SIMBOL EKO USTANKA PIŠE ZA "GLAS" Narode, NIKO NAM NEĆE POMOĆI, a mi srljamo u propast!
Autor: Glas javnosti
Dragan Simović, domaćin iz Šumadije, poljoprivrednik iz Srednje Dobrinje, momak kog je cela Srbija upoznala na ekološkim protestima i dobro upamtila njegovu šajkaču, piše za "Glas javnosti" o narodnoj inicijativi, litijumu, katastrofalnim posledicama...
Savez Ekoloških Organizacija Srbije i "Kreni-Promeni" su došli do zajedničkog dogovora da ujedinjeni krenemo u "Eko karavan" i prikupljanje potpisa za Narodnu inicijativu. Ovo sa razloga da bismo, kada se nakon aprilskih izbora formiraju parlament i vlada, odnosno imenuju ministri, zatražili da se u Skupštini glasa za predloženi Zakon o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata, jer samo putem instituta narodne inicijative možemo predloženi zakon uvrstiti u dnevni red nekog od zasedanja Skupštine Republike Srbije.
Kada smo nedavno išli na "Eko karavan" u Bor, videli smo prizore koji se ne mogu videti ni u jednom mediju sa nacionalnom frekvencijom. Ko je uopšte u dilemi da li je litijijum štetan, treba da ode u Bor i vidi kako izgleda taj grad koji je najveće nalazište rude bakra u Srbiji i koji je okružen rudnikom. Grad je okružen jalovištem i kopovima, dok se prašina i neprijatni mirisi šire kako gradskim ulicama tako i seoskim sokacima. Sela Krivelj, Oštrelj i druga sela koja smo tada posetili, obiluju grobljima i grobnim mestima.
Tokom puta po borskoj opstini prošli smo tri groblja od kojih su sva tri prepuna svežih grobnica. Oglasne table su prelepljene umrlicama do te mere da više nema mesta da se lepe nove, a nijedna od već postavljenih nije starija od 20 dana. Najčešće umiru ljudi od 25 do 55 godina, i to je trenutno najugroženija populacija u borskom okrugu. Čak ugroženija i od starih ljudi koji imaju više od 80 godina. Možda baš zato što većina trenutnog stanovništva jedva doživi 60-u godinu života.
Naša Vlada i Ministri daju sebi za pravo da u medijima sa nacionalnom frekvencijom govore da sve to predstavlja zeleno rudarstvo, što je samo po sebi kontradiktornost. Mislim da u rudarstvu zeleno nema ništa, sem možda novca koji su ljudi na vlasti dobili da stranim rudarskim kompanijama rasprodaju našu lepu zemlju.
Emisija "Reč na reč", koja je emitovana 22. marta 2022. godine na RTS 1 je sramota za naš narod i našu zemlju, jer vladajuće strukture uporno tvrde da je sa "Rio Tintom" gotovo, ali stanje na terenu je drugačije, odnosno izgleda da ništa nije gotovo. "Rio Tinto" i dalje izvodi radove, kupuje zemlju, seče šume... Mislim da se odlazak "Rio Tinta" odlaže dok prođu predstojeći izbori, a da će nas nakon toga guruti u žestoku debatu, a možda i borbu za golu egzistenciju. Vladajuće strukture u Srbiji i ne misle o svom narodu jer su dali sve stranim kompanijama i doveli su sve strane zagađivače da u Republici Srbiji obavljaju svoje delatnosti po znatno nižim ili skoro nikakvim ekološkim standardima u odnosu na zemlju iz koje dolaze, sve ovo opravdavajući potrebom da se u Srbiju dovode strani investitori, i plašenjem naroda da će države nestati ukoliko strani investitori ne budu investirali kod nas.
Selo Krivelj u opštini Bor je planirano za preseljenje pre 10-15 godina, ali do danas se to nije dogodilo. Moje mišljenje je da selo nikad neće biti preseljeno jer nije u direktnoj zoni rudnika, pa zbog toga ne moraju da ih sele, već će se celo selo prirodno isprazniti, odnosno ljudi će umreti, a mlađi će dobrovoljno otići.
Prošli vikend smo posetili Homolje, i okolna mesta, te smo bili u Žagubici i Petrovcu na Mlavi dok je glavna tribina održana u selu Laznica u opštini Žagubica. Budući da je još uvek zima, i da vegetacija nije krenula, ipak se može sa sigurnošću reći da je teren predivan, a samo možemo pretpostaviti kako tek izgleda kada sve olista i procveta. Zbog nebrige države prema njima, meštani su se raselili po inostranstvu, ali nisu zaboravili svoj rodni kraj. Celu priču sa Udruženjem "Ne damo Homolje" su pokrenuli meštani na privremenom radu u inostranstvu u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj... Za vreme trajanja tribine, dok je bilo govora o tome šta bi se desilo kad bi se oformio rudnik zlata, a ruda ispirala cijanidom i kakve bi to posledice imalo na ekosistem, jedna gospođa je rekla: Kome mi čuvamo zemlju kad je omladina u inostranstvu, a ovde su samo penzioneri koji se vrate u ove krajeve iz inostranstva, tek kada odu u penziju.
Razumem je, mladi odlaze, gorivo i veštačko đubrivo su skupi, a naši poljoprivredni proizvodi jeftini. Već godinama vodimo bitku za goli opstanak, i hvatamo se kao utopljenik za slamku spasa. Bojim se da je to jedan plan ove države, da olakšaju stranim investitorima postupak dolaska do zemljišta, na način da isto ne moraju da kupuju zemlju, već da poljoprivrednike ugnjetavaju i obezvređuju sve dok se sami ne pokupimo i odemo sa svoje zemlje, ostavivši je stranim investitorima na izvolte. Smatram da će većina ljudi sa sela otići dobrovoljno ukoliko se ovakav trend nastavi, a samo retki koji su bas izrevoltirani prodaće sve parcele za male pare.
Politika se mora promeniti, a lično smatram da trenutna vlast neće jos dugo opstati na vlasti. Trenutno nema prave opozicije, te je stoga razumljivo što su birači nezadovoljni i zbunjeni.
Zdrava hrana, zdrava životna sredina, čisti izvori i čista pijaća voda, pravi su resursi naše države, ali ove resurse ljudi na političkoj sceni zanemaruju već godinama. Mislim da oni gledaju samo svoje džepove, a pobedu na izborima priželjkuju ne da bi bili servis građana i starali se o njihovim potrebama i interesima, već da bi imali sopstvenu korist od vršenja vlasti. Da nije tako, Srbija bi do sada bila mala Švajcarska. Ovo srljanje u propast jedino narod može da zaustavi ako shvati da mu neće pomoći ni Vučić ni Dačić niti Kinezi jer ako ne budemo hteli da pomognemo sami sebi niko nam neće i ne može pomoći.
I na kraju, svi oni koji misle da je rudnik dobar, predlažem da odvoje jedan vikend za izlet do Bora i da se uvere koliko u gradu ima crnih marama, koliko crnih košulja, rusnica i umrlica. Nadam se da će tada shvatiti da je rudnik zlo i da treba da se okrenemo nečemu što nam je priroda podarila, a to su potencijali za poljoprivrednu proizvodnju, seoski turizam, ribnjake, voćarstvo, stočarstvo i povrtarstvo.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
