OD (DRUŠTVA) SLOVESNOSTI DO (DRUŠTVANCA) BESLOVESNOSTI I NATRAG: DA LI JE SVRSISHODNO DA PIROMAN PREDSEDAVA NAUČNIM SKUPOM O VATROGASTVU? DRUGI DEO

Sukobi i neslaganja u SANU su neminovni i odraz su vremena i pomodnih megatrendova. Ima nas raznih. Smatram, na primer, da bi SANU trebalo da osnuje (Geo)ekonomski (ili strategološki) institut, kao što bi, u načelu, srpska pamet trebalo da gazduje u srpskoj kući.

Ali to nekome smeta, a zna se kome: strancima, koji onda ne bi mogli da dolaze u Srbiju kao u svoju koloniju i da našim neznavenim (a možda i
„podmazanim“) političarima (i domaćim „stručnjacima“) serviraju unapred pripremljena rešenja: naravno u njihovom a ne u našem interesu.

Nepostojanje samostalnog (nepotkupljivog i nepraznoslovnog) strategološkog instituta i drugih slično profilisanih institucija (u SANU ili drugde), znatno otežava naše pregovaračke pozicije u odnosu sa svetom, u kome svi trče da bi mnogi ostali na mestu, dok mi zaostajemo, ponegde ispadajući iz igre, a sve u korist naših „partnera“ i takmaca, i na radost onih koji nam ne žele dobro. Takođe, Odeljenje društvenih nauka, čiji sam član, odumire, ne biraju se novi članovi, iako u Srbiji na polju društvenih nauka vlada dinamična i kreativna atmosfera: dela srpskih strategologa, geopolitičara i geoekonomista, antropologa i sociologa, kao i drugih „društvenjaka“ i „humanista“, zapaženija su i više se vrednuju u inostranstvu nego na domaćem tržištu ideja.

 
Ta dela su u senci vrlo bučne ad nauseam agitacije NVO-a klausšvabovske i druge autošovinističke provenijencije. Delatni domaći autori s respektabilnim naučnim opusom (zbog lobiranja u SANU u prilog paranaučne sekte soroševaca i LGBTQ+ aktivista) nikako ne mogu da dođu do izražaja u SANU, jer „demokratska većina“ i („odlazeće“) autokratsko rukovodstvo Akademije to svim silama sprečavaju. SANU smeta neprijateljima srpskog naroda, onima koji srpsku zemlju hoće da pokore i kolonizuju. Jer je SANU sublimat srpske pameti, a bez pameti (pogotovo mudrosti) nema ni slobode. SANU mora da (p)ostane moralna vertikala i brana negativnim pojavama i procesima, stoga su i sukobi s
državom sasvim normalni, a u trenucima kriza i česti. Nosioci državne vlasti, političari, u čijim rukama su novac i moć, od kad je sveta i veka bili su i ostali skloni moralnoj relativizaciji (eufemizam za „posrnuće“ ili ono što Englezi zovu moral insanity, čija je ekstremna forma tzv. mračna trijada: makijavelizam, subklinički narcizam i subklinička psihopatija) i drugim ljudskim slabostima, mnogo više nego ljudi koji su se u životu dokazali naučnim i umetničkim delom.

Ovo se ne odnosi na razne nekadašnje (socijalističke) društveno-političke radnike, a danas (kada „gradimo“ kapitalizam) menadžere u nauci i kulturi, koji nisu slučajno zalutali u te institucije, nego su tu poslati da, uz pomoć monopola nad finansijama, nad tim institucijama ostvare potpunu kontrolu, i po potrebi, na ovaj ili onaj način, njima manipulišu, pre svega negativno ih politizujući uvlačenjem u (dnevnu) borbu za sticanje i održanje političke moći.

