Vojska Japana sprema rat sa Rusijom (1)

Ako bude rata prve će zaplakati majke japanskih samuraja. 

Nisu Japanci zaboravili pakao Hirošime, ali šta im to vredi kad Ujka Sem voli da ratuje.

Ujedinjena NATO demokratija otvara novi konflikt sa Rusijom. Ukrajina će dugo biti okosnica konflikta sa Rusijom, a pounijaćena Evropa ostaje bez kolonija i bogatstva.

Na redu je Daleki istok. Budući rat će krenuti  od Japana! 

Povod za verovatni rat sa Rusijom su, naravno, Kurilska Ostrva, a kako i zbog čega ... O  tome pišu  eksperti „Glasa Javnosti“ .


IZVOR: Ustupljena fotografija / Kurili

Moskva je izrazila snažan protest u vezi sa vojnim vežbama planiranim u Japanu. Manevri će biti održani na ostrvu Hokaido od 19. do 25. jula zajedno sa vojnom silom iz Španije i Nemačke. Kako napominje rusko Ministarstvo spoljnih poslova, vežbe će se odvijati u neposrednoj blizini granica  ruske  zemlje. Rusija  izjavljuje  da je spremna da preduzme kontramere za jačanje odbrane i zaštite svoje zemlje a to znači samo jedno - RAT.

Japan je u poslednje vreme pojačao retoriku svojih pretenzija prema Rusiji, sve glasnije zahtevajući da joj se vrati  nekoliko južnih ostrva Kurilskog lanca. Tokio u trenutnoj međunarodnoj situaciji za sebe vidi dobro poznati „prozor mogućnosti“ i stoga očekuje da će njegovi zahtevi biti ispunjeni u kratkom  roku. Odnosi između dve države ubrzano se pogoršavaju, ali u Japanu situaciju ocenjuju sa visokim optimizmom. Koriste priliku rata u Ukrajini,  smatraju da Rusija klizi u veliku krizu bez povratne karte, zbog  čega će biti prinuđena da ispuni japanske zahteve.

Pozadina konflikta

Kao što znate, Japan polaže pravo na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, koja pripadaju južnom delu Kurilskog lanca. Stanovništvo čitavog arhipelaga danas broji oko 21 hiljada ljudi, a naseljena su samo četiri ostrva - Paramušir, Šikotan, Kunašir i Iturup. Tokio zahteva deo grebena, pozivajući se na bilateralne ugovore iz 19. veka, prema kojima je Rusija Kurilska ostrva zamenila za Sahalin. Ali početkom 1904. Japan je odbacio sve ranije zaključene sporazume napavši Rusiju. Kao rezultat uspešnih vojnih operacija, Carska Rusija je pretrpela težak  poraz i zbog toga su izgubili važne teritorije. Japanci su od Ruske imperije uzeli južni deo Sahalina.

Staljinistički SSSR se 1945. osvetio za poraz carske Rusije – vratio je i južni Sahalin i Kurilska ostrva. Međutim, zaraćene strane nikada nisu zaključile formalni mirovni sporazum. Tokio je vraćanje  četiri ostrva postavio kao uslov takvog sporazuma.

U eri Hruščova su Sovjetski Savez i Japan  1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju po kojoj se Moskva složila da razmotri mogućnost prenosa dva ostrva – Habomaja i Iturupa. Međutim, kasnije su se SAD umešale u pregovore Moskve i Tokija i od deklaracije nije bilo ništa.  


IZVOR: Ustupljena fotografija / Kurili

Rukovodstvo postsovjetske Rusije, uzdržavajući se od prenošenja teritorija koje su zahtevali Japanci, istovremeno je pokazalo spremnost da im u izvesnoj meri izađe u susret.

Ponekad su, posebno u periodima otopljavanja  odnosa između Rusije i Japana, obnavljani nejasni razgovori da bi Moskva mogla da se odrekne Iturupa i Habomaja, što je izazivalo izlive prirodnog negodovanja među ruskim patriotama. Konkretni koraci u ovom pravcu nisu preduzeti.

