Raketa OREŠNIK je unuka rakete RSD 10 (PRVI DEO)

Raketa o kojoj priča ceo svet nije izmišljena „na suvo“ i nije čisti proizvod Nove Rusije. Raketa RSD 10, iz ere Leonida Brežnjeva,  je bila osnova razvoja super rakete nazvane Orešnik (tragač za – orasima). Tekst koji sledi pokazaće vam remek delo sovjetske inženjerske misli. 

Raketa srednje daljnosti RSD - 10,  koju su Amerikanci prekrstili u – SS 20 (samo da nije po ruski) nije dugo  poživela. Generalni sekretar SSSR, bivši traktorista Mihail Gorbačov je svoju slavu „Nobelovske nagrade za mir“ platio uništavanjem najboljeg iz SSSR-a.  Krv, žuljeve i glad ruskog naroda nije ni malo štedeo. Brežnjev je voleo medalje i automobile, a Mihail Gorbačov slavu i engleski glamur. Naročito je glamurozna bila lepuškasta seljančica Raisa Titorenko- Gorbačova. Zaslepljena sjajem kraljice Elizabete i bogatstvom engleskih lordova, tutkala je svog  crvenog tovariša na političku pornografiju. Sve da radi samo da liči na Englesku kraljicu i  Josipovu Jovanku Broz. Jedino se gnušala Elene Čaušesku.  

I tako, reč po reč i stig`o Gorbi do demokratije koju je krstio kao – perestrojka, u narodu nazvana - katastrojka. Slušao je sve zapadne gazde i sve uništavao da gazde ne bi ništa svoje uništile. Uništavao sve na putu jer ga to nije ništa koštalo. Sovjetski narod je video novu katastrofu kao što je bila i Oktobarska Revolucija. Gledali umni ljudi šta se događa, ali su mogli samo da gledaju i plaču. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Gorbačov i Regan

Preživela Rusija Jeljcina pa dočekala sunce, dar od Boga – Vladimira Putina. 

Veliki Vladimir, veliki kao veliki Vladimir Beara, kao Aleksandar Nevski, kao Ivan Grozni, kao Žukov i Josif Staljin, kao Gagarin! 

Zasvirao Putin trubu da budi ruski narod, uspavan od ruskih crvenih demokrata pa zasvirao najlepše Staljinske marševe. Bacio u đubre istorije „Budi se istok i zapad", pa iz ruske pameti  izvukao ono što su pametni rodoljubi uspeli da ne unište... Jedna  „pamet“ je i  RSD 10 -  prelepa  baka  lepotana „Orešnika“, momka za ženidbu  Rusije. 

Posvećeno  raketi RSD - 10  

Nedavni video snimak zapaljenih granata koje padaju na Dnjepropetrovsk jasno je pokazao da je nešto netrivijalno pogodilo neprijatelja.
Odmah je neka ishitrena osoba pustila u etar informaciju da je Rusija, navodno,  prva u svetu upotrebila interkontinentalnu balističku raketu.

Nije  dobra ideja koristiti skupu IKBR na bandu Zelenskog, čak i na tako veliku fabrike kao što je Južmaš.

A već sledeće noći ruski predsednik Vladimir Putin je stavio sve tačke na I.  Celom svetu je ispričao o novom raketnom sistemu pod imenom „Orešnik“.

Vojni stručnjaci, da bi nekako klasifikovali novi tip projektila, odmah su konsultovali referentne knjige. Mnogim analitičarima su ove knjige  pokazale da "Orešnik" ne može biti ništa drugo do modifikacija sovjetskog mobilnog zemaljskog raketnog sistema poznatog i kao "Pionir" sa dvostepenom balističkom raketom na čvrsto gorivo.

Da li je to istina ili ne, vreme će pokazati. Za sada ćemo ovu verziju od stručnjaka uzeti kao prioritet i reći  šta je tačno „Pionir - 10".

Raketni sistem RSD - 10 - Pionir  (NATO ime SS-20 Saber) je bio sovjetski mobilni raketni sistem srednjeg dometa raspoređen na dežurstvo 1970-ih i 1980-ih. Ovo je jedno od najpoznatijih strateških oružja SSSR-a, koje je igralo ključnu ulogu u politici nuklearnog odvraćanja i izazvalo oštru reakciju na Zapadu.

