VLADIMIR UMELJIĆ: Rusija vrši genocid u Ukrajini? Džo Bajden kao samozvani MORALNI APOSTOL, TUŽILAC I SUDIJA
Autor: Glas javnosti
Američki predsednik Bajden je nedavno izjavio da „Rusija vrši genocid u Ukrajini“ i da je ruski predsednik Vladimir Putin „genocidni zločinac, kome mora da se sudi“.
Činjenica da je Bajden predsednik jedne nacije i države, koja je nastala na kostima miliona starosedelaca – od njih 5-7.000.000 u godini 1500. preostalo je u godini 1900. jedva 237.000– očigledno mu nije smetala da istupi kao samozvani „moralni apostol“ tj. kao „tužilac i sudija“.
Na brutalno iskorenjivanje starosedelaca severnoameričkog kontinenta podsetio je u novije vreme Aram Matioli, profesor istorije na Univerzitetu Lucern u studiji „Izgubljeni svetovi. Istorija Indijanaca u Severnoj Americi“ („Verlorene Welten. Eine Geschichte der Indianer Nordamerikas» Klett-Cotta, 2017.“) i našlo odjek u „Neue Zürcher Zeitung“, pod naslovom „Da li je Amerika izvršila genocid nad svojim Indijancima?
Pri tome je podsetio i na činjenicu „da je skoro nepoznato, da su već pri definisanju zločina genocida u odgovarajućoj UN-Konvenciji stare kolonijalne sile Velika Britanija, Francuska, ali i SAD, Kanada i Australija postarale da u tu definiciju ne uđe sistematsko kulturno razaranje i prisilna asimilacija njihovih nekadašnjih kolonijalnih podanika“.
Mada, kao što je dobro poznato, sve te kolonijalne sile su beskrupulozno, svirepo i otvoreno ubijale milione i milione tih podanika, zaključno sa starcima, ženama i decom. Sve same kriminalne radnje nesumnjivo genocidnog karaktera.
Sledeći njegovom primeru, legitimno je da i mi podsetimo da su upravo te države, plus Nemačka sa svojom nacističko-genocidnom prošlošću, insistirale da se osvetnički motivisani ratni zločin streljanja razoružanih bosansko-muslimanskih muškaraca (ne starih, žena i dece) u Srebrenici u vreme građanskih ratova pri nasilnom raspadu druge Jugoslavije proglasi genocidom.
Jer njihov moto glasi: „Demokratije ne vrše genocide, to čine drugi!“
Već ovih nekoliko gore navedenih činjenica obrazložava ono, što je Režis Debre (Régis Debré), francuski filozof, publicista, pisac i profesor, 2015. izjavio o ovom selektivno-moralnom stavu, govoru i delanju zapadne „međunarodne zajednice istih vrednosti“ a u odnosu na građanske ratove pri raspadu druge Jugoslavije:
„Međunarodna zajednica istih vrednosti? To mi je nepoznato, to je izmislila zapadna propaganda. To što se danas tako naziva, isključuje dve trećine čovečanstva (…) i podrazumeva samo SAD i deo Evrope, znači samo oko 10% stanovnika sveta.“ (…)
To je deo političke propagande. Reč genocid se ne sme tako olako uzimati u usta, taj pojam je jedno oružje. Siguran sam da ta ideja nema nikakvu objektivnu podlogu (…) Ja to dakle vidim kao primenu principa „Napad je najbolja odbrana“.
Istorija međutim pokazuje da se ipak radi o jednoj zapadnoj „međunarodnoj zajednici istih vrednosti“, pre svega kada bacimo pogled na njenu kolonijalnu fazu a naročito u odnosu na fenomen genocida.
Pre nego što predstavimo nekoliko činjenica o SAD, pogledajmo kratko nekoliko dotičnih podataka iz istorije njihovih današnjih epigona, „NATO-demokratija“:
Odmah po proterivanju Saracena iz Španije, izdala su njihova – po sopstvenim rečima „najkatoličkija“ – veličanstva, Izabela od Kastilje i Ferdinand od Aragona, dekret, prema kome su svi Jevreji morali ili da se podvrgnu katoličkom pokrštavanju ili da napuste zemlju i, svakako, sve što su posedovali. Taj ultimatum je istekao 2. februara 1492.. Sledećeg dana su isplovili brodovi Kristifora Kolumba i time je počeo najveći španski osvajački i pljačkaški pohod u istoriji.
Razaranjem carstva Maja uništena je i najstarija pisana kultura Amerike. Za državu Acteka, Špancima je bilo dovoljno dve godine (1517-1519.) a za državu Inka pune četiri (1531-1535.). Po izveštajima savremenika, samo u godini 1524. pokrštavano je i do 14.000 autohtonih stanovnika dnevno. Isti izveštaji, međutim, potvrđuju da se samo u prvoj polovini španske vladavine već više od 15 miliona prastanovnika američkog kontinenta oprostilo od života i od svojih novih gospodara.
