SIrija u raljama Zapada
Autor: Glas javnosti
Izraelsko-američka kamarila organizuje safari na iranski vojni kadar, a Iran diže i spušta zastave različitih boja na džamijama
Rusija će pre ili kasnije morati da se pozabavi analizom bitnih segmenata svoje vojne doktrine a pre svega valjalo bi da se ozbiljno pozabavi sopstvenom obaveštajnom službom
Otvaranje Pandorine kutije na Balkanu, preko ukrajinske krize ulazi u burniju fazu na Bliskom istoku ne obećavajući spokojnu budućnosttih boja na džamijama
„Ono što se dogodilo u Siriji iznenadilo je i Rusiju i ceo svet“[1], izjavio je 9. decembra portparol Kremlja Dmitrij Peskov, objavljujući vest o davanju azila bivšem predsedniku Asadu koji je pobegao iz Sirije u Rusiju nakon munjevite ofanzive terorista otpočete 27. novembra.
Za desetak dana munjeviti teroristički pohod koordinisan iz Vašingtona, Londona, Ankare i Tel Aviva pregazio je Siriju čija vojska nije branila zemlju niti je pružila značajniji otpor. Asadov režim, njegova respektabilna vojska, izdala je sopstvenu ustavnu obavezu, svrhu, zakletvu i otadžbinu dovodeći Siriju, njene građane i njeno celokupno civilizacijsko i kulturno nasleđe na prag iščeznuća.
Trinaest godina Asadov režim, prkoseći hegemonu, globalistima i neokonima, uz pomoć saveznika, Rusije, Irana i Hezbolaha odlagao je tragični kraj suverene države i njenih građana.
Krajem ove godine anglosaksonska koalicija kojoj su se, interesno halapljivo pridružili „rogovi u vreći“ – Turci, Kurdi, teroristi Al Kaide i naravno Jevreji, pregazila je Siriju, pretposlednju veliku branu širenja interesa neokona u tom regionu. Njena sudbina nadalje slediće sudbinu Libije i Iraka, međutim posledice ove tragedije biće delekosežnije i sveobuhvatne.
Priprema i kontekst
Ofanziva na Siriju podrazumevala je ozbiljne logističke, obaveštajne i vojno-bezbednosne resurse, podrazumevala je mobilisanje i razmeštaj desetine hiljada vojnika i hiljade oruđa i vozila. Brojne i raznovrsne jedinice trebalo je sinhronizovati uprkos etničkoj raznolikosti njenih pripadnika. Veoma je verovatno da je njima komandovao jedinstveni komandni centar, centralni strateški štab koji je prevazišao ogromne komunikacijske izazove unutar terorističkih grupa. Na primer, trebalo je uštimovati ukrajinske “pilote” dronova, kurdske i turske jurišnike, izraelsku avijaciju i teroriste Al Kaide…
S druge strane, obezbeđivanju pasivnosti (izdaje) sirijske vojske asistirala je apsolutna informativno-propagandna prevlast i potkupljivanje gotovo celokupnog sirijskog visokog rukovodećeg kadra, naročito vojno-bezbednosnog. Sasvim je očevidno da resurse za izvođenje ofanzive ovakvog obima resurse ima samo Amerika, a da je u njenu realizaciju uključila sve svoje saveznike i manje-više lojalne partnere, u prvom redu Izrael koji je životno zainteresovan za konačno eliminisanje Sirije, a zatim i Tursku kojoj se raspadom Sirije smeše teritorijalna proširenja. Osim toga, Turska je veoma spretna u svakovrsnoj trgovini i sa Arapima i sa Jevrejima i Rusima i Ukrajincima, osobito sa Amerikancima… Oni se svojski trude da iz svake belosvetske konfrontaciji naplate kakav interes, a na Siriju se odavno ustremljuju.
Na trećem planu može se analizirati i uloga sirijskih saveznika, odnosno onih koji se tako predstavljaju. Sasvim je očevidno da su događaji u sopstvenom dvorištu i Hezbolahu i Rusiji ograničavali izbor raspoloživog arsenala pomoći za Siriju. Za Iran, pak, izgovora nema.
Naprotiv, pre će biti da je Iran olako pustio Siriju niz vodu i da to nije prvi zabrinjavajući potez Irana. Ispod oblande doslednosti i čvrstine koju iskazuje Iran, više propagandno i deklarativno nego faktički i praktično, indikativno je, najblaže rečeno, veoma čudno zanemarivanje ozbiljnog kršenja interesa ove zemlje, čak i njeno ozbiljno ponižavanje, od strane iranskog rukovodstva. Na sve agresivne poteze neprijatelja Irana, Iran ili ćuti, ili odgovara zakasnelo i mlako, neprimereno.
