Masonske lože ranog SSSR-a (2)

Masonske lože ranog SSSR-a.U deset nastavaka će, poštovani klijenti, urednici portala Glas Javnosti pokazati da su sposobni da objasne „prostom narodu“ šta su to Masoni i šta Masoni traže od nas. Upravo čitate drugi nastavak.

Danas mnoge publikacije pokreću temu masonerije u predrevolucionarnoj i modernoj - "perestrojka" - istoriji Rusije.

Sovjetski period, posebno period 1920-e do 1930-e, do nedavno je bio prazan papir za istraživače masonerije. Verovalo se da su u SSSR-u masonske lože bile zabranjene i kao da ih uopšte nije bilo.Sada, kada je otvoren pristup mnogim tajnim arhivama, otkrivaju se veoma zanimljive i vrlo neočekivane činjenice koje rasvetljavaju neobično široku mrežu masonskih i "masonskih organizacija u pokušaju". Nekad tajni dokumenti
su bukvalno preplavili intelektualni milje velikih ruskih gradova.

Iz novinskog članka, koji su predložili Peterburški istraživači, ove ne baš sigurne teme, sa vodećim publicistom Viktorom Bračevim, čitalac će saznati o metodama stvaranja, regrutovanja i zavere „braće“ i sestara“ o
ideologiji i konačnim ciljevima delovanja svih vrsta „versko - filozofskih krugova” i „okultnih društava”, poput magneta koji je privlačio kosmopolitski nastrojenu „kulturnu inteligenciju", studente, naučnike, a često i članove vlasti.


IZVOR: Ustupljena fotografija/ Carski Masoni, Petar Veliki i Nikolaj Drugi

I tu, odjednom, saznajemo za umešanost poznatih ljudi, kako su rekli, nepravedno proganjanih i stradalih od „Staljinovih represija“. Među njima su poznati ruski filozofi G. P. Fedotov, I. O. Loski, pisac D. S. Merežkovski, književni kritičar M. M. Bahtin, poznati glumci Mihail Čehov, Jurij Zavadski, i najveće ime među njima, nedavno preminuli akademik D. S. Lihačov.

Ovaj novinski članak, po prvi put, otkriva činjenice o veštačkom stvaranju masonskih loža od strane OGPU i NKVD u cilju „razotkrivanja“ i praćenja radnji, kako se navodi u istražnim dokumentima, „neprijatelja sovjetskog režima“.

S druge strane, iz izjava vođa masonskih loža saznajemo da se „težnje komunizma poklapaju sa težnjama ruske masonerije.“ Ovo priznanje je još jedan potez u otkrivanju mehanizama upravljanja svetom od jedne tajne
vlade. J.V. Staljin je strpljivo i postepeno potkopavao ovaj zakulisni sistem, sve dok se nije obrušio na njega svom kaznenom silom.

Tek sada postaje jasno da su brojna suđenja tridesetih godina protiv „trockista“, „kosmopolita bez korena“, „zapadnih agenata“ i „antisovjetskih organizacija“ bila , zapravo, udarac masoneriji u SSSR-u. Zapadna i ruska
ciono-demokratija još uvek ne može da oprosti Staljinu. Bez sumnje, masonerija u SSSR-u nije potpuno eliminisana.

Masonerija je pobegla duboko u podzemlje, i u vreme „perestrojke“ skinula svoje maske. Masonerija i njeni sveštenici su na vidiku, imaju svetsku slavu, bogatstvo, čast, ne silaze sa televiziskih ekrana. Časopisi i
novine pišu o masonima, štampaju se knjige o njima.


IZVOR: Ustupljena fotografija/ BOljševička masonerija

Predloženi članak podiže veo nad istinom koja se do sada skrivala. Glavna otkrića i zaključci tek dolaze. "O masonima i tajnim masonskim ložama u SSSR-u» najprikladnije je početi sa takozvanom „Kremljskom
ložom“.

Ovde se nakupilo mnogo nagađanja i pretpostavki. Karakterističan je dijalog koji se vodio decembra 1982-e između moskovskog pisca Feliksa Čueva i bivšeg predsednika Saveta narodnih komesara SSSR-a Vjačeslava
Molotova.

„Sada se mnogo priča o masoneriji. Kažu da imamo masone u našoj zemlji“, počinje razgovor Čuev.

- „Možda ima, pod zemljom. Ne može a da ne bude“, odgovara Molotov.

„Za Vas kažu da ste i Vi mason."