Kako su Hruščov, a kasnije  Gorbačov, pomogli Japanu u pretenzijama na Kurilska ostrva

Vlasništvo nad južnim ostrvima - Iturupa, Kunašira, Šikotan i grupa ostrva  Habomai - osporava Japan, koji ih tvrdoglavo uključuje u prefekturu Hokaido. Svake godine 7. februara u Japanu se obeležava „Dan severnih teritorija“ i javno se raspravlja o problemu „Kurilskih ostrva koje je zauzeo SSSR“. Pseudo-praznik prate mitinzi krajnje desnice i antiruske akcije pred vratima ruske ambasade. Ruski susedi polažu pravo na deo ostrva na Kurilskom  grebenu ... čak razmatraju opcije za vojnu rešenje... itd, itd. 

Japan je 2. septembra 1945. potpisivanjem akta kapitulacije priznao „bezuslovnu predaju savezničkim silama“ i prihvatio sve uslove Potsdamske deklaracije, kao i Kairsku deklaraciju koja se u njoj pominje. Odmah posle rata niko u svetu nije ni postavljao pitanje da li  je Kurilski arhipelag pripadao Sovjetskom Savezu. Ali...

Od 4. do 8. septembra 1951. održana je konferencija u San Francisku na koju su pozvane 52 države koje su bile u ratu sa Japanom i stradale od njegovih agresivnih akcija.


Na konferenciji su potpisani dokumenti, ali SSSR nikada nije potpisao mirovni ugovor sa Japanom. Razlog je taj što su SAD i Velika Britanija isključile SSSR iz učešća u njegovoj pripremi. Sam tekst dokumenta nije sadržao potvrdu o prenosu Kurilskih ostrva i ostrva Sahalin SSSR-u, što je predstavljalo kršenje prava Sovjetskog Saveza.

Pokušaj da se okonča spor sa Japanom tada nije uspeo.

Hruščov, koji je došao na vlast nakon Staljinove smrti, poneo se po ovom pitanju krajnje proizvoljno i glupo, očigledno ne u interesu zemlje.

Dana 19. oktobra 1956. u Moskvi je potpisana Zajednička sovjetsko-japanska deklaracija, koju su stranke ratifikovale 8. decembra 1956. godine.

To je  bio pravni dokument o sovjetsko-japanskim odnosima u posleratnom periodu. Potpisivanjem deklaracije okončano je ratno stanje i uspostavljeni diplomatsko-konzularni odnosi između dve zemlje

U tekstu deklaracije je pisalo:

Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, izlazeći u susret željama Japana i uzimajući u obzir interese japanske države, pristaje na prenos Japanu ostrva Habomai i ostrva Šikotan s tim da će stvarni  prenos ovih ostrva Japanu biće izvršen nakon sklapanja mirovnog sporazuma između Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika i Japana...


Ovu opciju je  razmatrao Politbiro i smatrala se ekstremnom.  Za promene granica SSSR-a, bila potrebna odluka Vrhovnog sovijeta tj –parlament.

Odluka N. S. Hruščova da se odrekne suvereniteta nad delom Kurilskih ostrva u korist Japana bila je nepromišljen, dobrovoljni čin...

Ustupanje Japana dela sovjetske teritorije, na koje je Hruščov ušao bez dozvole Vrhovnog sovjeta SSSR-a i sovjetskog naroda, uništio je međunarodno-pravnu osnovu Jaltinskog i Potsdamskog sporazuma i bio je u suprotnosti sa Mirovnim ugovorom iz San Franciska, koji je zabeležio odricanje Japana  od Južnog Sahalina i Kurilskih ostrva...” .

Opet je bilo nemoguće zaključiti mirovni ugovor.

Istovremeno, Hruščovljeva izuzetno ishitrena odluka o teritorijalnim ustupcima Japanu dovela je do potpuno suprotnog rezultata.

Možda je Hruščov mislio da će se Japanci smiriti, obradovati i sve će se tu završiti? Ne, nije uspelo. Tokio je predloženi kompromis shvatio ne kao gest dobre volje, već kao manifestaciju stvarne slabosti, kao signal za pooštravanje teritorijalnih zahteva koji se postavljaju SSSR-u. Japanska strana nije mogla da smisli ništa bolje nego da sačeka nove teritorijalne ustupke od SSSR-a i obustavi pregovore. Japan je (može se pretpostaviti da je to na podsticaj Sjedinjenih Država) počeo da postavlja teritorijalne zahteve u cilju zaključivanja mirovnog ugovora, pored onoga što je navedeno u zajedničkoj deklaraciji.


