RUSIJA POD VLAŠĆU MASONA (4)
Autor: Glas javnosti
Gorbačov je otac ruske masonjerije.
U dva nastavka donosi izvode iz knjige Olega Platonova, jednog od autoriteta "masonske i antimasonske literature". (Prvi nastavak )
Platonova ruski masonski aktivisti i liberalni intelektualci smatraju šizofrenikom koi izmišlja – izmišljanja dok ga pronacionalni intelektualci časte
titulama i kokardama koih se ne bi postidio ni veliki Mihail Šolohov.
U ovom poglavlju donosimo u skraćenoj verziji izvode iz knjige jednog od najboljih istraživača masonske teme O.A. Platonov „Rusija pod vlašću masona“. U svom radu on se dotiče događaja koji su se odigravali u Rusiji krajem 20. veka, navodi konkretna imena i činjenice koje otkrivaju
pravu suštinu onih koji su svojevremeno uništili SSSR, a sada pokušavaju da unište Rusiju . Platonov ukazuje na pravac tajne svetske vlade na čelu sa jevrejskim bankarima. Poslušajmo Olega Platonova:
„U uslovima kada su u svim zemljama zapadnog sveta na vlast došli ljudi koji se više nisu stideli da priznaju svoje članstvo u masonskim organizacijama, nestala je potreba za masonskim ritualom, pretvarajući se u tajni politički sindikat, neku vrstu internacionalnog sindikata, ujedinjujući u svojim redovima beskrupulozne političare, finansijske prevarante, lopove svih vrsta, koji iznad svega stavljaju profit i neograničenu moć nad ljudima Na čelu ove tajne internacionale su jevrejske vođe.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Jevreji drže konce u svojim rukama
Poput KPSS u SSSR-u, masonerija na Zapadu je okosnica političkog sistema. Sve važne političke odluke pripremaju se i donose u tišini zatvorenih organizacija. Na „demokratskim izborima“ javnosti je dozvoljeno da bira između nekoliko kandidata koje predstavlja masonsko iza scene. Upravo ti kandidati dobijaju informativnu podršku televizije i novina, koje skoro sve kontroliše ista kulisa. Ljudi u ovom političkom sistemu su jednostavno statistika u rukama političkih intriganata.
Upravo je ovaj sistem formiranja vlasti uveden u našoj zemlji od kasnih 80-ih godina. Druga stvar koju je važno primetiti za razumevanje savremene masonske moći jeste da judeomasonske strukture danas nisu monolit, već se sastoje od niza klanova koji se međusobno bore za vlast i novac. Čak i u takozvanoj svetskoj vladi – Savetu za spoljne poslove, Trilateralnoj komisiji i Bilderberg klubu – traje borba između judeomasonskih klanova, redova raznih rituala i regionalnih centara moći.
Ovu borbu jasno ilustruju današnji događaji u Rusiji, gde su pristalice Malteškog reda i američke masonerije (Jeljcin, Berezovski, Abramovič), Bnai Brita i jevrejske masonerije (Gusinski, Fridman, Hodorkovski, Javlinski), vl. Orijent Francuske i evropsko masonerije (Lužkov, Primakov, Jakovljev). Sve ove tri grane judeomasonske vlasti donose tugu i uništenje našem narodu, sve one imaju za cilj rasparčavanje Rusije i genocid nad njenim narodom.
Masoni se umnožavaju
U današnjoj Rusiji postoji više od 500 masonskih loža i organizacija masonskog tipa. Njihove aktivnosti su strogo tajne i zatvorene. Većina njih nije registrovana kod vlasti, poštujući masonsku tajnu. Same masonske lože, izvodeći tradicionalne rituale slobodnih zidara, čine najviše trećinu od gore naznačenog broja... Uopšteno gledano, prema grubim procenama, broj članova svih masonskih loža u Rusiji je najmanje dve hiljade ljudi.