Što se više svojim zdravim jezgrom SANU javlja kao moralna vertikala srpskog društva, to je više onih kojima je na smetnji. Kad je reč o zdravom jezgru, međutim, javlja se „crv sumnje u jabuci razdora“ (Đ. Nešić). Jer, nažalost, poslednje decenije nimalo nisu bile dobre po SANU, ali ni po srpski narod u celini. Navodno boreći se protiv politizacije, sve što je rađeno u poslednjih osam godina predsednikovanja akademika Vladimira S. Kostića, nije bilo ništa drugo nego entropijska politizacija i korišćenje ove nacionalne institucije u antinacionalne svrhe, što nekim akademicima, Kostićevim (i Akademijinim) „prijateljima“ (uzgred: koji mu prvi, posle njegovog prestanka mandata, okreću leđa), ne služi na čast.


Polazeći od toga da srpski „kulturni obrazac“ nije dobar i da ga treba menjati, Kostić je zdušno oba svoja mandata posvetio „popravkama“ tog „pogrešnog“ obrasca, a sve u cilju promene svesti srpskog naroda i njegovog trajnog odricanja od Kosova i Metohije, „s elementima dostojanstva“, kao i preumljivanja, započetog još u vreme Josipa Broza Tita. Stoga ne čudi da je novoizabrani predsednik SANU na početku svog mandata 2015, izjavio da je bio Titov pionir i da je čitav život proveo u sistemu titoizma i da mu je jedina znana tehnologija vladanja – titoistička.

Pod (neo)titoističkom vladavinom SANU je sve više okrenuta inostranim centrima moći, NATO paktu, komercijalizovana i poslušna farmakomafiji, postaje „kolaboracionist“, a ako treba i kvisling, u svakom slučaju poslušni sluga svakog domaćeg političkog i kolonijalnog gospodara i neko ko treba da nepopularnim odlukama dâ „naučno“ pokriće. Ona tada postaje sredstvo porobljavanja a ne emancipacije srpskog naroda i kao takva pogubna je za njegov nacionalni i kulturni razvoj. Negativne tendencije koje su postojale i dalje postoje, kod nekih članova SANU nisu još uvek, srećom, dominantne, iako je vrhovništvo Akademije na sve načine pokušavalo izborom novog članstva po meri nove (autošovinističke) političke podobnosti da popuni redove odlazećih akademika i da po odeljenjima formira „demokratske većine“ (demokrature) koje će promeniti agregatno stanje SANU i koje će, umesto čuvanja i negovanja, uspeti da unište sve ono što su pokolenja pre njih stvarala i gradila.

Kakvo je stanje u SANU posle osmogodišnje Kostićeve strahovlade, u prvom mandatu autokratske, a u drugom totalitarne? Kostićevu apsolutističku vladavinu (prema članovima SANU diktatorsku, terorističku, a prema državnom vrhu – u potaji – snishodljivu i udvoričku, glumeći za akademijsku i širu javnost – opoziciju) obeležili su: nenamensko trošenje sredstava, trgovina uticajem, ucene, korupcija (i drugi vidovi merkantilizacije i komercijalizacije), lobiranje u izborima za nove članove SANU kandidate soroševsko- klausšvabovske-LGBTQ+ provenijencije, lažno predstavljanje, razne forme blizikaštva (da pomenem samo kumstvo i nepotizam: u Akademiju je Kostić „ugurao“ svoga zeta), kršenje izborne procedure u izborima za nove članove, a isto tako i prilikom izbora za novo časništvo SANU, cenzura, šikaniranje neistomišljenika, mobing, diletantizacija (domaća verzija globalističkog cunamija deintelektualizacije), pučevi u odeljenjima, estradizacija, negativna politizacija Akademije...


Odlazak Vladimira S. Kostića ubrzao je u SANU proces odvajanja ulja od vode: njegovim odlaskom nastupa doba čišćenja od kostićevštine, bude se savesti i nestaje strah od diktatorskog režima pretnji, ucena i korupcije.

Klub natoljubaca nije velik (dosad petorica javno deklarisanih natofila plus otprilike još toliko skrivenih i poluskrivenih – mislim na one koji su radili na projektima koje je naručivao i finansirao NATO), ali je bogat i čvrsto umrežen s administrativnim strukturama koje odlučuju o ustrojstvu naučnoistraživačkog rada (Ministarstvo nauke), merama naučne politike (Nacionalni savet za nauku, čiji je predsednik akademik Zoran Popović, potpredsednik SANU i predsednik Upravnog odbora Fonda SANU za istraživanja u nauci i umetnosti), pre svega, o finansijama (Fond za nauku, predsednik Saveta tog fonda je akademik Stevan Pilipović, doživotni predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu i šef Odseka /?!/ za matematiku u Odeljenju za matematiku, fiziku i geonauke ...).