„Mason već dugo vremena. Od 1906-e godine". Molotov se osmehuje, misleći na vreme svog ulaska u partiju boljševika.

„Postoji mišljenje da među komunistima ima slobodnih zidara“.

„Možda“, priznaje Molotov.

„Kažu da je u Politbirou Molotov bio glavni mason".

„Da, ja sam ostao komunista, ali sam u međuvremenu uspeo da budem mason. Gde iskopavate takve istine!“

Masonska priroda boljševizma i njegova povezanost sa međunarodnim jevrejstvom bila je predmet debate dugo vremena. Čak su i neki profesionalni istoričari, poput akademika Nikolaja Lihačova, bili skloni da pobedu boljševizma 1917. pripišu zasluzi međunarodnog jevrejstva.

Tesnu vezu boljševizma sa masonstvom beleži i pravoslavna crkva. „Pod zastavom masonske zvezde“, pisao je 1932. godine mitropolit Antonije, predsedavajući Arhijerejskog sabora Ruske pravoslavne zagranične crkve.
„U masonjeriji deluju mračne sile koje uništavaju nacionalne hrišćanske države".

U rušenju Rusije učestvovala je i masonska ruka. Svi principi, sve metode koje boljševici koriste da unište Rusiju veoma su bliski masonskim. Dugogodišnje posmatranje razaranja naše Otadžbine pokazalo je celom svetu kako učenici oponašaju svoje učitelje i kako su porobitelji ruskog naroda verni programu masonskih loža.

Što se tiče jevrejstva, judaizam je, po mišljenju Mitropolita Antonija, „istorijski povezan sa masonstvom u žestokoj borbi sa hrišćanstvom i u masonskim težnjama za prevlast u svetu“

Doprinos razvoju ovog pitanja dali su ruski emigrantski istoričari N. Svitkov i V. F. Ivanov, koji su koristili poverljive informacija iz krugova bliskih francuskoj masoneriji.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Savremeni Masoni

„Godine 1918“, pisao je V. F. Ivanov u svojoj knjizi „Od Petra Prvog do danas“. „Nad Rusijom se uzdiže petokraka zvezda - amblem svetskog masonerstva. Vlast je prešla na najrazorniju masoneriju – crvenu,
predvođenu visokim masonom – Lavom Trockim i njegovim pristalicama – masonima niže inicijacije - Rozenfeldom, Zinovjevim, Parvusom, Radekom, Litvinovom...

Činjenicu da je Lav Trocki pripadao masoneriji potvrdila je pokojna književnica Nina Berberova, koja je dugo godina radila sa masonskim arhivima i utvrdila imena 666 ruskih masona s početka 20. veka.

Program borbe „zidara“ svodi se na uništenje pravoslavne vere, iskorenjivanje nacionalizma, pre svega velikoruskog nacionalizma, uništavanje svakodnevnog života, ruske pravoslavne porodice i duhovnog nasleđa ruskih predaka.

Za trijumf masonskih ideala , trebalo je ubiti dušu ruskog naroda, otrgnuti mu Boga, nacionalno ga obezličiti, zgaziti rusku prošlost i uvaljati u blato, iskvariti mlađe generacije i obrazovati novu rasa ljudi bez Boga i
otadžbine, dvonožne zveri koje će, poslušno sedeti u masonskom kavezu. Prema V. F. Ivanovu, početkom tridesetih godina 20. veka Rusija se pretvara u „najčistiju i najdosledniju masonsku državu, koja sledi masonske
principe.

Međunarodno slobodno zidarstvo i socijalizam su deca iste, mračne sile. Cilj masonerije i socijalizma je isti. Samo su se privremeno razišli u metodama delovanja.

Radeći na materijalima „masonskog slučaja“ koji je januara 1926. pokrenuo OGPU , protiv lenjingradske „braće“, otkriven je veoma čudan dokument upućen vladi SSSR-a. Datira iz avgusta 1925-e godine i pripada peru generalnog sekretara „Autonomne ruske masonerije“ Borisa Astromova iz lože „Avzonia“ – „Veliki istok Italije“).

U pismu je pisalo sledeće: isti je cilj slobodnih zidara i komunista – „pretvaranje čovečanstva u jedinstvenu bratsku porodicu. Komunizam i rusko slobodno zidarstvo uopšte ne treba da se sumnjičavo gledaju, naprotiv, putevi su nam paralelni i vode ka istom cilju.

