Kavijar je hrana za buržuje

Na pragu su Božići i nove godine, školski raspust za decu narodnu i decu bogatih roditelja.

Bogata deca će kod bogatih baka u Crnoj Gori ili Zlatiboru a sirotinja će , kao i uvek, kod bake na selo , ako je nešto ostalo od sela.

Bogate srpske tate šalju kućne domaćice u skupe prodavnice , smeštene i fino ogrejane prodavnice na promenadi „ Sava „ po fine morske ribe i svežu argentinsku govedinu a sirotinjske bake će kuvati sirotinjski kačamak sa domaćim jajima „na oko“ i pričom o prirodnoj hrani kakve nema u truloj buržoaziji.

Voljena srpska sirotinjo!

Priča koja sledi je namenjena isključivo srpskim „kontraverznim bogatašima“ koi znaju šta neće a ne znaju šta hoće. Hoće sve što voli Donald Tramp i njegova gospođa, prva dama Amerike Melanija De Slovenija. Čuli su da postoje ribe koje nose kavijar k`o babine kokoške, ali uz taj
riblji ajvar ide i neka lepa priča koju im naš portal poklanja.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Brežnjev i Tito

Ovo je mala škola za brzo obogaćene srpske preduzimače sa osam razreda prisilne škole , na koju ih je prisilio zakon pa ih još naterao da završe i neku zanatsku školu u Zabeli ili Mitrovici. Dakle, čitajte priču o kavijaru. Čitajte, i nešto zapamtite pa pričajte starletama koje se mnogo, mnogo, interesuju za ribe Beluge i najbolji kavijar. Možda im se neće svideti na prvo probanje ali će se kasnije naviknuti kad izađu iz „Rialiti šeme“ gde ih čeka neki biznismen ili fudbaler iz Arapskih Emirata.

Zanimljive činjenice o belugi

1. Beluga može da živi više od 100 godina, zbog čega se smatra jednom od najdugovečnijih riba na svetu.
2. Beluge - roditelji ne mare za svoje potomstvo.
3. Kada beluga krene na mrest, iskače visoko iz vode. Ovo je još uvek nerešena misterija.
4. Beluga, kao i ajkula, nema kosti, a njen skelet se sastoji od hrskavice, koja sa godinama postaje tvrđa i jača.
5. U stomaku ženke se može naći dosta jaja. Pojedine beluge težine oko 1200 kg mogu imati do 150 kg kavijara.
6. Osim beluge beležimo sitnije jesetre i najsitnije ribe iz te grupe- kečige. Sve su nosioci kavijara, ali je kavijar beluge - carski kavijar.
7. Jesetre žive i na dalekom istoku oko ostrva Sahalin, ima ih u Ohotskom moru ali veoma malo i nikako ne mogu da konkurišu Iranskom i Ruskom kavijaru.

Poslednjih godina se razvio tov jesetre u specijalnim ribnjacima utonulimm u reku Volgu gde se riba razmnožava u relativno istoj vodi kao i jesetre u divljini. Dodajmo da su u trku ušli i Kinezi i ozbiljno konkurišu Rusima. Kažu da je kvalitet skoro isti kao kavijar normalnih riba koje migriraju i žive kao američki indijanci.

8. Svi kavijari su dobri a samo je jedan – Iranski. Zašto je Iranski najbolji i najskuplji. To je posao za bogate, a sirotinja nek vodi računa o skupim čvarcima.

Beluga je najstarija riba na planeti. Pojavila se na zemlji pre više od 200 miliona godina. Smatra se najvećom slatkovodnom ribom. Najveći do sada ulovljen primerak težio je jednu i po tonu, ulovljen u reci Volgi.Beluga je riba moćnog cilindričnog oblika. Na leđima je pepeljasto siva, a na stomaku sivo-bela. Beluga je riba sa velikim ustima uokvirenim debelom usnom. Na usnama rastu dugačke antene. Živi na dnu reke i u različitim slanim vodama.