Najpre imamo u vidu sasvim neupitno američko organizovanje antentata u kojem su vazduhoplovne snage SAD u Iraku 2020. godine ubile Kasema Sulejmanija, a zatim su Jevreji eliminisali Sajeda Musavija, 2023, i Mohameda Zahedija 2024. godine u Damasku. Svi su bili najviši oficiri i značajne ličnosti Iranske revolucionarne garde. Ako ovome dodamo i eliminacije veoma bitnih ljudi, šeika Hasana Nasrala, vođe Hezbolaha i Ismaila Hanijea vođe Hamasa, lista smrtonosnih udara američko-jevrejske koalicije po Iranu dobija razorne obrise, ali se ne završava. Izraelsko-američka kamarila organizuje safari na iranski vojni kadar, obezglavljuje ih, a Iran diže i spušta zastave različitih boja na džamijama…
U sasvim sumnjivim okolnostima stradao je predsednik Irana, Ebrahim Raisi, ali je Iran zbog sopstvene sramote, ili nekih drugih razloga zvanično saopštio da je helikopterska nesreća u kojoj je stradao posledica teških meteoroloških uslova, a ne delovanja nadmoćnog neprijatelja ili teških sopstvenih bezbednosnih propusta.
Bilo kako bilo javno foliranje, a zakulisna unosna trgovina na Bliskom istoku uopšte nije retka pojava, više je pravilo. Izreka da će „svaki Arapin prodati rođenu majku zbog Gucci torbe“ nije bez osnova, osobito ako imamo u vidu tragični epilog genocida koji Izrael vrši nad Gazom i Palestincima i manje-više hladan pogled palestinske sabraće na to.
Dve milijarde muslimana na planeti manje-više nemo gleda ovaj genocid (sem Huta) dok osobito Turci na “opasnim” konferencijama za novinare iz usta veletrgovca Erdogana prete Izraelu, a preko porodičnih ili državnih firmi sa Jevrejima trguju gomilajući unosne milijarde dolara profita od energenata i drugih strateških resursa. Istovremeno neguju dobre (profitabilne) odnose sa Rusijom, guraju se da zauzmu mesto mirotvoraca u ukrajinskom sukobu, a noge lome trčeći da prodaju oružje Ukrajini…
Tako dolazimo do paradoksa da su udarne snage jurišnih odreda u sirijskoj ofanzivi bili teroristi Hajat Tahrir el-Šam-a, „podružnice“ Al Kaide, koju obilato podržavaju Amerikanci i Izrael. Tako se dogodilo da ti presvučeni članovi Al Kaide javno zahvaljuju Izraelu što je vitalno oslabio Hezbolah koji zbog izraelskog uništavanja Libana nije imao dovoljno snage da reaguje u Siriji. Dakle, trebalo bi im poverovati da je Izrael koji otvoreno, temeljno i dogmatski nastupa kao naprijatelj muslimana zapravo saveznik muslimanskih fanatičnih terorista.
Pre će biti da je vođa Tahrir el-Šam-a, Ahmed Husein el Šara, američki čovek, da je američka obaveštajna služba s njim posao uglavila i da celoj grupaciji koju on predvodi i kojoj infrastrukturu i logistiku obezbeđuje ceo vojno-bezbednosni aparat Izraela i SAD nikakva patnja Palestinaca ne znači ama baš ništa. Ti tzv. radikalni verski ratnici potpuno su ravnodušni prema genocidu koji nad muslimanima vrši Izrael. Njihov radikalizam i njihova brutalnost iskrena je samo u vršenju zločina koje čine kao lojalna vojska za dolare. Ideologija, čak i totalitarna i fanatična, samo je kamuflaža sve dok taj vaskrsli el Šara, kao i njegov prethodnik Bin Laden od zaslužnog i važnog saradnika ne postane “Neprijatelj broj jedan” dobrotvorne, humane i demokratske Amerike koja će žuriti da ga eliminiše kako ne bi svedočio o aranžmanima koje je naplaćivao.
Dotad će se lobotomirana javnost Kolektivnog zapada zgražavati nad torturom diktatorâ Gadafija, Sadama ili Asada, a žmuriće nad desetostruko masovnijim i bizarnijim zločinima koji se u ime zapadne demokratije, ljudskih prava i sloboda “uteruju” društvima u kojima se nikakav zapadnjački poredak, bilo politički ili kulturološki, ne može oktroisati.
Nebrojano puta dosad Kolektivni zapad je dokazao da nije definisao granicu razaranja država koje je uzeo na nišan, niti je limitirao broj izgubljenih života građana tih država. Za njih nema dovoljno mrtvih ni u Libiji, ni u Iraku, ni u Ukrajini ili Palestini, a ni sada u Siriji. Anglosaksonsko-judejsko krdo hijena ar porobljenog i otetog, krvavog tla galantno plaća stotinama tuđih života. Oni sve, pa i žrtve opravdavaju stepenom ostvarivanja sopstvenih geostrateških i materijalističkih interesa.
Prisustvo ruskih snaga u Siriji odgovorno je što se Sirija uspešno branila više od decenije. Ukrajinska kriza kao i raspuštanje elitnih jedinica Vagnera drastično su uticali na pad udarnog potencijala ruskih oružanih snaga u ovom regionu. Još uvek se čeka odgovor na pitanje da li je bilo većih propusta u delovanju ruske vojske u Siriji iako je iz Moskve veoma hitro smenjen komandant njenih snaga na terenu.