Karakteristike

• Tip projektila: dvostepena balistička raketa srednjeg dometa na čvrsto gorivo.
• Domet: od 500 do 600 km.
• Bojeva glava: može biti opremljena sa jednom ili tri bojeve glave koje se mogu nezavisno naciljati sa snagom od 150 kilotona svaka.
• Lanser: mobilni, zasnovan na tegljaču  MAZ-547.


IZVOR: Ustupljena fotografija / RSD 10

Istorija kompleksa

Razvijen na Moskovskom institutu za termotehniku pod rukovodstvom akademika Aleksandra Nadiradzea. Uveden  je u upotrebu 1976. godine. 
Kao što je već pomenuto, razmeštanje mobilnih lansera u evropskom delu SSSR-a bilo je odgovor na raspoređivanje američkih krstarećih raketa Peršing 2 i Tomahavk.

Politički značaj

RSD -10 je  izazvao značajnu napetost između SSSR-a i SAD. Sistem je predstavljao stratešku pretnju zbog svoje velike mobilnosti i dometa.
Da vas ukratko podsetim da je sve počelo 1976. godine, kada je Sovjetski Savez počeo da postavlja rakete RSD-20 Pionir, na Zapadu poznate kao SS-20, dometa od skoro 600 kilometara.. Amerikanci su već imali rakete Peršing, ali su na sovjetsko oružje odgovorili novim tipom, Peršing 2. 

Zatim, u prvoj polovini 80-ih godina, nastala je veoma opasna situacija u srednjoj Evropi, jer su sa obe strane gvozdene zavese postavljene rakete koje su mogle da unište Evropu za nekoliko desetina minuta. Rakete srednjeg dometa nalazile su se u centralnoj i zapadnoj Evropi. I nije iznenađujuće što je ljude obuzeo strah.

Iako su dve supersile od 1980. razgovarale o smanjenju svog arsenala ovog oružja, situacija se promenila tek usponom Mihaila Gorbačova.

Postigao je neobično brzi  dogovor sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom. 

Kao deo Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa , potpisanog 1987. između SSSR-a i Sjedinjenih Država, sve rakete RSD-10  su uništene  do 1991. godine. Međutim, stvarnost se pokazala manje ružičastom. SAD  nisu uništile svoje rakete srednjeg dometa već su one ostale u službi drugih zemalja NATO-a.

U zemljama NATO-a pokrenuta je velika kampanja protiv američkih projektila, koje su, međutim, potpuno ignorisale sovjetsko oružje - posebno zbog činjenice da je ove proteste velikodušno sponzorisao KGB

Vredi pomenuti „konačnu” verziju RSD-10 „Pionir”, koja je planirana da zameni sve ranije rakete krajem 1980-ih.  Sistem  je razvijen 1985. godine i nazvan je „Pionir-3” (SS-20 Sabre mod.3 ). Objavljeno je da se za nju razvija nova bojeva glava, a maksimalni domet je povećan na 7.400 km, čime je raketa prebačena u kategoriju interkontinentalnih balističkih raketa Ali, 1987.  lider SSSR-a, Mihail Gorbačov, potpisao je sporazum sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom o eliminisanju svih raketa kratkog i srednjeg dometa. Svi RSD-10  su povučeni iz upotrebe i uništeni u roku od 4 godine, a razvoj novih verzija je zaustavljen.


Razvoj   RSD 10  je ostavio značajan trag u istoriji raketogradnje. Mnoga tehnička rešenja korišćena u Pionir-u su korišćena  u kasnijim razvojima ruskih raketnih sistema.

Vrlo je verovatno da su u „Orešniku” korišćeni delovi "Pionira"

RSD-10  je nosio  oko 1,5 tonu na dometu do 550 km. Bojeva glava je bila ili monoblok termonuklearna snage 1 megaton, ili tri višestruke termonuklearne bojeve glave od 150 kilotona svaka - sa individualnim navođenjem na sopstvene ciljeve. 

Masa lansiranja dvostepene rakete bila je oko 37 tona (zajedno sa transportnim i lansirnim kontejnerom - skoro 43 tone). Kompleks je bio zasnovan na pokretnoj šasiji MAZ-547 sa 6 osovina na točkovima sa dizel motorom koji je po potrebi ubrzavao do 40 km/č  i imao visoku sposobnost kretanja.