Gotovo ništa se nije promenilo do kraja osamdesetih. SSSR je naveo da je to pitanje rešeno nakon rezultata Drugog svetskog rata nije vodio nikakve pregovore. A onda se, kao mačka u kutiji, 1985. godine u glavnoj ulozi  pojavio ON  „genije perestrojke i novog mišljenja“ traktorista po  imenu Gorbačov.

Mihail Gorbačov je 1991. godine potpisao Zajedničku sovjetsko-japansku izjavu kojom se priznaje postojanje problema sa Kurilskim ostrvima. 1993. godine potpisana je Tokijska deklaracija o rusko-japanskim odnosima. Zatim se vode pregovori iza scene između Jeljcinove vlade i japanske strane o prenosu ili „prodaji“ Kurilskih ostrva. Pominjali su se razni iznosi, redosled brojeva je bio nekoliko milijardi dolara.

Dakle, što se tiče sovjetsko-japanskih odnosa, konstatovano je da postoje teritorijalni problemi, i kad  je tako, sovjetska strana pristaje da počne pregovore o vlasništvu nad Južnim Kurilskim ostrvima. Stigli smo...
...uključujući i problem teritorijalnog razgraničenja, uzimajući u obzir stavove strana o vlasništvu nad ostrvima Habomai, ostrvom Šikotan, ostrvom Kunašir i ostrvom Iturup.

Sovjetska država je prvi put priznala postojanje određenog „teritorijalnog problema“, što nije bila samo velika strateška greška, već prava izdaja interesa zemlje. Izdaja interesa zemlje – veoma je indikativno za Gorbačova.

Jeljcin  bi da nadmaši Gorbačova

Jeljcin i njegovo okruženje nameravali su da nastave istu liniju, da ipak zaključe mirovni sporazum sa Japanom na osnovu iste sovjetsko-japanske deklaracije iz 1956. godine. Jeljcin je planirao da ta ista dva ostrva Južnih Kurilskih ostrva vrati Japanu, a zatim nastavi pregovore o sudbini Kunašira i Iturupa.

Pomirljivi stav Ministarstva spoljnih poslova, na čijem je čelu bio tadašnji ministar Kozirev (sada živi u SAD), naišao je na veoma oštro protivljenje kako u ruskom parlamentu tako i u društvu. Ugovor sa Japanom ponovo nije potpisan.

Posle Jeljcina, rusko rukovodstvo, koje je predstavljao ministar spoljnih poslova S.V. Lavrov, izjavilo je da naša zemlja, kao naslednica SSSR-a, priznaje Deklaraciju iz 1956. godine i da je spremna da pregovara sa Japanom na osnovu ove deklaracije.


Tada je predsednik Putin rekao da se teritorijalni spor može zatvoriti na osnovu iste sovjetsko-japanske deklaracije iz 1956. godine.

To znači predaju Habomaja i Šikotana, ali pre toga - potpisivanje mirovnog sporazuma. Međutim, još jednom je japanska strana odbila. Dva ostrva im nisu  dovoljna.

Japanska strana je počela da uopšteno govori o problemu južnih Kurilskih ostrva i  po prvi put ih nazvavši „ilegalno okupiranim teritorijama“. Čekaju  predloge iz Rusije. Verovatno po analogiji sa Hruščovljevim.
Japanski parlament je saopštio da vlasti zemlje treba da ulože napore da vrate „zemlje predaka Japana“. Jasno! Ako ne može milom onda će probati silom.
 
Samo... Zaboravljaju da im Rusija nije Mandžurija 1940-e a zaboravljaju i na Hirošimu, tek toliko da se zna!
Kao odgovor na sve pokušaje Japana, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je 7. februara 2015. godine saopštilo -

„...pripadnost južnih Kurilskih ostrva (Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai) Ruskoj Federaciji zasniva se na opšteprihvaćenim rezultatima Drugog svetskog rata i nepokolebljivom posleratnom međunarodnom pravnom okviru, uključujući Povelju UN.

Dakle, ruski suverenitet nad njima ima odgovarajući međunarodno-pravni dizajn i ne podleže sumnji...“

U Japanu nastavljaju da šire histeriju po ovom pitanju. Japanci su  do te mere pošandrcali da su ceo Kurilski arhipelag proglasili za japansku teritoriju.

Za Olimpijske igre 2020. u Japanu (održane 2021. zbog pandemije Kovida), štampane su karte na kojima su SVA Kurilska ostrva već označena kao japanska teritorija.