Kao što je poznato, zapadnoevropski osvajači Severne Amerike nisu ni manje sistematski, ni manje genocidno postupali od svojih južnih suseda. Ova lista bi se mogla još dugo proširivati – uništavanje skoro čitavog afričkog naroda Herero u današnjoj Namibiji od strane kolonijalne vojske carske Nemačke, portugalski pohodi u Angoli, francuski način ophođenja sa stanovništvom Alžira ili Indokine, itd.
Francuzi su u vreme Alžirskog rata ubili oko 500.000 Alžiraca, među njima enormni broj civila: „Svedočenja očevidaca i novootkriveni dokumenti potvrđuju bez ikakve sumnje izuzetnu brutalnost, sistematsku primenu mučenja i mnogobrojnost zločina. Svakodnevna su bila masovna silovanja, potapanja u ledenu vodu ili u ekskremente i elektrošokovi.“
Italijani su u vreme Italijansko-turskog rata 1911. i fašističkog režima 1922-1945. u Severnoj Africi vršili masovna streljanja, deportacije, razaranja naselja i trovanja izvora vode, upotrebljavali su otrovne bojne gasove i osnivali koncentracione logore, kao na pr. El Agheila sa oko 35.000 zatvorenika.
Belgijanci su u Kongu 1888-1908.. forsirali eksploataciju kaučuka, pre svega preko firme Société générale de Belgique (vlasnik: belgijski kralj Leopold), i koristili domaće stanovništvo kao robove. Dolazilo je do izgladnjivanja, masovnih silovanja, uzimanja talaca, mučenja, obogaljivanja i ubistava. Broj žrtava se ceni na 8 do 10 miliona, ubijena je znači polovina stanovnika Konga.
Godine 1788. otkrivaju Britanci Australiju, jedan kontinent sa oko 300.000-400.000 stanovnika; u godini 1921. popis je izbrojao još samo oko 62.000 preživelih. Između godina 1846-1848. redukovala je ova „najstarija parlamentarna demokratija sveta“, usred Evrope, katoličko stanovništvo Irske za više od dva miliona ljudi – planski i sistematski – kroz izgladnjivanje i proterivanje (danas – etničko čišćenje).
Velika Britanija je osnovala i prve koncentracione logore u istoriji čovečanstva: „Pojam „koncentracioni kamp“ je ušao u upotrebu kroz britanske vojne strukture u Drugom burskom ratu (1899–1902), kada su burske žene i deca, kao i Afrikanci iz tih oblasti oterani u logore. U njima je izgubilo život oko 26.000 žena i dece.“
Britanci su isto tako kao prvi upotrebljavali biološka oružja: „Evropljani su prvi upotrebljavali viruse kao ratno sredstvo, britanski osvajači su npr. već 1763. darovali dva indijanska plemena u Severnoj Americi ćebadima i maramicama, zaraženim virusom velikih boginja i polovina darovanih je pomrla.“
Verovatno je nepotrebno ovde ponavljati mnogobrojne poznate činjenice iz nemačke nacističko-genocidne ili hrvatske klerofašističke genocidne prošlosti 1941-1945, koje predstavljaju tragični i zverski vrhunac ovog istorijskog razvoja zapadne kulturološke tradicije.
Kolonijalna politika zapadnih sila posedovala je, dakle, nesumnjive genocidne karakteristike u smislu naučne definicije ovog zločina, međutim ne i sa pravnim implikacijama, jer su se svi ovi teški kriminalni postupci dešavali pre donošenja odgovarajuće UN-Konvencije 09. decembra 1948. a u pravu važi: „Nešto je prestup protiv zakona, samo ako postoji takav zakon“ („Nullum crimen sine lege“).
U toj istoj tradiciji i primenom istih sredstava nastale su i SAD.
Džoe Bajden u prvih sto dana posle preuzimanja predsedničke dužnosti zvanično priznao genocid turske države nad Jermenima, sa čim je bilo odugovlačeno „zbog strepnje da bi to moglo da ima posledice po zemlju radi ropstva u južnim državama, potiskivanja i decimiranja starosedelačkog stanovništva ili pak zbog bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki“.
Već nekoliko dana kasnije bio je suočen sa pitanjem politikologa Glena Morisa (Glenn T. Morris) i Simona Mekhakuena (Simon Maghakyan) u Vašigton Postu – a šta smo mi uradili ovdašnjim starosedeocima od 1776. pa do danas?
Jer istorija tog odnosa je puna masakara, tako je npr. samo u vreme masovnih deportacija „Put suza“ („Trail of Tears“) naroda Čiroki 1837-1838. ili „Dugo putovanje“ („Long Walk“) naroda Navaho 1864,, koje je organizovala i sprovela vojska SAD, živote je izgubilo hiljade njih?“
Autori su pitali: „Zar to ne podseća na „Marševe smrti“ kroz sirijsku pustinju, kojima je Turska ciljano želela da uništi Jermene? Drugim rečima, mi Amerikanci smo profiteri jednog genocida i samo zbog kolektivne amnezije u odnosu na sistematske zločine nad domaćim stanovništvom to nikada nismo priznali.“
Starosedeoci su bili uništavani epidemijama, kao što je gore bilo napomenuto, tako da je u vreme rata za nezavisnot 1775-1783. od epidemije velikih boginja umrlo dva do tri puta više ljudi nego u borbama, ukupno nešto više od 130.000 ljudi a 80% žrtava su bili starosedeoci.