Nalazi se u Kaspijskom, Crnom, Sredozemnom i Azovskom moru. Najveći primerak ulovljen je 1827. godine i sadržao je 300 kg kavijara. Postoje dokazi o čestom hvatanju primeraka težine oko jedne tone. Danas je riba zgnječena i ne dostiže ovu težinu. U vodama Severnog dela Kaspijskog
mora žive beluge dužine od 70...150 centimetara, težine 20 kg u dobi od 13 godina. Životni vek ponekad premašuje starost koju je priroda dodelila ljudima. Postoje primerci koji žive i do 100 godina.

Beluga polaže jaja mnogo puta tokom svog života. Ovo se razlikuje od lososa koji umire nakon mrešćenja. Mrest se dešava u rekama gde ribe dolaze iz mora. Nakon polaganja jaja, riba se ponovo vraća u more. Zbog dugog života, beluge kasno dostižu polnu zrelost. Za ženke, mogućnost
da ostave potomstvo se javlja sa 16...26 godina, za mužjake sa 13...18 godina. U jednom mrešćenju, ženke su u stanju da polože 1 milion jaja. Ikra se polaže na dno. Lepljiva je , pa se vezuje za sve što je u vodi. Pojava mlađi se javlja oko juna. Njihova dužina je 1,5...2,5 cm. Mladice se
spuštaju u more iako među njima ima i onih koji ostaju u slatkoj vodi 5...6 godina.

 
IZVOR: Ustupljena fotografija / Iranski kavijar

Od Kaspijskog mora više beluga ide u Volgu, manje do Urala, a delom do Tereka i Kure. Crnomorske beluge se mreste u Dnjepru i Dunavu. Azovske - u Donu i reci Kubanj. Migracija beluge duž Volge počinje u martu i završava se u oktobru. Vreme migracije riba duž Dona je mart-decembar a uz Dunav - mart-oktobar. Nakon mresta, beluge napuštaju reke i odlaze u more. Dubina zimovanja u moru je 6...12 m. U vreme upliva u reke voli dubine od 10 ili nešto više metara.

Šta jede beluga?

Ishrana se sastoji uglavnom od ribe, iako jede i školjke. Dolaze leti i u jesen i ostaju u rekama na zimu i polažu jaja u proleće. Nakon mresta, beluge napuštaju reke i odlaze u more. Beluge pokazuju grabežljive navike u vrlo mladom dobu. Kada se penju u reke, oni se praktično ne hrane.

Hemijska analiza kavijara

Beluga kavijar je svetlo - crni kavijar. Ima specifičan ukus, koji podseća na orašaste plodove. Kavijar ima različite nivoe "crnila". Što je lakši, to je skuplji. Najsvetlija boja se nalazi u albino belugi. U njenoj beloj boji naziru se zlatni odsjaji - ima ih više što je riba starija.

Beluga kavijar je "haotičan". Ako dođe u kontakt sa metalnim priborom, izgubiće ukus. Beluga kavijar se dugo služio sa votkom i šampanjcem. Piće treba da bude što je moguće hladnije.

Beluga kavijar ima najkrupnije zrno od svih jesetri. Dostiže prečnik od 6 mm. Cena zavisi od poslednjeg. Zavisi i od zrelosti, od dela reke gde je riba ulovljena. Najveća cena kavijara je od beluga koje žive u Kaspijskom moru. Sastav kavijara beluge sadrži vitamine, magnezijum, fosfor, molibden, kalcijum, gvožđe, natrijum, fluor. Sve ove supstance su korisne za ljude, podržavaju njihovo zdravlje, lepotu kože i tela. Pored toga, dobar deo "mesa" čine proteini, koji se potpuno i lako apsorbuju u telu. Kavijar beluge nije prepun belančevina kao kod drugih riba iz porodice jesetri. Međutim, pun je Omega-3 masnih kiselina , koja je uključena u međućelijske procese koji se dešavaju u ljudskom telu.

Zbog svojih anti - inflamatornih svojstava, smanjuje verovatnoću i posledice srčanog i moždanog udara. Belugin kavijar se prepisuje za gastrointestinalne bolesti. Koristi se kao profilaktičko sredstvo koje može pomoći srcu.

Beluga kavijar sadrži više kalorija (2500 kal) od mesa (1500 kcal).