Naravno, bez odgovarajućeg uticaja Sjedinjenih Država, ovde se ništa ne bi dogodilo. Amerikanci su ti koji stoje iza dugotrajne pozicije Japana. Njima apsolutno nije potrebna normalizacija rusko-japanskih odnosa. Americi je potreban haos.


Ovde Kina ima svoj interes.  Ako jedna od strana učini neke ustupke, to će biti shvaćeno kao slabost, što će omogućiti Kini da poveća svoj uticaj u regionu, eventualno da i ona postavi svoje zahteve.

Manifestacija slabosti biće signal za aktivno delovanje na rešavanju drugih teritorijalnih pitanja u svetu. Za Rusiju je važno da ne popusti. U suprotnom, ovo će poslužiti kao presedan za teritorijalne pretenzije Nemačke za Kalinjingrad.

Situacija je u ćorsokaku. A ako neka od partija učini ustupak, to će biti pogubno za nju. A sve je počelo od apsolutno nikakvih, ako ne i zločinačkih, akcija Hruščova, sa njegovim predlogom da se Japanu ostrva daju Habomai i Šikotan, koji je  kasnije  podržao Gorbačov...

Pitanje za Josifa  Visarionoviča Staljina: Pa, kako ste  prevideli pojavu tog kulova, Nikite Hruščova?

Jeljcin i Gorbačov nisu bili protiv prodaje Kurilskih ostrva Japanu. Proces je  zaustavljen. Ostrva su od velikog strateškog značaja i prodavati ih u bescenje zaista nema smisla.

Sve se dramatično promenilo prošle godine. Od zaoštravanja ukrajinske krize u februaru 2022, Japan se pridružio grupi zapadnih zemalja koje su ušle u tešku konfrontaciju sa Ruskom Federacijom: uvela je zabranu izvoza većeg broja roba u Rusku Federaciju i personalne sankcije. protiv velikog broja Rusa. Kao odgovor na to, Rusija je u martu prošle godine odustala od pregovora o mirovnom sporazumu i statusu Južnih Kurilskih ostrva. Japanci su bili lišeni mogućnosti da putuju na ostrva bez viza.

Mnogi potcenjuju bogatstvo Južnih Kurilskih ostrva.

Svojevremeno je Rusija prodala Aljasku Sjedinjenim Državama, smatrajući je gotovo beskorisnom? Ali onda su tamo našli i naftu i zlato... A čime su bogata Južna Kurilska ostrva?

Prvo, ne znaju svi, na primer, da je na području Malog Kurilskog grebena istraženo veliko podvodno ležište ugljovodonika, zapravo nafta (rezerve srednjekurilskog basena nafte i gasa procenjuju se na oko 300 miliona tona, dok Japan praktično nema sopstvene naftne bušotine 


Druga činjenica je da je Ohotsko more u regionu Kurilskih ostrva jedno od najbogatijih regiona na svetu ribom (u SSSR-u je većina haringe i oslića  ulovljena na južnim Kurilskim ostrvima .  

Treće. Na ostrvu Iturup nalaze se najveća svetska nalazišta renijuma (retkog zemnog metala koji se koristi u nadzvučnoj avijaciji i raketnoj industriji ). Na sreću, Rusija nikada nije razgovarala o mogućnosti vraćanja  Iturupa, ali jeste Japan.

Četvrto je vojni značaj ostrva. Savršeno razumemo da ako bi iznenada jedno od Kurilskih ostrva, čak i nenaseljena stena, bilo predato Japanu, onda bi iste večeri tamo počeli da grade vojne  objekate, najverovatnije Amerikanci. Sada nam, naravno, kažu da tamo neće biti baza. Ali znamo koliko vrede takva obećanja iz istorije širenja NATO-a na istok nakon raspada Sovjetskog Saveza.

P.S.

Pored pomenutih prirodnih resursa i vojnog značaja Kurilskih ostrva, ne smemo zaboraviti da između Južnih Kurilskih ostrva postoje duboki moreuzi bez leda, koji su za rusku flotu u suštini jedina „kapija“ za izlazak iz  Ohotskog mora do Tihog okeana. U slučaju gubitka ostrva, ruski trgovački  i ratni  brodovi iz Vladivostoka morali bi da traže saglasnost istog Japana za ulazak u okean.

Sutra: Geopolitika Ohotskog mora + kad će da se zarati i koje su prognoze ratovanja?

Napisao Šone Ninin