Mnogo veći broj članova (najmanje 10 hiljada) se navodi u tzv. beloj masoneriji – organizacijama masonskog tipa koje ne koriste tradicionalne rituale slobodnih zidara, već prihvataju masonske principe života. Prvo mesto ovde zauzimaju članovi Rotari klubova (u Rusiji ih ima nekoliko desetina). Veoma karakteristične za „belo masoneriju” su organizacije kao što su Orden orla, Učiteljstvo, Reforma, Interakcija, Međunarodni ruski klub i klubovi Soroš fondacije.
Aktivisti „belog masonerije” sebe smatraju „izabranim narodom” (elitom), koji ima posebna prava da dominira nad drugim ljudima. Subverzivni antihrišćanski, antiruski rad ovih organizacija je strogo zatvoren, tajan...
Prvi korak svetskog masonskog bekstejdža da se ponovo stvori masonska mreža na teritoriji SSSR- a bila je operacija vezana za potragu u našoj zemlji za osobama koje bi mogle da postanu agenti uticaja. U smislu obaveštajnih službi, „agent uticaja“ je građanin jedne države koji deluje u
interesu druge države, koristeći u tu svrhu svoju visoku službenu poziciju u višim ešalonima vlasti – rukovodstvu zemlje, političkoj partiji, parlamentu, mediji, kao i nauka, umetnost i kultura. U našem radu ćemo se dotaknuti samo onog dela ovih pojedinaca koji su radili u korist
Sjedinjenih Država i obučeni od strane CIA...
IZVOR: Ustupljena fotografija / Oleg Platonov
Program za aktivnosti agenata uticaja u SSSR-u lično je razvio slobodni zidar A. Dales, budući direktor CIA. Pošto je postao mason dok je još studirao na Prinstonu, Dals je već sredinom 20- ih dostigao 33. stepen i druge masonske regalije. Godine 1927. postao je jedan od direktora
međunarodnog masonskog koordinacionog centra, mondijalističke organizacije – Saveta za spoljne poslove, 1933. dobio je ključno mesto sekretara, a od 1946. godine – predsednika ove organizacije. Na jednom od tajnih sastanaka ovog saveta početkom 1945. godine, u prisustvu vođa američke masonerije, potpredsednika SAD G. Trumana, sekretara za trezor G. Morgentaua i B. Baruha, A. Dalles je izjavio sledeće:
Alen Dalas vara ceo svet. Rat će se završiti, sve će se nekako srediti, sve što imamo, sve zlato, svu materijalnu pomoć ili sredstva, bacićemo u zamajavanje i zamajavanje ljudi. Posijavši tamo haos, neprimetno ćemo zameniti njihove vrednosti i nateraćemo ih da veruju u te lažne vrednosti.
Epizoda za epizodom, odigraće se grandiozna tragedija pogibije najbuntovnijih ljudi na zemlji, konačno, nepovratno gašenje njihove samosvesti. Iz književnosti i umetnosti ćemo, na primer, postepeno brisati njihovu društvenu suštinu, odvikavati umetnike, obeshrabrićemo ih da se bave prikazivanjem, istraživanjem ili tako nečim, onih procesa koji se dešavaju u dubinama masa.
Književnost, pozorište, bioskop – sve će oslikavati i veličati najniža ljudska osećanja. Na svaki način ćemo podržati i odgajati takozvane umetnike koji će usaditi i ukucati u ljudsku svest kult seksa, nasilja, sadizma, disidentstva, jednom rečju, svakog nemorala. Napravićemo haos i konfuziju u upravljanju vlasti... Poštenje i pristojnost biće ismejani i nikome neće biti potrebni, oni će se pretvoriti u relikt prošlosti. Bezobrazluk i bahatost, laž i prevara, pijanstvo, narkomanija, životinjski strah jedni od drugih i bestidnost, neslaganje, nacionalizam i suprotstavljanje naroda – sve ćemo to spretno i tiho širiti...
Podrivaćemo generaciju za generacijom na ovaj način... Preuzećemo ljude iz detinjstva i adolescencije, uvek ćemo stavljati glavni akcenat na mladost, počećemo da ih kvarimo, kvarimo, kvarimo. Napravićemo od njih agente našeg uticaja, kosmopolite slobodnog sveta. Ovako ćemo to uraditi“.