Suština dogovora koji se nudio boljševicima je bila u tome da se u zamenu za „prećutnu legalizaciju“ masonskih loža u zemlji „braća“ obavežu da će olakšati „prelazak “ ruske inteligencije na stranu sovjetskog
režima, jer se „težnje komunizma poklapaju sa težnjama ruske masonerije“.

Uporedimo sada ove argumente masona Astromova, sa izjavama protivnika masonerije – Vasilija Ivanova i mitropolita Antonija. Podudarnost je kao što vidimo, upadljiva.

MASONI I MAFIJA SU VEČNI (1)

Jedan od autora ovih redova je uspeo je da pronađe u arhivi bivšeg KGB-a SSSR-a dokaze o pripadnosti „Velikom Orijentu Francuske” A. V. Lunačevskog. „Pod sumnjom” su Karl Radek i Nikolaj Buharin. Nemoguće je ne pomenuti masonsku ložu „Ar e Travai”, koja je ,navodno, primila Lenjina, Zinovjeva i druge važne boljševike”.

Ova informacija još nije dobila dokumentarnu potvrdu, iako nije bilo suštinskih prepreka za ulazak boljševika u strane masonske lože. Kao i njihove menjševičke kolege, boljševici su bili socijaldemokrate i pripadali su istoj partiji, RSDLP, ali različitim frakcijama. Što se tiče takozvane „Kremljovske lože“, o njoj se praktično ništa ne zna, iako su u intelektualnim krugovima sredinom 1920-ih. govorili da u Moskvi postoje dve masonske lože – u Kremlju i u Kropotkinskom muzeju.

Emigrantski istoričar Vasilij Ivanov, je potvrdno odgovorio na pitanje o postojanju „Kremljovske lože“. Samouvereno je nazvao Velikim majstorom Karla Radeka. Ivanov citira izvod iz pisma K. B. Radeka Velikom majstoru „Velikog Orijenta Francuske“ ranih 1930-ih. sa zahtevom da preko američkih slobodnih zidara utiče na vladu predsednika Ruzvelta, da hitno diplomatski prizna SSSR .

Zanimljiva je činjenica da je M.N. Tuhačevski posetio početkom 1930-ih. jednu od masonskih loža u Rimu. To je na osnovu masonskih izvora izvestio srpski istoričar Z. Nenezić u svojoj knjizi „Masoni u Jugoslaviji” (1984).
Biografija istaknutog sovjetskog oficira bezbednosti, načelnika 9. uprave državne bezbednosti NKVD-a, Gleba Ivanoviča Bokija nam približava tajne „ lože Kremlja “. Ispostavilo se da je još 1919. godine, Gleb Ivanovič
iniciran u masonsku ložu „Jedinstveno radno bratstvo“. G.I.Boki je preveden početkom 1920-ih. u Moskvu, u aparat OGPU. Postao je vodeći specijalista za „masonsko pitanje“ u ovom odeljenju. Od tada ni jedan masonski slučaj, po liniji OGPU, nije prošao pored njega.

Boki je „uklonjen“ 1937. Optužen je za organizovanje masonske lože, koja je imala više od 20 ljudi, uključujući predstavnike partijske elite kao što je član Centralnog komiteta komunističke partije M. Moskvin, zamenik
narodnog komesara inostranih poslova SSSR V. Stomonjakov i drugi.

Boki nije zbog prazne radoznalosti počeo da proučava „strukturu i ideologiju masonerije“. Najverovatnije je to trebalo njegovom "šefu. Ako je to bio J.V. Staljin, onda moramo da priznamo da je „Kremljovska loža“ prestala sa radom 1937. godine.

OD IZDAJNIKA SVI BEŽE KAO OD KUGE

Važno je napomenuti da spiskovi istaknutih boljševičkih masona koji se pojavljuju u istorijskoj literaturi ne sadrže ime Staljina. Represije koje su sredinom druge polovine 1930-ih zahvatile jevrejsku sredinu smatrani su u krugovima ruske emigracije kao borba Staljina protiv masonerije. Do danas je poznato najmanje jedanaest tajnih masonskih ili polumasonskih organizacija koje su delovale 1920-ih godina u SSSR-u : „Ujedinjeno radničko bratstvo“, „Martinistički red“, „Orden Svetog grala“, „Rusko autonomno masonstvo“, „ Nedelja“, „Hilfernak“, „Svemirska akademija nauka“, „Bratstvo istinske službe“, „Red svetlosti“, „Red duha“, „Red templara i rozenkrojcera“.

