STUDIJA U FINSKOJ NAŠLA VEZU IZMEĐU GOJAZNOSTI I NESPAVANJA: Deca koja vikendom ostaju budna do kasno u većem su riziku od gojaznosti
Autor: Glas javnosti
Studija dece u Finskoj otkrila je da je kasniji odlazak na spavanje prouzrokovao veći obim struka kod dece. Pustiti školarce da ostanu budni malo duže tokom vikenda može izgledati kao bezopasna poslastica. Ali deca koja odlaze vikendom kasnije na spavanje obično imaju veću telesnu težinu, pokazuje studija.
To je verovatno zbog takozvanog „‘socijalnog džetlega“, odnosno pomeranja nečijeg telesnog sata prouzrokovanog različitim vremenima spavanja, što takođe može da utiče na to koliko efikasno obrađuju hranu.
Istraživači su posmatrali 10.245 dece uzrasta od devet do 12 godina u Finskoj koja su upitana u koje vreme idu na spavanje tokom nedelje i vikendom.
Rezultati pokazuju da je prosečno dete koje je odlazilo u krevet dva sata kasnije tokom vikenda imalo obim struka oko 2,4 centimetra veći.
Ovo je zasnovano na detetu visokom 148 centimetra.
Istraživanja pokazuju da bi prosečno dete čiji je odlazak na spavanje bio dva sata kasnije imalo indeks telesne mase (BMI) koji je bio 0,32 veći od dece sa doslednim vremenom spavanja, pokazuju rezultati.
Dr Sohvi Lomi, koautor studije iz Folkhalsan istraživačkog centra u Finskoj, rekao je da „roditelji treba da obrate pažnju na vreme za spavanje i pokušaju da zadrže redovnu rutinu vikendom.
Ovi rezultati ukazuju na to da deca mogu da dobiju na težini ako im se vreme za spavanje previše pomera.
„Promovisanje ranog odlaska na spavanje, posebno vikendom, treba uzeti u obzir u prevenciji gojaznosti kod dece školskog uzrasta“, zaključuju autori studije.
Oni dodaju da dosledno vreme za spavanje tokom nedelje i tokom vikenda može se postići na dva načina: ili dozvoljavanjem kasnijih vremena polaska u školu ili težnjom za ranijim odlaskom na spavanje tokom vikenda.
Takođe su dodali da se prvi čini izvodljivijim za adolescente i njihove porodice.
Prema novoj studiji, oko jedno od osmo dece tokom vikenda ide u krevet najmanje dva sata kasnije.To verovatno znači da će spavati duže sledećeg dana.
Stručnjaci veruju da ova razlika u vremenu spavanja i buđenja poništava nečiji unutrašnji telesni sat – što se naziva „društvenim džetlegom“ jer se oseća pomalo kao džetleg od leta u zemlju u drugoj vremenskoj zoni.
Nova studija pruža dokaze koji podržavaju ideju da društveni džetleg dovodi do toga da ljudi dobijaju na težini, jer su deca koja su kasnije odlazila u krevet tokom vikenda imala veći BMI, standardizovan za njihov uzrast i pol, i veći obim struka za njihovu visinu.
Od 10.245 posmatrane dece, koja su učestvovala u finskoj studiji o zdravlju tinejdžera, otprilike polovina je dala dodatne informacije dve i po godine kasnije, kada su im roditelji ponovo izmerili težinu, visinu i obim struka.
U ovom trenutku, odlazak na spavanje dva sata kasnije tokom vikenda u dobi od 11 godina bio je povezan sa obimom struka koji je bio skoro 0,6 centimetara veća nego što se viđa kod dece sa doslednim vremenom spavanja.
Vremena za spavanje koja su pomerena bila su povezana sa većom težinom i većim obimom struka kod dece bez obzira na to koliko dugo su spavala.
Prosečno dete u studiji je otišlo je u krevet u 21.30 uveče radnim danom i u 22.30 uveče vikendom.
Studija je pokazala da deca koja više vremena provode ispred televizora i kompjuterskih ekrana vikendom odlažu odlazak na spavanje.
Međutim, istraživači primećuju da su deca sama prijavljivala vreme za spavanje, što ih je moglo učiniti netačnim, a vreme za spavanje se moglo promeniti tokom određenog perioda.
Studiju, objavljenu u „Journal of Sleep Research“, preneo je N1.
SKINI APLIKACIJU
.png)