Na ovom sastanku utvrđeni su glavni pravci borbe protiv ruskog naroda, koji su kasnije oličeni u zvaničnim dokumentima vlade SAD, a pre svega u direktivama Saveta za nacionalnu bezbednost SAD i zakonima ove zemlje.
„Izvršiti suštinske promene u teoriji i praksi spoljne politike, kojih se pridržava vlada na vlasti u Rusiji... Poenta je, pre svega, da se Sovjetski Savez učini i zadrži slab u političkom, vojnom i psihološki odnosi u poređenju sa spoljnim silama, van njegove kontrole“.
„Potrebno je da vodimo otvoreni psihološki rat da izazovemo masovnu izdaju... da posejemo seme uništenja... da pojačamo pozitivne i blagovremene mere i operacije tajnim sredstvima , da izazovemo i zadržimo nemire. ... Moramo voditi izgradnju političkog i ekonomskog sistema
slobodnog sveta... To će biti jeftiniji i efikasniji metod ako ove promene dođu kao rezultat delovanja unutrašnjih snaga sovjetskog društva.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Knjiga Olega Platonova
U cirkularu američkog državnog sekretara J. F. Dallesa američkim ambasadama i misijama u
inostranstvu od 6. marta 1953. godine, neposredno nakon Staljinove smrti, naglašeno je:
„Naš glavni cilj ostaje da sejemo sumnje, konfuziju, nesigurnost u vezi sa novim režimom ne samo među vladajućim krugovima i masama u SSSR-u i satelitskim zemljama, već i među komunističkim partijama van Sovjetskog Saveza.
I na kraju, Zakon o zarobljenim narodima, koji je američki Kongres usvojio avgusta 1959. godine, otvoreno je pokrenuo pitanje podele Rusije na 22 države i raspirivanja mržnje prema ruskom narodu.
Od 1947. godine, pod izgovorom borbe protiv komunizma, američka vlada izdvaja stotine miliona dolara godišnje za sprovođenje programa za borbu protiv Rusije i ruskog naroda.
Jedna od glavnih tačaka ovih programa bila je obuka „istomišljenika, saveznika i pomoćnika“ u Rusiji...
Jedan od prvih takvih eksperimenata u obuci je bio pokušaj američkih obaveštajnih službi da regrutuju neke pojedince iz grupe sovjetskih pripravnika koji su bili na Univerzitetu Kolumbija krajem pedesetih i početkom šezdesetih, među kojima su bili i budući „prvaci perestrojke“ O.
Kalugin ( general KGB, načelnik prve uprave zadužene za Ameriku) i Aleksandar Jakovljev nazvan "Mister Perestrojka".
Početkom sedamdesetih Aleksandar Jakovljev je postavljen za ambasadora u Kanadi, gde je aktivno održavao kontakte sa premijerom Kanade, istaknutim masonom P. Trudoom. Upravo u tom periodu je došlo je do „bratimljenja“ ove ličnosti sa svetskim masonima. 60-70-ih godina, okružena najvišim rukovodstvom Centralnog komiteta KPSS, pojavila se grupa agenata uticaja, među kojima su posebno bili F. M. Burlatski (do 1964), G. K. Šahnazarov, G. Gerasimov, G. Arbatov, E. Bovin. Maskirajući svoje antidržavne aktivnosti uobičajenom marksističkom frazeologijom, ovi partijski savetnici su postepeno gurali političko rukovodstvo zemlje da donosi odluke koje su postale prvi koraci ka uništenju SSSR-a. Upečatljiv primer takvog savetnika-agenta uticaja bio je direktor Instituta SAD i Kanade G. Arbatov, koji je i tada zauzimao proameričku poziciju. U predgovoru memoara ovog agenta uticaja, objavljenih u Sjedinjenim Državama, zamenik državnog sekretara Talbot otvoreno priznaje da je gospodin
Arbatov prijatelj Amerike od 70-ih godina. Andrej Saharov izmislio hidrogensku bombu pa dobio Nobela za mir !!!!!