Najstarija ilegalna masonska organizacija 1920-ih. u Lenjingradu je bila „Martinistički red“, koja je bila ogranak istoimenog francuskog reda. Za razliku od svoje „braće“ sa „Velikog Orijenta Francuske, Italije i Velikog Orijenta naroda Rusije“ koji su težili čisto političkim ciljevima, martinizam svoje pripadnike usmerava ka unutrašnjem
duhovnom radu, na sopstveno moralno i intelektualno savršenstvo...

Sastav Reda je bio sasvim običan: advokati, računovođe, studenti, domaćice, propali umetnici i novinari – jednom rečju, obična ruska inteligencija, razočarana životom i pogođena misticizmom. Jezgro lože u prvim godinama njegovog postojanja činili su G.P. Fedotov, A.A. Meier, K.A. Polovtseva, M.V. Pigulevskaia, P.F. Smotricki, N.P. Antsiferov, istoričar I.M. Grevs, filozof S.A. Aleksejev-Askoldov, rođak S.M. Kirova , stari boljševik S.L. Markus, N.I. Konrad, A.A. Gisetti, N.A. Krizhanovskaja, književni kritičar M.M. Bahtin, njegov brat V.V. Bahtin, D.D. Mihailov, antropolog N.V. Mokridin, bibliograf L.F. Šidlovski, pijanista M.V. Judina, mornarički oficir S.A. Tiličev...

Tri protestanta i dva katolika koji su prešli iz pravoslavlja, nekoliko nekrštenih Jevreja i većina pravoslavnih, ali pravoslavnih po rođenju i stavu.

Očigledno,Martinistička loža nije imala strogo definisanu političku orijentaciju. Među njenim članovima bila su 2 komunista, 1 monarhista, ali se većina nadala jačanju sovjetske vlasti. Put kojim su odlučili da krenu bio je put široke propagande, ideje verskog preporoda, koji bi, po njihovom mišljenju, mogao da spase Rusiju. Krajem 1919. godine, na jednom sastanku organizacije, koja je narasla na 25- 30 ljudi, dobila je naziv "Nedelja" kao simbol vaskrsenja, preporoda Rusije. Do 1919. jezgro kruga (oko 11 ljudi) se odvaja u Bratstvo „Hristos i
sloboda“.

Glavni zadatak koji su si članovi lože postavili bio je da spreče boljševike da „unište hrišćansku kulturu“. Simbol reda bila je osmokraka plava zvezda . Prepoznatljivi znak vitezova drugog stepena bila je bela ruža - koja oličava uzvišenost i čistotu misli „braće“.

Povezana organizacija Reda u Moskvi bila je loža „Hram umetnosti“, gde su se grupisali umetnički krugovi masonske moskovske inteligencije. U Nižnjem Novgorodu i u Sočiju postojali su ogranci moskovske organizacije – „Orden duha“ i „Orden templara i rozenkrojcera“. Glavni izvor popune osoblja Reda, čiji su članovi postali Nj.K. Bogomolov, D.A. Bem, L.I. Dejkun, G.I. Ivakinskaja, A.E. Smolentseva, N.A. Lodiženski, N.I. Preferansov, I.V. Pokrovskaja, V.I. Sno, A.V. Ujttenhoven, njegova supruga I.N. Ujtenhoven-Ilovajskaja i drugi, moskovska kreativna inteligencija je i dalje ostala: umetnici, muzičari i pisci.

Jedna svetska religija želi da se obračuna sa pravoslavljem

Bilo je, međutim, i poluobrazovanih studenata - Ilja Ritavcev, pa čak i bivši mornarički oficir Jevgenij Smirnov. Ulogu sedišta „Ordena svetlosti“ odigrao je Muzej Kropotkin u Moskvi, otvoren 9. decembra 1928. Sama „braća vitezovi“ su svoju organizaciju smatrala nastavkom rada srednjovekovnih templara - duhovnog monaškog reda koji je 1118. godine u Jerusalimu osnovalo devet francuskih vitezova, na čelu sa Hugues de Pajen i Geof froa de Saint Uther.

Neprijateljstvo prema pravoslavlju i tradicionalnim ruskim nacionalnim vrednostima, ne ostavljaju nikakvu sumnju u masonsku prirodu „Poredak svetlosti“.

Sutra treći nastavak Masoni i Oktobarska revolucija.


Po ruskim izvorima, uredio Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU