih susedstava i što ima najveću stopu nezaposlenosti u Stokholmu. Gospodin Varsam je počeo da patrolira ulicama nakon što je njegov 19-godišnji sin - za kojeg policija kaže da nije bio u bandi - ubijen u pucnjavi u decembru 2020.
„Teško je [mladim ljudima] da satima sede kod kuće bez ikakvih prihoda, ikakvog posla. Zato oni izlaze i stoje okolo i postoji veliki rizik da će biti regrutovani.“ On takođe vodi organizaciju koja podržava porodice koje su izgubile svoje voljene u smrtonosnom nasilju.
Ove godine u Jarvi nije bilo pucnjave sa smrtnim ishodom, ali mnogi meštani kažu da su i dalje na ivici. „Nisam bio napolju tako kasno... jer ne želim da brinem mamu“, kaže Gizem Kuzucu, 17.
Često provodi večeri učeći u Framtidens Husu, omladinskom centru, i kaže da niko od njenih prijatelja nije imao problema sa zakonom. Ali bila je izložena kriminalu na društvenim mrežama. „Video sam mnogo video snimaka na TikToku u kojima ljudi, kao, pričaju o kriminalu. Oni kao da kažu pratite me na Instagramu, objaviću kao reper koji je ubijen.
Još jedan tinejdžer u omladinskom centru, Liban, kaže da je odrastao oko starijih kriminalaca i da je „počinio nekoliko zločina“ kada je bio mlađi. „Ovdašnja deca, oni su zaista, zaista zli jedni prema drugima… ne znaju kako da govore o svojim emocijama, pa ono što rade umesto toga je da se naljute“, kaže 18-godišnjakinja.
Švedska policija trenutno ne mapira nacionalnost članova bandi, ali istraživanje za Švedski nacionalni savet za prevenciju kriminala iz 2021. pokazalo je da su mladi ljudi rođeni u Švedskoj od dva roditelja iz inostranstva previše zastupljeni kao osumnjičeni u slučajevima ubistava i pljački.
Desničarska koaliciona vlada, izabrana u septembru 2022. godine, veruje da je porast nasilja bandi poslednjih godina direktno povezan sa ranijom imigracionom politikom Švedske. Do 2016. imao je jedan od najizdašnijih zakona o azilu u Evropi. „Sada možemo da vidimo da ’spoljanost‘ i nedostatak integracije, u kombinaciji sa trgovinom narkoticima i organizovanim kriminalom, stvaraju ovu veoma, veoma toksičnu mešavinu“, rekao je ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom u septembru.
Vlada želi da oteža dobijanje socijalnih beneficija imigrantima izvan Evropske unije, kao i da u nekim oblastima predškolsko obrazovanje bude obavezno za decu sa dva strana roditelja, kako bi se unapredile veštine švedskog jezika. Ranije ove godine, regrutovanje dece za učešće u kriminalnim aktivnostima postalo je krivično delo. Zone zaustavljanja i pretrage trebalo bi da budu uvedene početkom 2024. godine, a ministri žele da udvostruče zatvorske kazne za krivična dela, uključujući zločine iz oružja i eksplozije.
U Švedskom nacionalnom savetu za prevenciju kriminala koji finansira država, istraživač Klara Hradilova-Selin veruje da je suočavanje sa kriminalom bandi „trebalo da bude važnije pitanje ranije“ za prethodne koalicije i sa desne i sa leve strane političkog spektra. „Postoje moje kolege koje su zapravo kao decenijama unazad upozoravale [na] ovu vrstu razvoja sve veće marginalizacije u siromašnim područjima.
Sve više raste i zabrinutost oko toga kako sukobi bandi utiču na međunarodni imidž zemlje. „Švedska je oduvek bila posmatrana kao izuzetno bezbedna zemlja. Možda jedna od najbezbednijih zemalja na svetu. I ova slika se ruši“, kaže Hradilova-Selin. Prema nedavnom istraživanju za Stokholmsku privrednu komoru, osam od 10 ispitanih švedskih kompanija veruje da će biti teže privući strane talente, investicije i posetioce zbog nasilja koje je u toku.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