Prva upotreba balističke rakete srednjeg dometa "Orešnik" nove generacije sa nenuklearnom bojevom glavom 21. novembra 2024. protiv vojnih ciljeva u Dnjepropetrovsku i njene tehničke karakteristike ukazuju na to da ruska vojska ima dostojnog naslednika RSD-10. Rakete srednjeg dometa „Pionir“,  su povučene iz upotrebe 1991. godine. 650  raketa na čvrsto gorivo sa nuklearnim bojevim glavama srednjeg dometa u SSSR-u omogućilo je da se čitava Zapadna Evropa i deo Sjedinjenih Država drže na nišanu.

Intrige Regana i  Gorbačova

Sovjetski Savez je 1976. godine usvojio mobilni raketni sistem srednjeg dometa RSD - 10 "Pionir" sa tri nuklearne glave. Domet leta je premašio pet hiljada kilometara.

U januaru 1977. generalni sekretar CK KPSS Leonid Brežnjev je rekao da je apsurdno verovati da Sovjetski Savez teži vojnoj nadmoći. Nekoliko meseci kasnije počelo je postavljanje novih projektila. Zamenili su zastarele modele kojima je trebalo predugo vremena  da se pripreme za lansiranje.

Sovjetska vojska je takođe htela da postavi pionire na Čukotku, kako bi teritorija Sjedinjenih Država bila na udaru. Ali, postojao je problem nenaseljenog područje. Troškovi su, i za super državu, bili  enormni.  Zato  se  postavljanje „Pionira“ duž zapadnih granica odvijalo velikom brzinom. Amerikanci su zabeležili da se svake nedelje pojavljuju dve nove rakete. Ukupno je stavljeno u upotrebu 650 projektila.

Rakete SS-20 su uplašile i ujedinile Zapadnu Evropu.


Evropske sile nisu razumele logiku sovjetskih lidera. Zašto su Moskvi bile potrebne nove rakete srednjeg dometa? U oblasti nuklearnog oružja, Sovjetski Savez se takmiči sa Sjedinjenim Državama, ali ove rakete su usmerene na zapadnu Evropu. Da li Sovjetski Savez namerava da izvrši preventivni udar na vojna postrojenja NATO-a?  

Prvi put  posleratnih ratnih vremena, lideri Francuske, Engleske i Zapadne Nemačke su se ujedinili protiv Sovjetskog Saveza. Dobra prilika da se pripremi Evrounijaćenje po metodu Hitlerove Nemačke 1941 god. Svi su bili protiv  nacista, ali su svi radili za Hitlera. 

Kancelar Šmit je zatražio od Moskve da prestane sa razmeštanjem SS-20. Pokušao je da objasni sovjetskom rukovodstvu:

– Meta vaših novih projektila može biti samo Nemačka i ja sam dužan da preduzmem neke mere. Ovi projektili remete ravnotežu snaga u Evropi. Ako nastavite da instalirate rakete, zahtevaću da Amerikanci preduzmu akciju.

Sovjetski lideri su se oglušili o kancelarove  reči.

Gorbačov se "vadio" da je Brežnjev to uradio sam, zajedno sa vojskom. Nove sovjetske rakete srednjeg dometa menjale su odnos snaga, od kojih je većina bila usmerena na Nemačku.

Moskva se nadala da će podeliti Zapad, i ostaviti Sjedinjene Države izolovanim. Ali u tri ključna glavnog grada — Bonu, Parizu i Londonu — tvrdolinijaši su izbili na vrh.

Britanska premijerka Margaret Tačer upravo je izvojevala ubedljivu pobedu nad Argentinom u ratu na Foklandskim ostrvima. Postala je glavna ličnost u britanskoj politici.

U Sovjetskom Savezu, Margaret Tačer su zvali „Gvozdena dama“ i to joj se dopalo.

Tačerova je odlučila da na teritoriji svoje zemlje postavi 144 krstareće rakete i time dokazala da je Engleska najpouzdaniji američki saveznik u Evropi. Ona je verovala da je jednostrano razoružanje opasno:

„Moramo da imamo  „onoliko nuklearnih raketa srednjeg dometa koliko Sovjetski Savez ima“.

To se od Miterana nije očekivalo

Miteran je stajao u redu sa Tačerovom i Šmitom. Na isti način je odmah podržao raspoređivanje američkih projektila u Evropi – kao odgovor na nove sovjetske rakete:

Francuska je balansirala između Zapada i Istoka tokom Hladnog rata. Pariz je flertovao sa Moskvom i čvrsto stajao uz Vašington. 

