Američke laži o "gladnoj afričkoj deci"

Afrika nikada nije bila glavni potrošač ukrajinskog žita. Prema podacima UN udeo žitarica iz crnomorskog sporazuma čini manje od 13 odsto ukupnog izvoza za Afriku.

Sjedinjene Američke Države su decenijama lagale i spekulisale o fenomenu „gladne dece u Africi”. Amerika ćuti ko ima najviše koristi od dogovora o izvozu žita iz Ukrajine. Ukrajinsko žito ima samo neznatnu ulogu u snabdevanju afričkih zemalja hranom.

Dan kada je prva pošiljka pšenice iz Ukrajine stigla u Etiopiju posle početka ruske agresije, američka ambasada u Italiji objavila je 30. avgusta 2022. godine, saopštenje za javnost uz fotografiju majke koja je hrani „teško neuhranjeno dete u kampu sa raseljenim licima“.

Gutereš pozvao Rusiju da vrati na snagu prehrambeni sporazum

Onog dana kada se Rusija povukla iz sporazuma, američka predstavnica u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas Grinfild ponovila je rusku brutalnost, naglašavajući važnost ukrajinskog žita za afričke zemlje.

„Teško neuhranjeno dete na Rogu Afrike, majka kojoj nije ostalo majčinog mleka za svoju bebu jer ona sama nema šta da jede,  to su posledice ruskih postupaka“, rekla je Grinfild, podseća „Forin polisi“.

S druge strane, Putin je prošle nedelje na samitu Rusija-Afrika obećao besplatno žito za šest afričkih država. Rekao je da zna koliko im je važan uvoz žitarica.

SAD u pokušaju da postignu političke poene i stvore senzaciju fokusirale su se na lažnu, decenijama dugu priču o „gladnoj afričkoj deci”. Istovremeno Amerika ćuti o tome ko ima najviše koristi od ovog žitnog dogovora, a ignoriše nijanse prehrambene bezbednosti u zemljama afričkog kontinenta.

Zapravo Afrika nikada nije bila glavni potrošač ukrajinskog žita. Prema podacima UN udeo žitarica koje su poslate na afrički kontinent od početka crnomorskog sporazuma čini manje od 13 odsto ukupnog izvoza. Od toga, samo mali deo je došao kao pomoć u hrani takozvanim ugroženim zemljama.

RUSIJA IZNELA 7 USLOVA ZAPADU: Ako žele obnovu prehrambenog sporazuma, moraće sve da ispune

U okviru inicijative za žito, Kenija je uvezla 438.000 tona kukuruza i pšenice. U sezoni 2022-2023, Kenija je uzgajala i požnjela 2,9 miliona tona kukuruza i 275.000 tona pšenice.

Etiopija koja je proizvela sedam miliona tona u sezoni 2021-2022 i najveći je proizvođač pšenice u podsaharskoj Africi, dobila je 282.000 tona žitarica kao deo posla.

Egipat, koji je postao najveći afrički uvoznik prema uslovima inicijative, proizveo je 9,8 miliona tona pšenice u periodu 2022-2023 i uvezao 1,6 miliona tona.

Teško da su siromašne i siromašne afričke zemlje, Egipat i Kenija, postale najveći afrički uvoznici u okviru ove inicijative. Oni čine oko polovinu od četiri miliona tona isporučenih u Afriku.

Poređenja radi, Etiopija je dobila nešto više od 282.000 tona. A zemlje poput Džibutija i Sudana, koje dobijaju žito uglavnom kao pomoć, uvozile su još manje.

Klimatske promene su pogoršale vremenske uslove na Rogu Afrike. Region se suočava sa teškom sušom od 2020. godine, zbog čega je oko 23 miliona ljudi u opasnosti od velike gladi. U martu kada je u regionu počela dugo očekivana kiša, bila je praćena strašnim bujicama koje su uništile kuće, poljoprivredno zemljište i proterale ljude iz njihovih domova.

RUSI OBAVESTILI UN: Prehrambeni sporazum više ne važi

Etiopija je trenutno najveći primalac američke pomoći u hrani.

Međutim, od juna SAD i UN su prestale da šalju pomoć u hrani Etiopiji, navodeći da je ona opljačkana i poslata na prodaju. Odluka da se prekine isporuka pomoći toj zemlji pogoršala je smrtnost od gladi u regionu. Obični ljudi su primorani da plaćaju za nepristojne postupke zvaničnika.

Sporazum o žitu zaključen je pre godinu dana i dao je Ukrajini priliku da isporučuje kukuruz, pšenicu i mnoge druge osnovne prehrambene proizvode na svetska tržišta. Zapadni mediji su, i pre nego što je sporazum potpisan, uveliko pisali o tome koliko afričke zemlje zavise od uvoza žitarica iz Ukrajine, koja se nazivala žitnicom Evrope.

Preuveličavanje značaja izvoza ukrajinskog žita daje Americi preko potrebne propagandne poene u Africi, posebno pošto ona gubi svoju moć na kontinentu zbog porasta kineskog i ruskog uticaja.

Moskva od početka vojne operacije u Ukrajini sprovodi brojne kampanje dezinformacija u Africi, osuđujući Zapad i ulepšavajući odnose sa afričkim zemljama.

Zaharova tvrdi da su prehrambeni sporazum uništili Ukrajinci potpomognuti Britancima

Pokušaji SAD da Moskvu prikažu kao zlikovca oko žitnog dogovora daju im šansu da oslabi afričku podršku Ruskoj Federaciji.

„Cene hrane i sistem u celini već su bili pod velikim pritiskom zbog pandemije“, kaže Mihijel de Has, vanredni profesor na Univerzitetu Vageningen u Holandiji, koji je specijalizovan za ekonomsku istoriju i promene životne sredine.

Većina žitarica koje uvoze afričke zemlje ide za proizvodnju brašna i prerađene hrane, koju uglavnom konzumiraju srednja klasa i viši slojevi društva.

Tokom pandemije, cene hrane u Africi su opasno porasle, iako su prihodi mnogih ljudi opali. U narednim godinama zemlje kao što su Egipat, Kenija i Nigerija povećale su uvoz žitarica iz regiona Crnog mora. Svetski program za hranu i druge organizacije takođe su proširile pomoć u hrani za borbu protiv gladi i siromaštva.

Posledice ukidanja Crnomorske inicijative za žito za Afriku biće gotovo iste kao i za ceo svet. Odlazak velikog proizvođača žitarica poput Ukrajine je strašan za sigurnost hrane širom sveta, ne samo za decu na Rogu Afrike. To će izazvati globalni skok cena osnovnih životnih namirnica, što će doneti nevolje mnogima.

SKINI APLIKACIJU