Od kasnih 60-ih, A.D. Saharov i E.G. Boner su postali važni elementi američke agencije. Njihovo neobuzdano hvalisanje zapadnog političkog sistema i tendenciozna kritika sovjetskog režima, kroz propagandu koju finansira CIA , odigrali su veliku ulogu u hladnom ratu Zapada protiv Rusije. Bivši fizičar koji je raskinuo sa naukom i njegova supruga, ćerka pobesnelih jevrejskih komunista, zauzeli su vodeće mesto među antiruskim disidentima, simboli suprotstavljanja vrednostima Rusije, zastava borbe za njeno rasparčavanje i poniženje...
Svetski lideri tajno, iza kulisa , ponovo oživljavaju staru masonsku tezu o uspostavljanju „novog svetskog poretka“, u kome će sva svetska moć biti koncentrisana u njihovim rukama, a korišćenje resursa kontrolisan posebnim programima u interesu uske šačice zapadnih zemalja. SSSR, koji je takođe posedovao značajan deo svetskih resursa, postao je prepreka uspostavljanju takvog parazitskog poretka.
Danas možemo sa potpunom sigurnošću govoriti o sprovođenju mnogih planova koje je masonski svet razvio u odnosu na SSSR. U svakom slučaju, do početka osamdesetih američki obaveštajci su imali na desetine pomoćnika i istomišljenika u najvišim ešalonima vlasti. Zapad (pre svega SAD) je od 1985. do 1992. godine uložio 90 milijardi dolara „u proces demokratizacije SSSR-a”. Ovim novcem su kupljene usluge pravih ljudi, obučeni i plaćeni agenti uticaja, slanje specijalne opreme, instruktora, literature itd...
Zna se da su se sredinom osamdesetih ovi agenti naglo aktivirali. Konkretno, A. Jakovljev se vratio u Moskvu na inicijativu G. Arbatova (direktora Instituta SAD), blisko povezanog sa zapadnim krugovima, i uz direktnu podršku Gorbačova, koji je odmah zauzeo ključnu poziciju u vođenju antiruskih procesa. Oko njega se nakon nekog vremena grupišu brojne ličnosti koje su odigrale tragičnu ulogu u istoriji ruske zemlje: V. Korotič, J. Afanasjev, E. Jakovljev, G. Popov, E. Primakov, G. Arbatov ...
Gorbačov je prvi ruski zaštitnik masona
Krug ovih revolucionara je u početku bio veoma uzak, ali snažna podrška Gorbačova ih je učinila sigurnima.
CIA dramatično proširuje obim svojih operacija. Pojednostavljeni su činjenicom da kontingent izdajnika (uglavnom iz partijskog aparata, nauke i kulture) inspirisan visokom podrškom. Obični izdajnici u novom svetlu perestrojke predstavljaju se kao borci za ideju. Milijarde dolara za izdavački honorar prikupljaju se od raznih posredničkih struktura. Američka nacionalna zadužbina za demokratiju, Kribl institut, razne fondacije i komisije...
Kroz predstavnike Instituta Kribble i slične institucije, koji su odgovorne za kadrovski haos uništenja SSSR-a uključujućuje : G. Popov, G. Starovoitova, M. Poltoranin, A. Murašov, S. Stankevič , E. Gaidar, M. Bočarov, G. Javlinski, V. Lukin, A. Čubajs, A. Šabad, V. Boker.... Tako je SSSR formirao „kolumnu kućnih ljubimaca” izdavača Domina, koja je bila i Međunarodna poslanička grupa i „Demokratska Rusija”.
.
Rukovodstvo KPSS kadrova 70-ih godina, po pravilu, formiralo se iz duhovno marginalizovanih slojeva "drugova". Periodu takozvanog restrukturiranja sistema upravljanja KPSS, ubrzo je došao kraj i tendencija da se sastav transformiše u dve međusobno komplementarne i isprepletene strukture iza kulisa - Masonsku internacionalu i Mafijaško-preduzetništvo...
