USTA ĆE NAM BITI PUNA ZEMLJE, A GOVORIĆEMO GUZICAMA! Juda nije potpisao da je Juda, tako da - nema brige! ČUDESNI MEDENICA!

Usta će nam biti puna 24. marta…

Svako će imati šta da kaže, posvedoči, podvikne hrabro, opsuje, prokune, požali…a valjalo bi nam da ćutimo, to najbolje znamo!

Pobrajaćemo žrtve, sricati imena najboljih od nas ne znajući ni gde su im domovi, ni gde su i grobovi, ni za šta su pali..?

Urlaćemo kako je Kosovo i Metohija srce Srbije, znajući da je guzica ipak skuplja srpska reč.
Pozivaćemo se na pradedove koji nas poznati neće.
Njihova smo krv, no rastarabljena kost…

Što nam je manje stalo do Srbije to su nam zastave veće.
Dižemo spomenike ćuteći što nam zemlju kusuraju, neće je osati ni za pod te spomenike, no ne mari, iznosićemo ih o datumima iz podruma da se malo nagledaju sunca i prodišu, pa u podrum, na kace s kupusom do sledeće prilike…

Što mi znamo pesama, eheeeeej...
Nema naroda na šaru zemaljskom koji toliko peva o svojemu, ne znajući ni gde mu je prag, ni gde mu je panj..?
Negde su u pesmi, najjasnije „Sa Kosova zora sviće“ u kafani.


Za srce ćemo lako, ali guzicu ne damo, dogodine će negde u Prizrenu, koje god godine to dogodine bilo…
Koliko ćemo prezirati 24. mart toliko ćemo odbrojavati kad će više taj 25. pa da počinemo ko ljudi - umori se, bre, čovek od sećanja…

Stvarno, dosta više te prošlosti, zagledajmo se slepi u budućnost, zove nas glasom precvale kurve što vabi pjane i musave mušterije.

Nek je i kurva, ponosna vlasnica svih veneričnih bolesti, ali je budućnost, bre!

U ostalom, prošlost traži previše, budućnost baš ništa: dovoljno je otirač da nam ostane i da ga zovemo Srbijom, i sa njega ćemo slepi jasno videti daljine što nam se po tarifama nude…
Kako ćemo 24. glasno i ponosno klicati: Košarama, Paštriku, Hoči, Orahovcu, Drenici, Bajgori, Juniku…svakom stratištu i svakom stradalom…



Mi ćemo im pevati, a neka njih tamo gde su, nije da ih pesmom zovemo i nije da im se nudimo.
Srce je tamo, neće ono nikud, no čuvaj guzicu, skuplje reči do nje nemamo…

Ruku na srce, Juda nije potpisao da je Juda tako da nema brige, doći će nam iz „najskuplje“ srpske reči u glavu i srce kad potpiše, a dotad imamo zastava, spomenika, pesama, kletvi, prezira, sećanja…pa nek je i za otirač!
Nije važno koliko će Srbije biti, no šta ćemo Srbijom zvati!

Šaku zemlje za u saksiju - al je Srbija!

Sricaćemo imena najboljih, ne znajući im ni dom, ni grob, al ne mari- brzo će 25. mart, da počinemo.
Sricaće nam imena mrtvi ne znajući čiji smo?

Gledaće nas u oči pokušavajući da poznaju potomke, zaludu, u očima nema više ničega- guzicama smo i progovorili i progledali, skupljom od najskuplje srpske reči…