Gde uloviti belugu

Glavno mesto gde se lovi riba je otvoreno more, kilometrima udaljeno od obale. Ribaru je teško da ga pronađe. Potreban je vodić koji zna sve o ribama i koristi znakove koji će vam pomoći da pronađete mesto koje obećava. Upotreba sonara se smatra obaveznim.

U rekama je praktično nemoguće uhvatiti veliku belugu. Mlade ribe grizu na mamce i plutajuću opremu. Međutim, takav ribolov je krivolov. Riba je pravi predator i najbolji mamac za nju je živi mamac. Uprkos velikoj veličini, preferira male ribe. Belugu najviše zanimaju haringe, i sitna "bela riba". Beluge slabo vide, pa ih može izmamiti nešto sjajno. Kao mamac za privlačenje beluge Koriste komadi ribe, mleveno meso, zdrobljene školjke...


IZVOR: Ustupljena fotografija / Kavijar iz Kladova

Beluga se lovi na razne načine. U rekama se lovi mrežama i "buketom udica" o koje se riba češe pa se tako i zakači a retko se hvata klasičnom pecaljkom za velike somove. "Somovi" su najčešće bajati biznismeni o koje se zakači silikonska starleta kojoj se prohtelo da krka kavijar i pije šampanjac "Don Perinjon" . Na kavijar je, naravno, navikla na selu dok je pored Morave čuvala ovce, a "Don Perinjon" voli jer za drugi i ne zna.

Proizvodnja kavijara u Iranu

Crni kavijar je opšte ime za kavijar jesetri. Glavno stanište jesetri je Kaspijsko more. Oko 90% svetskog tržišta crnog kavijara pripada Iranu.

Kavijar je blago Irana. Iran je svetski izvznik broj jedan najluksuznijih, prehrambenih proizvoda i lider u uzgoju, proizvodnji i izvozu ekološki prihvatljivog kavijara iz Kaspijskog mora. Iran je hiljadama godina proizvodio ukusan kavijar zlatnog kvaliteta, koji su voleli ruski carevi, poznati kuvari ibogati gurmani širom sveta. Prvi zapisi u kojima se pominje delikates datiraju iz 1240. godine.

Zvezdana reputacija Irana kao proizvođača uzornog kavijara poznata je širom sveta. Iran je bio i ostaje jedinom Kaspijskom državom koja je dobila međunarodno priznanje za obnavljanje populacije jesetri u Kaspijskom moru, poribljavajući more milionima mlađi svake godine. U kombinaciji sa besprekornom etičkom reputacijom Irana, nije ni čudo što je to jedan odnajskupljih prehrambenih proizvoda na svetu.

Zašto je kavijar mnogo skup ?

Kažu da je mnogo skup. Kilogram kavijara se u Americi prodaje od 5 - 10 hiljada dolara. Skupo? Kako kome. Trampu i Trampistima je k`o srpskom učitelju kilo sitne deverike. Ne ulazimo u svetske zabrane lova jesetri pa je logično da nema kavijara na tržištu. Nema, a ima! Kako to?

Lider u distribuciji kavijara u bogatoj Zapadnoj Evropi je čuvena firma "Petrosijan". Kavijar i rakovi sa Kamčatke su monopol starog francuskog Jermenina.

Da bi nekako zamazali oči ekolozima, proturili su teoriju da su beluge iz ribnjaka odlične i nema razlike u ukusu. Ko ima 500 dolara za malo pakovanje može i da proveri.

Šta utiče na cenu kavijara

Zaposleni u farmama jesetri se veoma uvrede kada ih pitate: da li je istina da je kavijar divlje jesetre bolji od onog od ribe koja se uzgaja u akvakulturi? Ne, kažu, ništa od toga. Voda na farmama je Volga, hrane se isto (špril, haringa) kao u prirodi: čak ni iskusni gurmani ne mogu da razlikuju „divlji“ i „domaći“ kavijar. Na pitanje kakav je kavijar najukusniji, stručnjaci složno odgovaraju – beluga, ali je i najteže odgajati.

Jesetra se uzgaja u zatvorenim bazenima, ali se ne može računati na brzo bogaćenje. Prvo, ženke donose plod tek u 15. godini života. Drugo, pol jesetre se može saznati tek nakon 10 godina, a sasvim je moguće da će to biti muško.