Budući ratovi KPSS i masonerije uspostavljeni su na isti način, a ne u periodu perestrojke.Nevidljivi rat masona i» kolhoznih tovariša « je počeo mnogo ranije. Prva vest o članstvu M. Gorbačova o «labavom masonstvu» je objavljena 1. februara 1988. godine u malotiražnom časopisu „Više gospodstvo”. Više informacija dostupno je u listu „Novoruski govor” (4. decembar 1989.) i na fotografiji predsednika Bušove i Gorbačovljeve sedeljke na terasi , čije su ruke tipično masonske simbolike.
Napominjemo da postoje ubedljivi dokazi o Gorbačovljevim nedaćama masonerije i da Jehova ima bliske kontakte sa predstavnicima sekularne masonske vlade i rukovodstvom jedne od glavnih mondijalističkih struktura – Trilateralne komisije. Posrednik izdaje Gorbačova i Trilateralne komisije bioloških ljudi, finansijski biznismen, slobodni agent i agent izraelskog Ministarstva odbrane Službe Mosad, J. Soroš, 1987. godine, kada je formirana takozvana Sorošo-sovjetska fondacija iz koje je nastala Sovjetsko-američka kulturna inicijativa na temelju antiruskog karaktera.
Soroševe pare su korišene za plačanje antiruskih aktivnosti političkih idera koji su odigrali tragičnu laž u sudbini SSSR-a, a posebno u SSSR-u. 1990. Godine. Soroš je finansirao antirusku aktivnost štampe i televizije , podučavao „nezavisne televizijske i radio emitere“.
Posmatrajući multilateralno antirusko poslovanje Soroš fondacije, ono što iznenađuje nije veličina, već opseg konkretnih aktivnosti. Trošak Soroša je ogroman, a organizacija ogromna... Ulazak Gorbačova u Trilateralnu komisiju trebalo bi da datira u januar 1989. godine. U Moskvi je održan sastanak glavnih arhitekata sovjetske perestrojke i „braće“ . Tripartitnu komisiju su predstavljali njen predsednik Dejvid Rokfeler, Henri Kisindžer (šef Bnai Briča), J. Bertoin, V. Ričard dEstaing i I. Nakasone. Pored M. Gorbačova, bili su A. Jakovljev, E. Ševarnadze, G. Arbatov, E. Primakov, V. Medvedev i neki drugi. Kao rezultat tajnih pregovora, razvijeni su sporazumi o zajedničkim aktivnostima, čija je priroda u to vreme bila jasna malom broju ljudi.
Sve je postalo jasno krajem iste godine, kada se, u istom sastavu svojih saradnika kao i na sastanku sa delegacijom Trilateralne komisije, M. Gorbačov sastao sa predsednikom Dž. Bušom na ostrvu Malta. „Mnogi stručnjaci su skloni da veruju da je Malta postala mesto kobnih dogovora Gorbačova i Buša, koji su ubrzo doveli do raspada SSSR-a i kataklizmi u zemljama Istočne Evrope.
Zaključivanje važnog sporazuma na Malti, glavnom gradu Malteškog viteškog reda, čiji su vitezovi članovi Trilateralne komisije i Bilderberg kluba, simbolizovao je novu etapu u odnosima između sveta iza kulisa i lidera KPSS koji je pristao da izda domovinu.
Godina 1990. postaje fatalna u istoriji Rusije. Sistem upravljanja u zemlji se menja za kratko vreme. Iskoristivši prelazni rok, Gorbačov i njegovi saradnici iz bivšeg Politbiroa (Jakovljev, Ševarnadze, Medvedev, Primakov), gde su se rešavala sva najvažnija pitanja unutrašnje i spoljne politike, potpuno uzurpiraju vlast u zemlji. Ako im se ranije u Politbirou suprotstavljao određeni, takozvani konzervativni deo, onda ih u novim uslovima niko nije ograničavao. Mnoge državne strukture se namerno razgrađuju i ruše, a umesto njih stvaraju se zakulisne vlasti u senci, a pre svega masonske lože i organizacije.
