Glas Javnosti

SANKCIJE MINUS ZA SVE: Rusija gubi zbog Zapada, a kolika je tek šteta EU

Lični stav
Autor: Glas javnosti

Da li Rusija gubi zbog sankcija Zapada (izraz „Zapad“ ne koristim u geografskom smislu, nego kao skraćeni izraz za sve koji se pokoravaju SAD), da li neko dobija u tim uslovima, kolika je šteta za EU, pitanja su koja razmatram u ovom tekstu.

Analizu posledica sankcija podelio sam u tri segmenta: na mikroekonomskom planu, na planu trgovinske razmene i na makroekonomskom planu – na posledice po privredni sistem Rusije, ali i Zapada, Kine i ostalih važnijih subjekata u svetu. Analiza je ilustrativna, a ne iscrpna, po prirodi stvari.

Ako stanje posmatramo „statično“, na današnji dan, onda je zaključak krajnje jednostavan. Zaista gubi Rusija, ali i Zapad. Ali kakve su posledice u sagledivoj dvogodišnjoj budućnosti?

Posledice na mikroekonomskom planu ilustrovaću na primeru jedne kompanije. Uzmimo, Ikeu i razmotrimo posledice odlaska te kompanije sa tržišta Rusije.

Zaposleni u Ikei će dobiti otkaz, i to je šteta ne samo za pojedinca, nego će se povećati nezaposlenost u Rusiji, a time posledično i smanjiti potrošnja, pa zatim i proizvodnja u Rusiji. Ali Ikea će izgubiti tržište Rusije.


Rusija ima srazmerno nisku stopu nezaposlenosti, veću od Nemačke, ali manju od Francuske. Radnik Ikee će relativno brzo naći novi posao. Prazan prostor na tržištu Rusije, koji je nastao odlaskom ogromnog zapadnog konkurenta, popuniće ruske kompanije. Profit neće biti izvlačen iz Rusije, već će ga trošiti ruski vlasnici u Rusiji, bilo kao ličnu potrošnju, bilo kao dalje investicije. U svakom slučaju, lakše će otplaćivati dugove iz ranijih perioda, ako ih imaju. Dakle, kao rezultat odlaska Ikee, nastaće realno poboljšanje privrednog sistema Rusije. S druge strane, Ikea nikada neće moći da nadoknadi gubitak ruskog tržišta, a trajno će trpeti posledice tog gubitka.

U oblastima u kojima ruska privreda nema sopstvenu proizvodnju, tržišni prostor popuniće kompanije iz država koje ne čine Zapad. U najvećoj meri. Otuda ovakvo postupanje Zapada, zapravo, veoma koristi njihovim pravim konkurentima u svetskoj utakmici.

Spoljna trgovina Rusije i zemalja EU

Zapad, pre nego što je objavio rat Rusiji, imao je sa Rusijom spoljnotrgovinsku razmenu ukupnog obima nešto preko 300 milijardi američkih dolara.

Od toga na robu i usluge koje je uvozila Rusija otpada oko 60 odsto (namerno zaokružujem brojke jer bi preciznost u ovom tekstu zamaglila suštinu). Lavovski deo toga dolazio je iz EU.

Kome će sada EU da proda oko 160 milijardi USD robe i usluga? Nikom. Da bi nekako plasirala te proizvode, EU bi morala da uvede dampinške cene, koje otvaraju vrtlog novih problema. Najpre, ukupan prihod, zbog manje cene po jedinici proizvoda (sve i da se u prvom talasu sve proda), bio bi manji. Ali još važnije od toga – zbog manje profitne stope, sposobnost za nove investicije bila bi manja. Drugo, sledile bi kazne (finansijske, povećanje carina) zbog takvog ponašanja i reakcija svih onih koji nisu ni Zapad ni Rusija.

EU nema mogućnost da bitno poveća unutrašnju tražnju (kamata je već nula ili u minusu, upumpavanje novca je već prešlo 40 odsto BDP evrozone, itd), osim ako bi pokušala da vancarinskim barijerama dodatno zaštiti tržište EU. Ali to otvara ogromne probleme i damping.

Na suprotnoj strani, ukoliko bi EU odlučila da ne kupuje ništa, ono što Rusija izvozi: gas, nafta, rude i metali, ugalj, drvo, poljoprivredni proizvodi, đubrivo i naoružanje, ima kupce svuda u svetu. Sa izuzetkom gasa. Međutim, odustajanje od kupovine od Rusije značilo bi enormno povećanje cene svih tih proizvoda (i to se već i događa). Rusija je na svetskom nivou nezaobilazna u svim ovim oblastima i ona nema nikakvog problema da u periodu od 6 meseci do dve godine nađe nove kupce za svoje proizvode, opet sa izuzetkom gasa (s obzirom da se razmatra period od naredne dve godine).

