Kina: Human Rights Watch optužuje Peking za zatvaranje i uništavanje džamija
Autor: Glas javnosti
Kina zatvara, uništava i prenamjenjuje džamije, navodi Human Rights Watch novom izveštaju.
Obuka je deo "sistematskog napora" da se obuzda praksa islama u Kini, rekao je HRW.
Ima oko 20 miliona muslimana u Kini, koja je zvanično ateistička, ali kaže da dozvoljava versku slobodu.
Posmatrači, međutim, kažu da je poslednjih godina došlo do pojačanog gušenja organizovane religije - a Peking traži veću kontrolu.
„Zatvaranje, uništavanje i prenamena džamija od kineske vlade deo je sistemskih napora da se obuzda praksa islama u Kini“, rekla je Maja Vang, vršilac dužnosti direktora za Kinu u Human Rights Watch-u.
Izveštaj prati sve više dokaza o sistematskom kršenju ljudskih prava muslimana Ujgura u severozapadnom kineskom regionu Sinđang. Peking negira optužbe za zlostavljanje.
Većina kineskih muslimana živi na severozapadu zemlje, što uključuje Sinđang, Ćingaj, Gansu i Ningsiju.
U većinski muslimanskom selu Liaokiao u autonomnoj regiji Ningkia, tri od šest džamija su lišene kupola i minareta, navodi HRW. Ostalima su uništene glavne molitvene sale, navodi se.
Satelitski snimci koje je dobio HRW pokazuju da je okrugla kupola u džamiji u selu Liaokiao zamenjena pagodom u kineskom stilu negde između oktobra 2018. i januara 2020.
Oko 1.300 džamija u Ningsiji je zatvoreno ili pretvoreno od 2020. godine, rekla je Hana Tiker, naučnica o kineskim muslimanima. Taj broj predstavlja trećinu ukupnih džamija u regionu.
Pod kineskim liderom Si Đinpingom Komunistička partija je nastojala da uskladi religiju sa svojom političkom ideologijom i kineskom kulturom. Centralni komitet Komunističke partije Kine je 2018. godine objavio dokument koji se odnosio na kontrolu i konsolidaciju džamija. Pozvao je državne vlade da „više ruše, a manje grade, i da ulože napore da saže ukupan broj“ takvih struktura.
Izgradnja, raspored i finansiranje džamija moraju biti "strogo praćeni", navodi se u dokumentu.
Takva represija je najdugotrajnija i najžešća u Tibetu i Sinđangu, ali se proširila i na druga područja.
U Kini postoje dve glavne muslimanske etničke grupe. Huiji vode poreklo od muslimana koji su stigli u Kinu u 8. veku za vreme dinastije Tang. Druga grupa su Ujguri, koji uglavnom žive u Sinđangu. Oko dve trećine džamija u Sinđangu je oštećeno ili uništeno od 2017. godine, navodi se u izveštaju Australijskog instituta za stratešku politiku, nezavisnog istraživačkog centra.
„Uopšteno govoreći, Ningkia je bila pilot lokacija za implementaciju politike sinicizacije, i stoga se čini da su i renoviranja i spajanja počeli u Ningsiji ispred drugih provincija," kaže dr Teker.
„Sinicizacija“ se odnosi na napore gospodina Sija da transformiše verska uverenja kako bi odražavala kinesku kulturu i društvo.
Kineska vlada tvrdi da konsolidacija džamija - što se često dešava kada se seljani presele ili kombinuju - pomaže u smanjenju ekonomskog tereta za muslimane, ali neki muslimani Hui veruju da je to deo napora da se njihova lojalnost preusmeri ka Partiji.
Neki stanovnici su se javno suprotstavili ovoj politici „sinicizacije“, ali je njihov otpor do sada bio uzaludan. Tokom godina, mnogi su bili zatvarani ili pritvoreni nakon sukoba sa vlastima oko zatvaranja ili rušenja džamija.
Nakon uklanjanja spoljašnjih elemenata iz džamija, lokalne vlade bi zatim uklonile objekte neophodne za verske aktivnosti, kao što su sale za pranje i propovednički podijumi, kaže aktivista Ma Ju.
„Kada ljudi prestanu da idu u džamije, vlasti bi to onda iskoristile kao izgovor za zatvaranje džamija“, navodi se u izveštaju Human Rights Watch-a.
Drugi video koji je verifikovao HRW prikazuje salu za pranje u džamiji Liujiaguo u južnoj Ningksiji koja je srušena ubrzo nakon uklanjanja dva minareta i kupole.
U provinciji Gansu, koja deli granicu sa Ningsijom, zvaničnici su periodično najavljivali zatvaranje, konsolidaciju i izmenu džamija.
Vlasti su 2018. godine zabranile maloletnicima mlađim od 16 godina da učestvuju u verskim aktivnostima ili uče u Linksiji, gradu u provinciji koja je ranije bila poznata kao kineska „Mala Meka“. U izveštaju lokalne televizijske stanice iz 2019. navodi se da su vlasti pretvorile nekoliko džamija u "radne prostore" i "kulturne centre" nakon "mukotrpnog ideološkog obrazovanja i usmeravanja".
Pre kampanja "sinicizacije", muslimani Hui su na mnogo načina dobijali podršku i ohrabrenje od države, rekao je dr Teaker.
„Kampanja je radikalno suzila prostor u kojem je moguće biti musliman u Kini i bacila težinu države iza veoma posebne vizije patriotizma i verskih obreda.
„To odražava duboko islamofobičnu orijentaciju države, jer od muslimana zahteva da pre svega demonstriraju patriotizam, a na svaki znak „stranog“ uticaja gleda kao na pretnju“, rekla je ona.
Arapski i muslimanski lideri širom sveta bi trebalo da „postavljaju pitanja i izražavaju zabrinutost“, rekla je Elejn Pirson, direktorka Human Rights Watch-a za Aziju.
Ostale etničke i verske manjine takođe su pogođene vladinom kampanjom.
Na primer, Peking je poslednjih meseci zamenio upotrebu "Tibet" sa "Ksizang" - naziv regiona na mandarinskom - u zvaničnim diplomatskim dokumentima. Vlasti su takođe uklonile krstove sa crkava, uhapsile pastore i povukle Biblije iz onlajn prodavnica.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