Osim toga, uništavanje je sprovođeno izgladnjivanjem, ropskim radom, deportacijama a kasnije i u „Internatima za prevaspitavanje“ („Boarding-Schools“), u kojima su vlastodršci želeli „da spasu čovečno“ u otetoj deci i – uvek novim masakrima od strane naseljenika, ali i od američke vojske, npr. kod mesta Tohopeka (1814.) i Clear Lake (1850.), Marias River (1870) i Wounded Knee Creek (1890).
Navodi se i primer Kalifornije: „Kada su pripadnici naroda Juki u Eden Velju (Eden Valley) 1859. usmrtili tri konja jednog bogatog vlasnika ranča, jedna trupa „građanske milicije“ pod vođstvom Voltera Džarboa (Walter J. Jarboe) mesecima je progonila sve starosedeoce bez razlike i tom prilikom ubila više stotina njih. Kalifornija je poslala dvadeset takvih trupa u akciju, a parlament u Sakramentu je odobrio šta više i novčane nagrade za te masovne ubice“.
Famozni „Internati za prevaspitavanje“ („Boarding-Schools“) u SAD su, inače, donekle probudili interesovanje javnosti tek kada je u Kanadi, na zemljištu Kamloops Indian Residential School u Britiš Kolumbiji otkriven neobeleženi masovni grob sa zemnim ostacima 215 dece.
Od tada je postalo poznato da je u tim, od države organizovanim i uglavnom od katoličke crkve vođenim školama, „prevaspitavalo, da bi se spaslo ono čovečno“ u nevoljnim, jer od porodica otetim štićenicima, putem batinanja, teškog rada, boleština, pothranjenosti, ponižavanja i seksualnog nasilja.
U Kanadi se od tada vodi intenzivna javna diskusija, u SAD međutim ne, radije se neguju mitovi o „hrabrim pionirima“, ali i čisti rasizam. Tako je npr. i svojevremeni američki predsednik Donald Tramp javno uzeo u zaštitu holivudskog glumca i „dežurnog kauboja“ Džon Vejna, i njegovu izjavu iz 1971, da on čvrsto veruje u „nadmoćnost bele rase“.
Izjava dostojna Hitlera i Himlera, ali i Imanuela Kanta i Hegela, Marksa i Engelsa… i… i…
Kako, dakle, vrednovati izjavu trenutnog predsednika SAD Džoa Bajdena, da „Rusija vrši genocid u Ukrajini“ i da je ruski predsednik Vladimir Putin „genocidni zločinac, kome mora da se sudi“?
Jer ma koliko tu bio očigledan selektivni moral, koji nije i ne može da bude moral, i ma koliko su dvostruki standardi i kriterijumi očigledni, Srbi su od kraja 20. veka vrlo verodostojni svedoci da ta, koliko beskrupulozna toliko i porazna dvoličnost zaista može da rezultira pravnim konsenkvencama, bez obzira u kojoj meri je dotično pravo tada još uvek nezavisno, nepristrasno, objektivno.
Velika Rusija upravo pokazuje, međutim, da nije mala Srbija, da je sposobna da na primenu sile odgovori silom i da niti ne pomišlja da povije glavu pred onima, koji uprkos nesumnjivim genocidnim elementima svoje prošlosti i dalje žustro tvrde: „Demokratije ne vrše genocide, to čine drugi!“
Za duboko žaljenje su Ukrajinci, koji već par meseci krvare, jer im njihovo rukovodstvo prećutkuje, da su oni aktuelno samo pešadija zapadne „međunarodne zajednice istih vrednosti“, kao i da u svakoj šahovskoj igri pešaci/pioni uvek prvi bivaju žrtvovani.
Velika je šteta da oni, ali i svi drugi na Zapadu danas ignorišu reči nemačkog državnika Helmuta Šmita u izjavi za TV-Studio ARD 2015, godinu dana pošto je pučem u Kijevu položen kamen-temeljc današnje krize:
„Upozoravam na opasnost demoniziranja Putina. On nije opasniji od bilo kog drugog predsednika jedne velike zemlje. Nisam čak ni siguran, da li su SAD manje opasne od Rusije (podvučeno od strane autora). Osim toga, Putin nije nikakav zagovornik rata i nalazi se u izuzetno neugodnoj situaciji. Razlog za ovu situaciju su idiotske ponude EU Ukrajini i Gruziji uoči ukrajinske krize, To je sve prilično velika budalaština!“
Trezvene i proročke reči, samo što se „prilično velika budalaština“ Zapada upravo ispostavlja kao prilično velika tragedija. I to ne samo za Ukrajince, jer krize u smislu energetike, ishrane, itd. tek predstoje, cenu će platiti pre svega siromašni deo sveta a potom i svi ostali.
Znači, ranije ili kasnije i zapadna „međunarodna zajednica istih vrednosti“, SAD i njihovi epigoni, „NATO-demokratije“.
Piše: Vladimir Umeljić/Iskra.co
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