Miteran je rekao da se neće osvrtati na mišljenje Sjedinjenih Država: „Što se Francuska ponaša nezavisnije, više se poštuje.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Uništavanje RSD 10 raketa

Ali, Moskva nije imala vremena da se raduje njegovom antiamerikanizmu. Socijalista Fransoa Miteran zauzeo je oštar stav protiv SSSR-a. 5. aprila 1983. naredio je proterivanje velike grupe sovjetskih diplomata optuženih za špijunažu. Sovjetski lideri su se uzdržali od osvete kako se ne bi posvađali sa socijalističkim predsednikom.

Sledio je primer svog prethodnika Šarla de Gola. U oktobru 1962. godine, na vrhuncu kubanske raketne krize, de Gol je rekao portparolu predsednika Džona F. Kenedija:

„Ne moram da gledam fotografije sovjetskih projektila na Kubi da bih doneo odluku. Podržavam predsednika Kenedija“.

Isto je uradio i Miteran.

U decembru 1979. NATO je napravio uzvratni potez: odlučio je da rasporedi 464 nove kopnene krstareće rakete Tomahavk u zapadnoj Evropi i zameni 108 zastarelih raketa Pershing modernizovanim raketama Peršing 2.

Dok rakete nisu postavljene, zemlje NATO-a su pozivale Moskvu da uđe u pregovore i smanji broj nuklearnog naoružanja u Evropi. Predsednik Ronald Regan je  predložio  „nulto rešenje“: Sovjetski Savez bi uklonio svoje rakete «Pionir», a Sjedinjene Države bi napustile svoje rakete Peršing i Tomahavk.
Sovjetska vojska je ogorčeno odbila ovaj predlog. Načelnik Generalštaba maršal Sergej Ahromejev objasnio da će broj "Pionira" biti povećan.

- Kako to?  U  skladu sa direktivama koje je odobrio Politbiro,  Ahromejev je izjavio: 

„Tada je bilo nemoguće govoriti o tome, ali sada treba reći“ „da“, a sutra „ne“. 

Leonid Iljič je javno rekao da je postavljanje novih projektila zamrznuto, a čitava propagandna mašina stavljena u akciju kako bi se dokazala miroljubivost Sovjetskog Saveza, a vojska povećava nuklearni potencijal u Evropi.
 
1983. godine počelo je raspoređivanje američkih projektila što je Sovjetski Savez stavilo u veoma nepovoljan položaj.

"Peršing-2" - visokoprecizne rakete sposobne da unište podzemne centre zemlje i Oružanih snaga. Krstareće rakete Tomahavk lete relativno sporo, ali na ultra malim visinama prate teren i lako izbegavaju vatru PVO.


Jurij Andropov, koji je vodio zemlju nakon smrti Brežnjeva , rekao je u svom krugu:

„Amerikanci žele da razbiju strateški paritet da bi mogli da izvrše prvi razoružavajući udar. Naša ekonomija je u žalosnom stanju, treba je ubrzati, ali ruke su nam vezane avganistanskim ratom. Nismo uspeli da sprečimo razmeštanje njihovih projektila u Evropi. Ovde moramo reći iskreno – izgubili smo."

Rakete u rezervi

Za vreme Mihaila Gorbačova počeli su pregovori o sudbini projektila. Sovjetskim diplomatama je bilo teško i zato što je vojska na zaposlene u Ministarstvu spoljnih poslova gledala kao na svoje pomoćnike i nije smatrala potrebnim da daje bilo kakve informacije diplomatama koje su vodile pregovore o temama razoružanja. Recimo, Julij Kvicinski, diplomata koji je pregovarao o raketama srednjeg dometa, nikada nije video raketu Pionir (SS-20). Vojska se protivila nameri Gorbačova da eliminiše rakete srednjeg dometa u Evropi.

Isključivanje diplomata iz stvarnih informacija dovelo je do ozbiljnih spoljnopolitičkih komplikacija. Sovjetska vojska je tvrdila da ima jedan broj raketa srednjeg dometa, dok su zapadne diplomate dale drugu cifru. Ispostavilo se da niko nema tačne podatke, rekao je kasnije Leonid Zamjatin, bivši šef spoljnopolitičkog odeljenja CK KPSS.

Regan je voleo ruski folklor

Bilo je kako je bilo. Glumac Regan je od Gorbačova napravio epizodistu i Amerikanci su došli do onoga što im treba.