Kisindžer uči Gorbačova, a Soroš kontroliše
Veoma je karakteristično da je prva zvanična masonska struktura nastala u SSSR-u bila međunarodna jevrejska masonska loža „Bnai Brič”. Dozvolu za otvaranje su dobili lično od Gorbačova na zahtev jednog od vođa reda G. Kisindžera.
U maju 1989. godine jevrejski mesečnik u Parizu „L Arhe” izvestio je da je delegacija francuskog ogranka Bnai Brič, sastavljena od 21 osobe, na čelu sa predsednikom Markom Aronom, posetila Moskvu od 23. do 29. decembra 1988. godine. Tokom posete organizovana je prva loža ovog reda i do maja je brojala 63 člana. U isto vreme osnovane su još dve lože u Viljnusu i Rigi, a potom u Sankt Peterburgu, Kijevu, Odesi, Nižnjem Novgorodu, Novosibirsku.
Bez ikakvih ograničenja raste i mreža predstavništava Soroš fondacije, čija je većina zaposlenih mešavina masonskih funkcionera i agenata zapadnih obaveštajnih službi. Međutim, zahvaljujući podršci odozgo, dat im je kart blanš. Prema stranim analitičarima, „Soroš je postao najuticajnija ličnost na ogromnoj teritoriji koja se proteže od obala Rajne do Uralskih planina“. Kao što je više puta s pravom primećeno, Soroševa fondacija usmerava svoje aktivnosti na menjanje pogleda na svet ljudi u masonskom duhu, usađivanje američkog načina života, parazitiranje na ekonomskim teškoćama ruske zemlje i, posebno, obezbeđivanje prenosa intelektualnog potencijala Rusije u inostranstvo.
Objavljeni su 1995. izvodi iz izveštaja FSK o korišćenju američkih obaveštajnih službi, američkih centara političkih nauka, univerziteta, nevladinih fondacija i javnih organizacija u obaveštajno-subverzivnim aktivnostima na teritoriji Rusije . Jasno da se već sada može zaključiti da funkcionisanje organizacija kao što je Fondacija Soroš usmerava američke obaveštajne službe i Pentagon u polje izviđačkih i subverzivnih aktivnosti.
Fondacija Soroš, pod maskom promocije ruske nauke, prikuplja tajne informacije od naučnika, plaćajući svakom privatnom naučnom subjektu 500 dolara za držanje studentskih lekcija...
Sredstva Soroša podržavaju, niz antiruskih novina i časopisa, uključujući Znamja, Oktjabar, Zvezda, Stranu književnost, Prijateljstvo naroda, Novi svet i Pozorišni život. Za podršku antiruskoj književnosti, Soroš fondacija je stvorila specijalne nagrade, čiju raspodelu vrši specijalni savet na čelu sa četiri kopredsedavajuća – S. Čuprinjinom, N. Ivanovom, G. Baklanovom i M. Masarskim.
Nova etapa u razvoju subverzivne delatnosti Soroš fondacije u Rusiji bilo je stvaranje 1995. godine takozvanog Soroševog instituta „Otvoreno društvo”. Glavni cilj instituta je formiranje javne svesti u prozapadnom duhu i obuka antiruskih kadrova u oblasti obrazovanja, kulture i umetnosti. Štaviše, poseban akcenat je stavljen na ovaj rad u provincijama. U okviru programa Instituta za otvoreno društvo objavljuju se knjige i udžbenici u kojima se grubo iskrivljuju i falsifikuje događaji iz ruske istorije, a skrnavi sećanje na ruski narod.
Na raznim seminarima i konferencijama koje Soroš institut za mlade održava, mlađoj generaciji se usađuju ideje o superiornosti zapadne kulture nad ruskom. Stalno se prenosi ideja o zaostalosti Rusije. Za uzvrat se nameću tradicionalne vrednosti zapadnog sveta – kult nasilja, surovosti, težnje za novcem, moralne izopačenosti.