Ovog puta neću ponovo govoriti o tome šta bi odustajanje od ruskog gasa značilo za EU. Ukazaću na jedan drugi aspekat, u vezi s ostalim proizvodima, koji bi bio poguban za Zapad, ukoliko bi Zapad odlučio da blokira trgovinu i tim proizvodima.


U slučaju proizvodnje kao što je ruska, za kojom postoji svetska tražnja, onda nikakve finansijske dosetke ne uspevaju da spreče da se ta trgovina realizuje. Neko vreme će se tražiti modeli, a onda će se oni iznaći.

Rezultat finansijskih sankcija može da bude da će Rusija prodavati navedene proizvode po nižoj ceni od tržišne. Kako su cene prethodno porasle zbog ekonomskog rata Zapada protiv Rusije, onda „prodaja sa popustom“ zapravo finansijski obezbeđuje Rusiji gotovo isti prihod kao da ekonomskog napada nije bilo (sad je taj prihod veći, ali će u najgorem slučaju biti jednak).

Ko kupuje po nižim cenama? Pa pre svih Kina, kao ključni konkurent Zapada na svetskom tržištu, zatim Indija, i da ne nabrajam dalje. Koristeći tu pogodnost, sada su kineski proizvodi još konkurentniji od zapadnih i potiskuju ih sa svih svetskih tržišta. Nije reč o tome da EU gubi „samo“ rusko tržište. Ide se ka tome da EU, u relativnom odnosu, ubrzano gubi trku sa Kinom, Indijom i drugim nadolazećim ekonomijama Azije, na svim svetskim tržištima.

Makroekonomski nivo: progon ruskih bogataša na Zapadu, dovešće nužno do povećanja investicija u Rusiji

Ono čemu svedočimo u prvim danima, to je pad rublje, pad cena akcija, povećanje inflacije u Rusiji. Međutim, ovaj rat je naterao monetarne i fiskalne vlasti u Rusiji da uvedu čitav niz mera koje je trebalo da uvedu još pre tri decenije.


Analiza je pokazala (nobelovac Piketi je o tome pisao) da je u periodu od 1990-2018 ruski privredni sistem „izgubio“ oko 3.000 milijardi američkih dolara. Trgovinski suficiti u tom periodu trebalo je da obezbede devizne rezerve Rusije, ne na nivou koji je sada od oko 800 milijardi, nego na nivou od 3.800 milijardi američkih dolara. Taj ogromni novac prosto ne postoji za privredni sistem Rusije. On je u funkciji Zapada. Sada je Rusija zaokružila mere (verovatno će biti još „finog podešavanja“) kojima se uvodi kontrola spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja kroz koji je Rusija ekonomski krvarila decenijama.

To, kao i progon ruskih bogataša na Zapadu, dovešće nužno do povećanja investicija u Rusiji. Niska stopa investicija bila je druga „rak-rana“ ruske privrede. Otuda će uvedene sankcije u drugoj, i svakoj narednoj, godini povećati i ubrzati privredni rast Rusije.

Rusija bi trebalo da poveća stopu oporezivanja bogatih

Ostaje još jedan veliki problem, za koji za sada ne vidimo da ga rukovodstvo Rusije otklanja, a to je odsustvo progresivnog oporezivanja u Rusiji. Često se ističe kako je neoliberalizam u SAD, od Regana do danas, oborio poresku stopu za bogate (posledica je pad BDP-a same SAD, a ne rast kako se tvrdilo da će se dogoditi). U Rusiji je ta stopa za bogataše upola manja nego u SAD. Vremenski uvedena kada i u SAD, raspadom SSSR-a. Ako bi se korigovala i ta mera, a idealna je prilika, čak je i politički neophodna zbog potrebe da se socijalna pravda opipljivo sprovodi u ratno vreme, onda bi Rusija bila na putu da otkloni najveći deo svojih makroekonomskih nedostataka.

Što se same vrednosti rublje tiče i posledičnog rasta inflacije, tu su preduzete radikalne mere: 80 odsto prihoda od izvoza mora da se deponuje kod Centralne banke, dugovi prema Zapadu mogu da se izmiruju kod Centralne banke u rubljama, po kursu koji ta banka odredi (čime se bitno smanjuje tržišni pritisak na kupovinu deviza), menjačka provizija za kupovinu deviza je 30 odsto, kupovina deviza dozvoljena je, i to samo do 10.000 evra za potrebe odlaska u inostranstvo, samo onima koji imaju prebivalište u Rusiji najkraće šest meseci, referentna kamatna stopa je povećana na 20 odsto itd. Suština je da Rusija ne brani rublju prodajom deviznih rezervi, nego administrativnim merama, što je odlično. I rublja će se do kraja ove godine vratiti na približno pređašnji nivo.


