PUTINOV SAVETNIK PIŠE ZA "GLAS": Ostaje još da se unište POSLEDNJI DŽEPOVI OTPORA! Gradska dezinfekcija pacova

Vodeći ruski vojno-politički komentator Vladislav Šurigin, koji je istovremeno i konsultant Kremlja, član Izbornog kluba, za "Glas javnosti" ekskluzivno prenosi razgovor sa visokim oficirom morske pešadije crnomorske flote.

O  vremenu operacije.

„Šta Vi stalno pričate o rokovima? Nešto drugo treba da govorimo! Kad završimo sa Azovstalom, imaćemo pod oružjem deset hiljada najboljih boraca sveta, prekaljenih u ovih mesec dana najtežih gradskih  borbi, sa kojima ćemo ići dalje. A Ukrajina će dobiti petnaest hiljada leševa svojih najtvrdoglavijih i najobučenijih nacista.
Dakle, danas ih ne računam kao ubijene – to nema smisla. Uništićemo ih sve! Danas, pre svega, brinem o svojim borcima. Svaki od njih je zlata vredan. A za „Azov” u ruskoj vojsci ima dovoljno daljinskih sredstava za uništavanje. Mirno, metodično i bez ikakve slave za njih. Gradska dezinfekcija pacova…”

O taktici

„... Ne mora da se „ložite“ psihološki zbog velike nepristupačnosti Azovstala. To što postoje skloništa, autonomni sistemi za održavanje života i odbrana inženjerski pripremljena ne znači ništa. Kenigsberg nije bio ništa lošije utvrđen! Uzeli smo ga. 

Saslušavanjem zarobljenika otkrili smo njihove glavne jazbine. Znamo li s kim se borimo, znamo li šta im je tamo ostalo? Svi su raspoloženi kao u Hitlerovom štabu na kraju rata. Cinkare se i venčavaju jedno sa drugim...

Da, bore se, kako kažu, sa besom osuđenih na uništenje. Dakle, osuđeni su na propast!

... Njihova odbrana ima slabe tačke. Glavni je taj što većinu svojih snaga moraju da drže pod zemljom. Tačnije, nisu svih hiljadu i po boraca angažovani u odbrani, već, najviše, sto, sto pedeset, onih koji su na vrhu. Stalno su pod vatrom. Istovremeno, obruč oko njih se postepeno steže, a njihova odbrana izložena vazdušnim udarima i jakom artiljerijskom vatrom pretvara  u ruševine. Juče je bilo dobro zaštićeno vatreno mesto, vrlo opasno i nepristupačno  a ujutru je na tom mestu bila planina polomljenog betona. Moraju da traže drugu poziciju, a to nije tako lako pod našom vatrom. Pronalazimo njihov ventilacioni sistem, glavne izlaze i izlaze za slučaj opasnosti. Mislim da ćemo uskoro pustiti u akciju stratešku avijaciju sa „teškim“ bombama i tada će stvari ići veselije. Bilo bi idealno da ih sve tamo zazidamo .Ali, to je već roman blizak  želji  snova. Ponavljam, za nas je sada najvažnije da zaštitimo naše borce. Bitka za Mariupolj je završena. Grad je naš!  To više niko neće promeniti. Ostaje, kako su ranije govorili da se unište poslednji džepovi otpora...“

O zarobljenicima

Šta ja osećam?  Bezličnost i indiferentnost. Nema mržnje. Ovo je već potrošen materijal. Svi su izabrali  život i bacili oružje. Svako se sada bori za ovaj život najbolje što može. Svi kao jedan pričaju da su vozači, službenici, kuvari. Niko nije hteo da se bori. Izdala ih je i prodala komanda. Nisam video tvrdoglave naciste. Najverovatnije,  ti tvrdi ne dožive do zarobljavanja. 


Za nas su oni  sada izvori informacija i radne ruke. Svi su  oni negde na liniji fronta noćivali, videli nešto ,  štab, magacin, kasarnu, skrovište, maskiranu  opremu. Svi su nešto čuli od „braće“. Sada je red  na našim „macanima “ da ih nateraju da progovore. Naši „macani“ znaju svoj posao! Obratite pažnju na povećan broj i preciznost naših raketnih i vazdušnih udara. Pričaju kao najrođeniji!  Posle razmene za  naše, svo preostalo stado, a mislim da će ih biti više od hiljadu šaljemo našim građevinskim ekipama da obnove sve što je uništeno. Neka oru dok se sve ne sredi. U isto vreme treba da razmisle o tome šta su uradili.
 
O ratu

„... U toku je rat. Pokušali smo specijalnu operaciju - nije uspelo. Potcenili smo stepen ispiranja mozgova Ukrajinaca, i stvarne razmere priprema Ukrajine za rat sa Rusijom. Hteli smo beskrvno i brzo. Kao rezultat - ogromna količina haosa i konfuzije u prvim danima intervencije. Svejedno, ipak smo  rešili sve glavne zadatke prve etape. Ofanzivni potencijal Oružanih snaga Ukrajine je uništen. Sve glavne trupe armije  su blokirane  za mesto i pretrpele su velike gubitke. Na većini pravaca, Oružane snage Ukrajine su prešle u totalnu  defanzivu i samo nekoliko jedinica pokušavaju da pređu u  kontranapad.


Na otvorenom terenu se slabo bore. Naša nadmoć u artiljeriji i avijaciji se odmah vidi. Oni se uporno bore samo tamo gde su mogli da naprave  moćna utvrđenja  na terenu  gde mogu da se utvrde  pod zemljom. Na okrajini Donbasa mora da se juriša jer je utvrđeno područje naslonjeno na granicu grada, odakle  neprestano  granatiraju grad. Na drugim mestima, mislim, jednostavno ćemo ih zaobići i blokirati, izvršavajući zadatke napredovanja, a kasnije ćemo se baviti njima po svim pravilima borilačke veštine.

Oružane snage Ukrajine osećaju nedostatak obučenog kadra. Sve borbeno spremne jedinice su već duže vreme u borbi i trpe velike gubitke. Profesionalni vojnici ginu , ispadaju iz stroja vojnici i oficiri po ugovoru koji su nekoliko godina obučavani  uključujući i strane instruktore. Popuna trupe dolazi praktično neobučena. Ako se za pešadiju ovaj problem može rešiti višenedeljnim borbama i visokim procentom gubitaka „za učenje“, neće uspeti da nadoknadi specijaliste, artiljerce, rukovaoce  naoružanja, tenkiste  sa potrebnim  „profilom“ i kvalitetom  obuke. Još uvek nije  moguće izgraditi dobar  sistem obuke u pozadini naročito  u zapadnim regionima. Postoji ozbiljan problem sa teškim naoružanjem – tenkovi i  samohodni topovi su postali vrlo  retki  a to znači da nema ozbiljnog pokušaja kontranastupa, tim pre u uslovima potpune kontrole nazdušnog prostora.