Beograd i njegovi stanovnici, kao i građani još nekih mesta u Srbiji, nažalost, bili su izloženi dvosatnom maltretiranju (moglo bi se slobodno reći i terorisanju) od strane malog broja demonstranata, koji su se odazvali pozivu lažnih ekololoških udruženja i tobožnjih "ekoloških" aktivista na protesno okupljanje. Njihov izgovor za blokadu vitalnih saobraćajnica u nekim gradovima Srbije bio je navodna "zabrinutost" za ekološki aspekt problema i potencijalne opasnosti po životnu sredinu pri otvaranju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji, kao i nezadovoljstvo u vezi sa dva zakona, Zakona o referendumu i Zakona o ekspropiraciji, smatra Đorđević.
Srbija demokratska zemlja
Prema njegovim rečima u isto to vreme, predsednik Aleksandar Vučić, bio je, kako je i obećao pre tri dana, u Gornjim Nedeljicama, da u direktnom razgovoru sa ljudima iz 18 sela sa područja Jadarskog kraja čuje njihove probleme, da u neposrednom kontaktu sa meštanima razjasni sve njihove sumnje i nedoumice u vezi sa rudnikom litijuma i da, lično, bez posrednika, kako to i inače rade odgovorni i ozbiljni državnici, čuje glas naroda.
Srbija je demokratska zemlja, smatra Đorđević , u kojoj su kako kaže “sloboda okupljanja i sloboda mišljenja Ustavom i zakonima garantovana prava - te su stoga, mogao bi zaključiti neko lakoveran i nedovoljno upućen, građani i imali pravo da protestvuju i da na taj način iskažu svoje nezadovoljstvo”.
-Teorijski tačno, ali pod uslovom da to i takvo okupljanje ne ograničava, niti otežava (ili u potpunosti sprečava, kao što je to bilo u ovom slučaju) tuđa prava, kao što je, recimo, pravo na slobodu kretanja, a pogotovo da to ne čini na nezakonit način - neprijavljenim skupovima, na mestima na kojima se ne ugrožava samo bezbednost saobraćaja već i opšta bezbednost i životi ljudi. Ne znam šta bi taj - neko, neobavešten i lakoveran, zaključio na osnovu scena viđenih danas u Beogradu i nekim gradovima Srbije, kada su ljudi, naročito naši stariji sugrađani, bili prinuđeni da napuste vozila javnog prevoza i da pešače do svojih domova, neki od njih noseći decu u rukama, ili kada je nepregledna kolona vozila na međunarodnom putnom pravcu dva sata stajala u mestu da bi "ekološki svesni" građani iskazali svoje nezadovoljstvo. Možda bi i prihvatio obrazloženje lažnih ekoloških aktivista, da je to "sasvim demokratski postupak", u skladu sa zakonom garantovanim ljudskim pravima i slobodama koje vladaju u demokratskim državama i možda se ne bi zapitao - šta je sa njegovim ljudskim pravima i slobodama, pre svih sa pravom na slobodno kretanje - ali možda bi mu, lakovernom i nedovoljno upućenom u suštinu stvari, trebalo pojasniti o čemu se tu zapravo radi i možda bi on onda svoje mišljenje promenio. Izneti mu sve dokaze i činjenice da se tu ne radi o "zabrinutosti" građana i "svesnih" ekoloških "eksperata" i aktivista, već da je u pitanju smišljena, spolja naručena, kordinirana i usmeravana akcija, prava vojna operacija u formi specijalnog, hibridnog rata protiv Srbije, "uvijena" u ekološku zastavu, po ugledu na sve one tzv. "obojene" revolucije, koje su isti centri svetske moći širom Evrope već organizovali, kaže on.
Đorđević zaključuje da se tu radi o posebnoj formi rata, kojim se pokušava "disciplinovati" Srbija, rata kojim treba destabilizovati Srbiju i kojim se pokušava zaustaviti oporavak i vaskrs Srbije, kijim se pokušava sprečiti da Srbija, pre svih predsednik Aleksandar Vučić, vodi politiku koja je zasnovana jedino na srpskim državnim i nacionalnim interesima, a ne na dodvoravanju i služenju moćnima, pa ma ko oni bili i ma kako moćni bili.
-Upoznati ga, argumentima, sa tim da se ne radi ni o kakvim "borcima za demokratiju i slobodu", već da iza svega stoji samo lični interes tih preispoljenih bitangi i štetočina, zgubidana, nesposobnih neradnika i profesionalnih mrzitelja Aleksandra Vučića i Srbije, koji su skloni prisvajanju narodnog novca i za koje je Srbija potpuno nevažna, osim u slučaju ako ne vladaju njom i ne pljačkaju je, kako su to činili dok su bili na vlasti. Dati mu neoborive dokaze da nisu u pitanju ekološki razlozi, niti da su vođe tog "ekološkog ustanka" ljudi koji su iskreno zabrinuti za taj apspekt problema, već da se radi o pukoj i ogoljenoj borbi za vlast, jer je vlast jedino što ih interesuje, kao i da svi ti "politički neutralni i politički neangažovani ekolozi" nisu ništa drugo do interesna skupina, grupa potplaćenih i stranim intersima vođenih politikanata, kao i da je samo privid da se radi o nekim "novim" ljudima, koji nisu političari, precizira Đorđević uz konstataciju da iza ekoloških eksperata stoji Dragan Đilas i inostrani mentori.
Marinika - vrhunska ekološka stučnjakinja uskospecijalizovana za ekološke probleme morovićkih kokošaka
-Taj nekakav A.J. Ćuta, ili izvesni, samozvani ekološki lider, Savo Manojlović, samo su maska pod kojom se kriju mnogi, recimo čuveni "ekološki ekspert" Zelenović, iz Šapca, ili pak vrhunska ekološka stučnjakinja, Marinika Tepić, usko specijalizovana za ekološke probleme morovićkih kokošaka. Takođe, pod tom maskom je i onaj koji vuče sve konce u ovoj ujdurmi, po nalogu inostranih mentora, najnetalentovaniji među političarima i tajkun ovdašnji, Dragan Đilas.
I on to čini iz "ekološke" senke, skriven - jer zna da ga narod neće, da narod po zlu pamti njegovu vladavinu - ali se uzda u to da će mnoge, lakoverne i nedovoljno upućene, moći na ovaj način da prevari.
Zbog toga, znači, zaključiće taj - neko, lakoveran i nedovoljno obavešten, ističe direktor JP Pošte “svi ti napadi, naročito na predsednika i njegovu porodicu, zbog toga stvaranje haosa na ulicama, nalik današnjem, zato i svakodnevna gebelsovska kampanja na svim tajkunskim medijima, zbog toga i pritisci spolja, zato pretnje, uslovljavanja, ucene. Da, upravo je tako: Kobajagi ekologija - a iza toga, politički marifetluk i pokušaj prevare građana. Još jedan, uzaludan, očajnički potez političkih gubitnika okupljenih oko ideje da budu dobro plaćene sluge i poslušnici, bez obzira koliko to bilo protivno interesima Srbije i njenih građana”.