Na velikoj vrućini ili hladnoći, se ne radi sa ribom. Možete uzgajati jesetru 14 godina da biste proizveli dobar kavijar, a u jednom trenutku sve izgubiti. Kada ribu prebacite iz jednog kaveza u drugi, riba doživi ozbiljan stres, počinje da se guši, a kavijar postaje lošiji. Ovo je retko, ali se dešava. Troškovi održavanja farme jesetra su ogromni. Ako je jedna jesetra veća od druge, počinje da je jede, mora se stalno nadgledati - jer će drugi „komšija“ uvenuti.

Dodajte tu i troškove radnika, specijalista uzgajivača ribe, obezbeđenja, nabavku stočne hrane... Jesetra se može pustiti tek posle 3 godine, ne ranije. Prvi kavijar proizvodi se dobija tek nakon 8 godina, ali je bolje uzeti ga nakon 12-16 godina. Mresti se retko: jednom u dve godine, a beluga -
jednom u tri do četiri godine. Jesetra se mora održavati u dobroj formi, i ne preterano hraniti. Ako se ugoji kao svinja, daće kavijar, ali prilično malo.

Uzgajanje jesetre je skupo zadovoljstvo Sada razumete zašto je kavijar tako skup. Situacija sa divljom jesetrom se neće popraviti u bliskoj budućnosti. „U reci je sve manje ribe. Love se male ribe težine 8-10 kilograma, iako je ranije standard za težinu ženke jesetre bio 25 kilograma. Sada u Volgi više nema takvih“.

Sada se nad ruskim crnim kavijarom nadvija ozbiljna pretnja – Ruse aktivno istiskuju sa svetskog tržišta. Divlje jesetre ima sve manje u Kaspiji, a Kina je neočekivano postala lider u proizvodnji crnog delikatesa. Na policama Evrope nalazi se iranski, francuski, pa čak i urugvajski kavijar. Zašto se ovo dogodilo Rusima?


IZVOR: Ustupljena fotografija / Sahalinska jesetra

Za ljubitelje ovog skupog prehrambenog proizvoda, uslovi i kvalitet vode u kojoj se gaje jesetra, nisu postali ništa manje važni od samog kavijara. Za razliku od evropskih farmi jesetri, iranske farme jesetri koriste prirodne vode Kaspijskog mora. Autentične i prirodne karakteristike bistrih voda Kaspijskog mora su prirodno stanište jesetri.

Crno rusko tržište

Kod Rusa je, naravno, sve pošteno i po zakonu. Nema lova na beluge kao što u Srbiji nema lova na kečige. Nema, brate, nema , al ako si baš zapeo... Naći ćemo nešto.

Snaći će se Rusi i Srbi ako baš toliko vole. Samo dobra kinta i... zakon samo smeta. Centar ruskog tržišta je pijaca u gradu Mahačkala. Nema ništa al se nešto nađe. Na ceni je ikra "Emiratska" a škart jedu sami kavkasci. Ispod tezge ima svega. Od "emiratske" ikre do domaćih bombi, pištolja, krizantema i ukrajinskih oklopnih transportera!

Nekadašnji centar za ribu i ribolovački pribor je u starim vremenuma bio grad Astrahan. Ono, nije da nije i danas jedan raj za ribokradice, ali je policija ruska a ne kavkaska.

Kladovo

Bilo je sunčano vreme kad su "kladovske vlauce" vatale jesetru i poneku morunu i punili plave plehane kutije na engleskom jeziku i sve to slali u Ameriku. Onda je stigla hidrocentrala gde su alasi našli uhlebljenje, ali je opet bilo nekog lova i sitnijeg kavijara. Onda se pojavila nova brana i sad – nema više. Posao su preuzeli Bugari i Rumuni ali se to ne vidi jer sve što uhvate prodaju na crnom tržištu.

Ps. Pisac ovog teksta se seća najlepše riblje čorbe u hotelu "Đerdap" u Kladovu. U kotliću malo somovine a sve ostalo – jesetra. To je bilo štogod. Mnogo jesetre a cene male. Komunizam na delu. Vratiće se komunizam kad nam vrate i jeftinu jesetru.

Šone Ninin