Akademik Vladimir S. Kostić se i dalje ponaša kao stvarni predsednik SANU: i dalje cenzuriše štampanje zbornika o KIM, blokira rad odbora za ekonomske i demografske nauke, zubima i noktima se bori da ostane (doživotni) predsednik Akademijskog odbora za srpsko pitanje, pre neki dan (samo)izabran je za predsednika Saveta Galerije SANU i, najzad, koristeći reputaciju (eks)predsednika SANU, postao je politički aktivista, snažnim
zamasima je uronio u dnevnopolitičke vode. Naime, 5. 11. 2023. u Medija centru akademik Vladimir S. Kostić lansiran je kao guru nove (pronatovske) političke platforme (čiji je šef glumac Dragan Bjelogrlić, od njemu nesklonih javnih ličnosti, proglašen za srpskog Zelenskog; da li nas ta politička platforma priprema za buduću ukrajinizaciju Srbije?), formirane u cilju uticaja na predstojeće decembarske izbore, a koja se zove proGlas. „Srbija je postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija“– glasi početak prve rečenice ProGlasa. Da li autori ProGlasa smatraju da i SANU spada u te ponižene i privatizovane institucija? Da li sledi talas Kostićeve samokritike, izvinjavanja i pokajanja zbog najdublje krize u dugom postojanju Akademije u koju je on lično doveo tu instituciju. Ili će se Vladimir S. Kostić i dalje toplo preporučivati da bude spasilac tih poniženih i privatizovanih institucija (uključujući i SANU).

 
Pre nekoliko godina, kada je inicirana javna rasprava o političkim (spasilačkim) ambicijama Vladimira S. Kostića, uzgred sam primetio da bi to bilo isto kao „angažovati piromana da predsedava naučnim skupom o vatrogastvu“. Izgleda da je ta moja opaska i danas aktuelna. Bolje bi Kostiću bilo da nastavi (i globalizuje) žetvu zlatnih medalja „za razvoj nauke“. U Regionu je već postao šampion u toj ekspertskoj disciplini.

Ostavimo na miru Vladimira S. Kostića: on će, čim se odlepi od poslednje fotelje i sinekure, pasti u zaborav. A Akademija mora da živi: da se vrati svojim izvornim principima, da okrene novu stranicu dajući prostor zdravom razumu i načelnosti. Samo tako SANU može da krene na put ozdravljenja i razvoja. Koje su stvarne šanse za povratak Akademije u pravne okvire i normalizaciju? Teret ključnih strukturnih promena u SANU
posle primopredaje (predsedničke) dužnosti pao je na pleća novog predsednika akademika Zorana Kneževića. Da li će on hteti i moći raskinuti s lošim (kostićevskim) kontinuitetom (iza koga stoji „državni vrh i NATO“, kako mi je to sâm Kostić u privatnom razgovoru predočio) i, za početak, na primer, bez odlaganja omogućiti štampanje zbornika radova o Kosovu i Metohiji, deblokirati rad dvaju odbora (Odbora za ekonomske nauke i Akademijskog odbora za proučavanje stanovništva), prekinuti s opstrukcijom rada Akademijskog odbora za srpsko pitanje prihvatanjem rukovođenja tim Odborom. „Početak je više od polovine“, govorio je davno Aristotel. Ako se novi Predsednik odluči za Novi

Početak, ta odluka može da se pokaže istorijskom – kao sudbinska za opstanak ilinestanak Akademije. U svakom slučaju, to će biti važan pokušaj otvaranja nove stranice u radu SANU, moguć početak njenog oporavka i (nadajmo se) izlaska iz duboke krize u koju ju je doveo (titoista-NATOljub) Vladimir Svetislavov Kostić.

AUTOR: Časlav Ocić