A GDE SU VAŠE TETKE I ROĐACI? Raspolažu državnim parama i pojma nemaju da im treba saglasnost centralne banke
Autor: Glas javnosti
Posle izbijanja afere sa tajnim računima u švajcarskoj Kredi Svis banci, u javnost su isplivali tajni računi brojnih visokih političkih i privrednih funkcionera u Srbiji
Svi oni raspolažu milijardama državnog novca a upitani zašto su njihovi računi tajni odgovor je po pravilu isti - nismo znali da nam treba saglasnost NBS.
To je najuočljivije kod poslednjeg skandala sa švajcarskim računima u kome je KRIK obelodanio da se na kontu aktuelnog v.d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, otvorenom 2007. godine, kada je radio u Preduzeću za puteve Beograd, u jednom trenutku našlo pola miliona franaka ili oko 300.000 evra po tadašnjem kursu.
On je medijima rekao da nije znao kako je za otvaranje računa u inostranstvu potrebna saglasnost centralne banke, da novac nije bio njegov već rođaka koji je u to vreme bio u Americi, inače vlasnika dve firme u Srbiji.
Navodno, sredstva su bila namenjena za rekonstrukciju porodične kuće na Banovom brdu. Zbog toga, izjavio je, račun nije prijavljen ni Agenciji za borbu protiv korupcije.
Drobnjak nije za Danas objasnio zašto je za taj posao novac trebalo da se deponuje u Švajcarskoj, poznatoj po tradicionalnim pravilima o tajnosti štednje, kada bi njegova upotreba za gradnju bila daleko jednostavnija da je u Srbiji.
A to nije jedina finansijska afera u kojoj se funkcioneri predstavljaju kao neznalice. Tako ni aktuelni ministar policije, ranije odbrane, Aleksandar Vulin, nije mogao prihodima da opravda kupovinu luksuznog stana u Beogradu, transakciju vrednu 205.000 evra. On se „setio“ da mu je novac poklonila tetka iz Kanade, ali trag o tome nije pronađen ni u bazama Narodne banke, koja beleži sve transfere između država, niti u Carini, kojoj se prijavljuje prenos valute u vrednosti većoj od 10.000 evra.
Takođe, poreklo novca koji je legao na račun Srpske napredne stranke 2014. godine nije mogao da objasni ni njen predsednik. Naime, tada je gotovo 7.000 građana, od kojih su neki bili na socijalnoj pomoći, uplatilo identičan iznos, po 40.000 dinara u partijsku kasu,piše Danas.
Nekadašnji, po svojim rečima, najbolji student Pravnog fakulteta nije znao da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da je „krivično delo davanje ili primanje novca za finansiranje kampanje, koje je praćeno namerom da se sakrije izvor finansiranja“, kao i da je „zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica“. Za ta dela predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
