Razlog je što je, istorijski gledano, korpulentnost bila cenjena u nekim delovima podsaharske Afrike.
Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Afriku Matšidiso Moeti rekao je da se „Afrika suočava s rastućim problemom gojaznosti i prekomerne težine. Ako se to ne kontroliše, milioni ljudi, uključujući decu, rizikuju da žive kraće zbog lošeg zdravlja“.
Svetska zdravstvena organizacija i druge međunarodne organizacije počele su zato da rade s Kenijom, Tanzanijom i Ugandom na razvoju programa i standarda za promovisanje zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.
Standardi društvene kulture i stereotipi, međutim, često opstaju uprkos naučnim preporukama, kao što je shvatanje da debljina signalizira obilje novca.
U Ugandi koja je jedna od najsiromašnijih država sveta, gde se više od polovine stanovništva suočava s glađu, gojaznost je simbol bogatstva zbog kojeg se može lakše doći do kredita – piše „Ameriken ikonomik rivju“.
Asistenkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta Braun Elisa Maći rekla je da „s obzirom na nedostatak lako dostupnih čvrstih informacija u siromašnim zemljama, znaci bogatstva, uključujući gojaznost, igraju ključnu ulogu u društvenim i ekonomskim odnosima pojedinaca“.
Kao deo svog istraživanja, Maći je 238 službenika kreditnih službi 146 bankarskih ekspozitura u glavnom gradu Ugande, Kampali podvrgla jednom testu – zamolila ih je da pregledaju prijave izmišljenih potencijalnih tražilaca zajma uz koje su bile priložene fotografije manipulisane tako da izgledaju kao mršavi ili debeli.
Otkrila je da službenici kreditno sposobnijim i finansijski stabilnijim smatraju one podnosioce zahteva ;koji na fotografijama izgledaju – gojazno, prenosi N01S.
6 sati