Objektivno, Rusija je uglavnom bila odgovorna za vazdušne snage, ali se pri kraju ofanzive primirila i neometajući izraelsku avijaciju dopustila da Izrael slobodno i masovno bombarduje sve vojne ciljeve koje je Tel Aviv markirao. Taj potez “razumevanja” izraelskih interesa možda predstavlja obrazac za izvlačenje tehnike i ljudstva, a može biti sastavni deo nekih trgovačkih sporazuma koje ćemo tek videti. Svakako predstavlja pametan, ali iznuđen potez nesukobljavanja sa američko-izraelskim snagama u situaciji kada se nema šta dobiti.
Bilo kako bilo, proameričkim i proturskim teroristima koji su u koaliciji sa Kurdima, Al Kaidom i ko zna još kime ostavljen je masivan i raznovrsan kontigent relativno modernog naoružanja sirijske vojske. Sirija je svoje oružane snage, dok su postojale i dok je nisu izdale, snabdevala savremenom lovačkom i bombarderskom avijacijom, helikopterima, modernim PVO sistemima, oklopnim vozilima i artiljerijsko-raketnim oruđima iz Irana, Rusije, Belorusije…
No, Rusija će pre ili kasnije morati da se pozabavi analizom bitnih segmenata svoje vojne doktrine kada je reč o intervenciji daleko od sopstvenih granica. A pre svega valjalo bi da se ozbiljno pozabavi sopstvenom obaveštajnom službom ne bi li utvrdila čime se perifernim ti ljudi bave kada porparol Kremlja priznaje (citirano na početku), da ih je ofanziva, tako masivna, zahtevna, mnogočlana – iznenadila?!
Umesto zaključka
Dakle, uticaj (ne)delovanja saveznika Sirije na njen kraj nije beznačajan, ali nije presudan. Presudno je urušavanje sirijske države za šta je najodgovorniji Bašar el Asad, koji se spasao. Odleteo je u Rusiju, najverovatnije sa basnoslovnim bogatstvom. I on i Mubarak svojevremeno smejali su se Gadafiju dok je ovaj libijski predsednik upozoravao čitav arapski svet na smrtonosno delovanje anglosaksonsko-judejske hidre koja na svom meniju ima ne samo Bliski istok nego čitavu planetu. Kao nekoć Libiju, juče su “arapska braća” dali Palestinu i Gazu, a danas Siriju na žrtvenik Princu tame očekujući da će se spasiti njegove neutoljive gladi.
Danas su žrtvovali jednu Svetu zemlju, ne samo simbolično, koja je kroz milenijume svedočila egzistencijalni obrazac suživota muslimana i hrišćana i istinske, pravoverne hrišćanske vrednosti. Danas su za račun satanista muslimani poharali hrišćanske svetinje, zatirući valjda tragove o njihovom postojanju u želji da se s hrišćanskom tj. pravoslavnom duhovnošću obračunaju svuda gde postoji jer je rimokatolička odavno preoblikovana i privedena tamnoj strani.
Predvođeni Izraelom i Amerikom i Turci su požurili da čerupanjem Sirije utole glad za teritorijom. Doduše, njihova ekspanzija ograničena je voljom Amerike koja će se i sama masno okoristiti na nesreći Sirije. Godinama već okupirali su i eksploatisali delove ove zemlje, a sada će uzeti najveći deo njene teritorije porobljavajući je i eksploatišući je bezgranično i dugoročno. I neće se završiti na Siriji, kao što se juče nije završilo sa Palestinom i Gazom.
Veliki majstor rata i zločina, “Bibi” Netanjahu već je najavio da će se “Oko Saurona” fokusirati na Iran i to na njegove unutrašnje destruktivne snage ohrabrujući ih da u Iranu potpale građanski rat. Videće se i u Iranu ko je vera, a ko nevera i ko je zapravo predsednik Irana Masud Pezeškijan. Nije li neki novi trojanac Zelenski?
Otvaranje Pandorine kutije na Balkanu, preko ukrajinske krize ulazi u burniju fazu na Bliskom istoku ne obećavajući spokojnu budućnost. Rušilački potencijal neokona zaista preti celoj Planeti. Ako pak anglosaksonsko-judejska osovina ne pobedi i bude poražena, to se svakako neće dogoditi jer su im se muslimani i arapski svet usprotivili. Naprotiv, oni bi s njima trgovali prodajući svoju slabašniju braću dok i sami ne dođu na red.
Velika, planetarna šahovska partija uveliko traje i razigrava se. Svedočimo stvaranje nove istorije na celoj planeti, otpočela su teritorijalna prekrajanja koja, od svetkih sila, jedino Kina ne vidi. Čak su i apetiti Turske porasli, a stvaranje Velikog Izraela uveliko je otpočelo.
AUTOR: Slavko Živanov
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
