KOLUMNA NAJBOLJEG SRPSKOG NOVINARA: Nema Srbije dok god je reč američkog ambasadora glasnija od SRPSKOG SELJAKA! BRILJANTNI MEDENICA!
Autor: Glas javnosti/Mihailo Medenica/Dva u jedan
Nema Srbije dok god je reč američkog ambasadora glasnija od srpskoga seljaka!
Dok je ambasada zavetnija od tarabe, šljive, njive, gusala, veriga, ikone…nema Srbije!
Nema Srbije dok god nam kapu kroje oni što su nam skidali glave!
Nema Srbije dok god nam protuve prevode i tumače šta su nam đedovi rekli, čime su nas zakleli…
Dok god te mizerne utvare razrezuju koliki su nam Gazimestani i Kajmakčalani- nema tu Srbije!
Nema je ni u najavi, ni u naznanci, dok god pitamo smemo li i koliko da slavimo i oplakujemo junake!
Dok god zatrpavamo grobove da se ne vide, da ne štrče, da ne zovu, da ne ustaju da nas se nagledaju- nema tu ništa od Srbije!
Nema dok je utvrda na Dedinju svetija od Dečana!
Dok nas prodaju a mi srećni što ima ko da nas otkupi ko sekundarnu sirovinu!
Dok nas leče bolešću!
Dok nam previjaju zanoktice a rasparani od pupka do grla…
Nema Srbije dok nam slavske pogače obijaju o glavu a mi prinosimo i ikonu, tvrđa je, da se ne muče…
Pale tompuse o kandila…
Nema Srbije dok god se pred fukarom pravdamo zašto je ima!
Nema je dok god ne shvatimo za šta su bolji od nas pali!
Dok ne skupimo hrabrosti da živimo njihovu smrt!
Dok ne skupimo hrabrosti da nešto živimo i pre smrti!
Dok ne skupimo hrabrosti da se izmirimo sa sobom i Gospodom, a ne zverima!
Nema Srbije dok ne razmišljamo ćirilicom!
Nema je dok se ne opismenimo s grobova prađedova!
Nema je dok god ima gospodara a ne služitelja!
Nema Srbije ako nam nije podvig, postrig i poslušanje!
Nema je dok o zadušnicama idemo mrtvima da vidimo jesmo li živi!
Nema je dok je u njoj više čauša i janičara no zdravičara!
Nema je dok je vode i podvode!
Nema je dok ćutimo i čekamo da sve prođe!
Nema Srbije jer proći ćemo mi kroz živote kao kroz tuđinu, divljinu, čekajući da neko u naše ime progovori.
Nema ko. Neće biti ni našeg imena, ni traga, ni sećanja čak na nas jer ko i čega da se seća..?
Naroda koji se vazda izvinjavao što postoji, takav ni postojao nije.
Nema Srbije dok god se pred fukarom pravdamo zašto je ima, pa ako se fukara ne naljuti…
Nema, dok god ćutimo i čekamo da mrtvi progovore.
Nema, dok god mislimo da imamo polja ravna Gazimestanu- sejaćemo kosti, žnjeti kamen…
Dok nas prodaju a mi srećni što ima ko da nas otkupi ko sekundarnu sirovinu- nema Srbije, niti zaslužujemo da se Srbima zovemo!
SKINI APLIKACIJU
.png)