U decembru 1987. Regan i Gorbačov potpisali su Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa. A Regan je, gledajući u komad papira, rekao, ne bez poteškoća, na ruskom:

- Verujte, ali proveravajte.

Stari američki štos. Potpišemo sve a posle  će biti  ono što volle američki kauboji, tj  buržuji i publika u zadnjem redu bioskopa. 

Do tada su Amerikanci već dobili tačan broj projektila.

Aktivisti „perestrojke“ su već ocinkarili Amerikancima sve što su znali, ali...

U fabričkim skladištima ima još oko dve stotine neregistrovanih projektila.

Ispostavilo se da je direktor zadržao malu zalihu - za slučaj požara. Šta ako ne mogu da se izbore sa planom, ili postoji problem sa snabdevanjem ili neke druge nevolje, oni će to uzeti sa zaliha. Ali,  kako se Amerikancima mogu objasniti osobenosti funkcionisanja sovjetskog ekonomskog sistema? Sve rakete srednjeg dometa su morale biti uništene. Protraćen je ogroman novac i trud.

Ko je tada mogao da pomisli da će za nekoliko decenija sve početi ispočetka...

Da bi srpska publika razumela šta se dešavalo u vreme avanturiste Gorbačova, valja napisati paralelu između izdajničke administracije neo komunista i srpskog  demokratskog režima posle svrgavanja  Slobodana Miloševića. Režimi  Đinđića, Tadića i neukog Nikolića nisu znali ništa drugo osim da klimaju glavom i objašnjavaju neukom narodu prednosti zapadne demokratije.

Setite se samo „žutih ministara“, specijalista koji su se nazvali „ G-7 „ sve ekspert do eksperta. Majstori privatizacije, sa doktorskim disertacijama, rasprodaje državne imovine, uništenje banaka,   jurnjavom za pare na Kipru, javni upliv stranih agenata uticaja...

Bilo je i domaćih agenata uticaja koji i dan danas utiču na sve i svašta i još uvek se grebu za velike novce kao nevladine organizacije. Da ne spominjemo crnogorske družine ala Arkan i Giška, ambasadora Mongomerija i sličnih eksperata ... Posebna priča je ministarstvo spoljnih poslova. Niste valjda, zaboravili imena Draškovića, Jeremića, Borka S.  Da se umnim, a čestitim ljudima želudac prevrne  dva puta. Dosta o povraćanju, ima još da se piše.

Vojska nije bila pod uticajem Gorbijevih polit- krimosa. Samo su vojni deo generalštaba GRU  i gospod Bog spasli nešto malo od Rusije te je imala  parče sirotinje da sačuvaju za dolazak Vladimira Putina, izaslanika  Gospoda Boga. Srbija i Rusija ne mogu bez neprijatelja spoljnih i unutrašnjih s tim da su unutrašnji štetniji od kauboja i degenerisanih jevropejaca. 

Dosta za danas.

Ps.

Pisac ovih redova je imao priliku da snimi uništavanje raketa RSD 10,  remek delo krvavog demokrate Gorbačova, ali i da prisustvuje na rođendanu velikog pisca i ruskog patriote Aleksandra Prohanova u Moskvi. Prisutni su bili ljudi iz sveta nauke, vojni eksperti, inženjeri i avio konstruktori. Mala sala sa  vitrinama i stolovima sklonjenim u stranu.

Na stolu samo hladno meze i, naravno, votka.  „Krem de la krem“ a među njima i konstruktor RSD 10 Aleksandar Nadiradze. Tesla do Tesle, a rvač srednje kategorije iz blata Krnjače, odmah do njih. Dobro de, sedosmo na nekoj klupi, ali dovoljno blizu da čujemo i vidimo „najbolje od najboljih“.

Svedoci su živi pa ko ne veruje beogradskoj periferiji može da proveri kod Vasilija Prohanova, sina slavljenika i Vadimira Šurigina, urednika vojnog časopisa.

Već je bilo jasno da Gorbačov uništava  emek dela ruske industrije rakete RSD 10. Za improvizonim kafanskim stolu red votka na „eks“ pa red suza, pa opet tost za spas ruske nauke... Suze  velikana, suze nade za  odlazak izdajica i dolazak novog Staljina.
 
Došao je novi Staljin i zove se Vladimir Putin. Rusija je spašena.

Napisao Šone Ninin