Glas Javnosti

Srpsko kockanje sa litijumom povećava nade za ulazak u Evropsku uniju

Politika
Autor: Glas javnosti

Plan Srbije za otvaranje rudnika litijuma je više od energetske tranzicije, on bi mogao pomoći balkanskoj naciji da se približi članstvu u EU.

Srbija želi da bude jedan od najvećih dobavljača litijuma u ​​Evropi i oživljava kontroverzni odloženi rudarski projekat kako bi ostvarila te ambicije. Ne može se zanemariti uticaj na njenu kandidaturu za članstvo u EU.

Još 2022. godine masovni protesti izbili su na ulicama nekih od najvećih gradova Srbije, dok su ekološke grupe i lokalno stanovništvo demonstrirali protiv predloženog rudnika litijuma na severu zemlje.

Postojali su naučni dokazi da bi projekat prouzrokovao štetu životnoj sredini, zajednicama u blizini lokacije i poljoprivrednom zemljištu u okolini. 

Bes je bio toliko izražen da je vlada bila primorana da odustane od svojih planova da dozvoli rudarskom gigantu Rio Tintu da nastavi sa projektom. Dozvole su ukinute i firmi je rečeno da traži vredne minerale na drugom mestu.


Ali to nije bio kraj priče. Energetska tranzicija i njena potražnja za ključnim materijalima kao što je litijum, koji je ključna komponenta posebno baterija za električna vozila, znači da su se potencijalne prednosti rudnika povećale.

Vladajuća stranka Srbije, Srpska napredna stranka, takođe je ojačala svoj gvozdeni stisak na vlasti otkako je projekat rudnika odložen. To je u velikoj meri razlog zašto je odluka doneta kako bi se otvorio put autokratskom režimu predsednika Aleksandra Vučića da dobije još više slobode da radi šta hoće.

A ono što trenutno žele je da Rio Tintu daju drugu šansu da uzmu zalogaj litijumskog kolača.

Vučić je ranije ove nedelje nagovestio da će projektu dati zeleno svetlo, ako Evropska unija i Rio Tinto budu u stanju da daju određene garancije.

Sa druge strane, od firme je zatraženo da dokaže da će rudnik imati smanjen štetni uticaj na životnu sredinu. U međuvremenu, Brisel će morati da pokaže da će u lancu vrednosti biti dovoljno posla za izvoz litijuma iz Srbije.

To znači da moraju dokazati da će se litijum iskoristiti u proizvodnji električnih vozila i baterija. Srbija ne želi da donese kontroverznu odluku i da na kraju krajeva sve bude uzalud.

Brisel je očigledno zainteresovan.

Vučić je krajem 2023. godine potpisao pismo o namerama sa EU o strateškom partnerstvu za materijale poput litijuma. EU takođe može da ukaže na milijarde koje se prelivaju u baterije i na svoju nedavnu odluku da uvede carine na kineski uvoz.

Poruka je jednostavna: izgradite rudnike ovde.

Srbija se možda neće zadovoljiti da bude samo diler „belog zlata“ EU. Priča se da će vlada doneti dve kontroverzne odluke: odobriti rudarske dozvole i zabraniti izvoz sirovog litijuma.


Ako se ova druga odluka primeni, to će biti jasan pokazatelj da Srbija ne samo da želi da kompanije razviju njena nalazišta litijuma – vredna oko 4 milijarde evra – već i da investiraju u pogone za preradu i obradu.

Sve zemlje žele da se „uhvate u lanac vrednosti“ i Srbija nije ništa drugačija.

Geopolitički uticaj

Rudarska saga Srbije može se posmatrati i kroz geopolitičku sliku, jer ona nedvojbeno pokazuje da Beograd nije u potpunosti skrenuo sa svog puta za članstvom u EU, uprkos brojnim skretanjima i posrtajima u poslednje vreme.

Odbijanje Vučićeve vlade da sankcioniše Rusiju i njegovo koketiranje sa flagrantnim kršenjem vladavine prava naveli su mnoge liberalne političare i političke analitičare da se zapitaju da li Srbija i dalje želi da postane član kluba.

Ova litijumska priča ukazuje da je Srbija i dalje zainteresovana, ako traži garancije lanca vrednosti od EU, a ne od Kine, Rusije ili čak SAD.

Slovensko bratstvo sa Rusijom moglo bi da se proteže samo tako daleko, jer se svakim danom guše svaka ideja da bi Evropa progonila režim Vladimira Putina samo kratkog veka.

Sankcije se gomilaju. Gas se ranije smatrao nedodirljivim sektorom, ali su se ove nedelje vlade EU složile da ciljaju sektor LNG. Vučić nije budala i možda bi mogao da vidi da je ostati u liniji sa Moskvom loša opklada.

Što se Kine tiče, Peking već poseduje rudnike bakra i zlata u Srbiji i drugi je najveći trgovinski partner te balkanske zemlje posle EU.

Ali malo je verovatno da će se Beograd izvući sa svojim gambitom prerade i prerade sa Kinom, pa je bolje da rizikuje sa Briselom, gde su potencijalne nagrade veće.

Ako Srbija ipak pokrene ovaj rudnik – neke procene kažu da bi mogao da proizvodi 58.000 tona godišnje do 2028. – tada će moći da zadovolji skoro petinu potražnje za litijumom u EU za baterijama za električna vozila.


To je ogromno i daje Srbiji moćnu ruku da igra u pregovorima o članstvu u EU, ako je Brisel zaista raspoložen za napredak u proširenju u narednim godinama.

Mnoge zemlje EU otvaraju pogone za proizvodnju, montažu i održavanje električnih vozila, a da ne spominjemo unosne centre za izgradnju baterija. Dakle, sve dugotrajne sumnje u vezi sa Vučićevom politikom mogu biti samo nadmašene zabrinutošću za stratešku autonomiju.

EU je Vučiću davala dosta slobodne ruke u prošlosti jer je često – ponekad neobjašnjivo – posmatran kao neka vrsta garanta stabilnosti u regionu.

Uključite vrhunskog trgovca litijumom u mešavinu i pozicija predsednika Srbije će izgledati još čvršće. To bi takođe moglo pomoći njegovoj naciji da se približi članstvu u EU.

Glas javnosti / Brisel tajms

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR




od Veki u 23.06.2024 09:27:45 h
     0 
Pre bih rekla da povecavaju nadu za onaj zagrobni svet nego za EU. Kad nas zatruju i potruju ko pacove samo groblja ima da nicu po zemlji Srbiji, a sve za bednu sacicu eura od koje jedna skromna zgrada ne moze da se sazida, a ljudi ko crnci da rade u jamama da be se engleski kraljevi vozili u zlatnim kocijama.