Izvršni komitet i nadzorni odbor Soroševog instituta čine poznati rusofobi kao što su pisci G. Baklanov, D. Granin, V. Vojnovnč, glumac O. Basilašvili, T. Zaslavskaja. Ukupan iznos finansijskih sredstava kanalisanih preko Soroš fondacije za subverzivne aktivnosti u Rusiji premašuje 100 miliona dolara...
Od 1989. godine masoni sprovode široku i čak, u izvesnom smislu, otvorenu kampanju za promovisanje subverzivnih masonskih ideja i regrutovanje novih članova u Rusiji. Sprovodi se takozvana kampanja eksternalizacije, u kojoj masoni drže predavanja i izveštaje o velikim salama, u štampi, na radiju i televiziji.
U martu 1991. Radio Sloboda, koji je finansirala CIA, pozvao je stanovnike SSSR-a da uspostave kontakte kako bi se pridružili masonskim ložama. Voditeljka programa F. Salkazanova javila je adresu na kojoj su se sovjetski građani mogli upisati u masonsku ložu u Parizu. Ova loža nije bila jednostavna, već je stvorena posebno da „promoviše širenje masonerije u Rusiji“ da tamo ponovo stvori „masonsku strukturu“.
Da bi ovu ložu učinili privlačnom, masonski falsifikatori su je nazvali „Aleksandar Sergejevič Puškin“ (iako su neki, a i oni, dobro znali da veliki ruski pesnik nije bio mason). „Braća“ iz ove lože koja su govorila u programu pozvala su na moralno i duhovno unapređenje društva, smatrajući SAD modelom, koji je „od samog početka bio zasnovan na masonskim principima“.
Radovao se svet iza kulisa, svaki od njegovih predstavnika na svoj način, ali su svi primetili
ključnu ulogu CIA. Američki predsednik , mason Buš odmah posle puča u avgustu 1991, sa punim
znanjem o tome i kao bivši direktor CIA, javno je izjavio da je dolazak na vlast Jeljcinovog
režima „naša pobeda — pobeda CIA“.
Jeljcin ulazi u masonski politbiro
Sasvim prirodno, između CIA i predstavnika Jeljcinovog režima uspostavlja se odnos gospodara i vazala. Na primer, u oktobru 1992. R. Gejts ( direktor CIA ) se sastao sa Jeljcinom u potpunoj tajnosti. Štaviše, ovom poslednjem nije data čak ni mogućnost da koristi usluge sopstvenog prevodioca, koji je izbačen na vrata, a ceo prevod obavlja prevodilac direktora CIA.
Svet iza kulisa nagrađuje Jeljcina titulom koju gotovo svaki član svetske masonske vlade nosi – Vitez komandanta Malteškog reda. U avgustu 1992. Jeljcin je potpisao ukaz br. 827 „O obnavljanju zvaničnih odnosa sa Malteškim redom“. Sadržaj ovog ukaza je neko vreme držan u potpunoj tajnosti. Ruskom Ministarstvu spoljnih poslova naloženo je da potpiše protokol o obnavljanju zvaničnih odnosa između Ruske Federacije i Malteškog reda...
Oživljavajuća ruska masonerija usvojila je sve moderne crte formiranja i razvoja slobodnih zidara. Mnogi političari, preduzetnici i pripadnici slobodnih profesija koji prihvataju masonske principe života, ipak se osećaju blisko u okviru tradicionalnih masonskih loža sa svojim posebnim ritualima. Za ovu veliku kategoriju, vođe masonerije stvaraju šire, dinamičnije i neograničene ritualnim obredima organizacije (koje se nazivaju „bela masonerija“), koje teže istim ciljevima i deluju najčešće u obliku klubova, fondova i komiteta.
U sledećem nastavku Jelcin tenkovima uvodi demokratiju
Priredio Šone Ninin
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