Na moje iznenađenje, Rusija ni u ovim uslovima nije ograničila dozvoljenu dnevnu fluktuaciju kursa rublje. U Kini je ona 2 odsto. Čim u tok trgovanja taj iznos naniže ili naviše pređe 2 odsto, trgovanje se obustavlja i odmah se šalju inspekcije da utvrde o čemu se radi i ko to i šta preduzima na tržištu valuta. Nadamo se da će se i ta mera uvesti.

Takođe mislim da je preterano povećanje referentne kamatne stope na 20 odsto, pri inflaciji od 10 odsto, kolika je trenutno u Rusiji. Ono u kraćem roku svakako obeshrabruje zaduživanja, pa time i spekulacije kupovinom deviza, ali je neprihvatljivo ukoliko ubrzo ne bi bilo smanjeno, jer bi za posledicu imalo značajnu recesiju privrede, sve i da su vremena normalna.

Zemlje Zapada su u opasnosti da njihove privrede uvede u vrtlog dugotrajne recesije

Nasuprot tome i na ovom planu je Zapad u nerešivoj poziciji. Oni ovaj rat dočekuju sa već visokom inflacijom. SAD oko 7 odsto, a EU oko 6 odsto. Treba uvek imati na umu da njih treba posmatrati ne u odnosu na Rusiju, nego na Kinu. U Kini je inflacija prema podacima iz februara 0,9 odsto. Povećanje cene energenata i hrane (koje će za SAD i EU biti veće nego za Kinu, kako sam ranije objasnio) dovešće do daljeg rasta inflacije. Taj rast će vremenom izvesno dovesti do zahteva njihovih građana za povećanjem plata, što će dodatno uvećati sve troškove proizvodnje u odnosu na one u Kini. U tim uslovima, radi obuzdavanja inflacije, centralne banke Zapada moraće da usklade monetarnu politiku, da odustanu od nultih kamatnih stopa i da smanje upumpavanje novca u privredne sisteme. Obe mere, smanjenje novca u opticaju i podizanje kamatnih stopa, pa makar i dalje na nivo znatno ispod inflacije, dovešće do kraha njihovih berzi. I ukupno uvesti njihove privrede u vrtlog dugotrajne recesije.

Poređenja radi, Kina ima stopu koja je sada veća od inflacije za 2 odsto. To je kao kada bi ECB ili FED imali referentne kamatne stope od 8-9 odsto. Naravno kada bi pokušali da realno vode ekonomiju došlo bi do nezapamćenog kraha, ali bi i pomeranja na samo 1 odsto izazvala paniku na berzama. Govorim ovo da bi čitalac plastično video dubinu „manevarskog prostora“ koji Kina ima, a Zapad nema, čak i na planu monetarne politike.

Posledica po Zapad će biti da mu je Kina, kao glavni konkurent, još brže odmakla u vremenu njegovog rata protiv Rusije i time mu oduzela i preostali deo ekonomske snage koji mu omogućava iluziju da može opet da vlada svetom kao da je 1989/1990. godina.

Zaključna razmatranja

Zamrzavanjem deviznih rezervi Centralne banke Rusije (oko 430 milijardi američkih dolara) Zapad misli da će postići bankrotstvo Rusije.

To je apsolutno nemoguće. Nema nikakvih problema da Rusija, osloncem na Kinu, obezbedi sebi finansiranje na teret tih sredstava, a Kina može da čeka, ako treba i decenijama, da se naplati iz blokiranih sredstava.


Mnogo je veće pitanje da li će Rusija uopšte dozvoliti da joj Zapad nelegalno krade pare. I tu je najveća opasnost od širenja rata izvan granica Ukrajine.

Samo nek svako zamisli šta bi bilo da je neko zaplenio 6.000 milijardi dolara Americi (toliko, proporcionalno visini BDP-a, iznosi zaplenjeni iznos deviza Rusiji). A zašto je Zapad siguran da trenutno najjača vojna sila sveta, u pogledu svojih para neće uraditi isto što bi uradile i SAD da su njihove pare u pitanju? Tim pre što su ruske devize realno zarađene, a američke virtuelno otkucane na računaru.

Da li ovaj rat protiv Rusije nastavljen i ekonomskim merama Zapada može da ostavi svetsku ekonomiju bez negativnih posledica? Naravno da ne može. Ukupan svetski rast će biti manji nego što bi mogao da bude kada bi Zapad prihvatio politiku koju zagovaraju i Rusija i Kina na principima multilateralizma i odustajanja od filozofije „nulte sume“.

Ovaj rat vodi raspletu koji želi više od pet milijardi ljudi na svetu koji ne pripadaju Zapadu, a ne slomu Rusije i Kine, kako to inicijatori rata zamišljaju.

Piše: Branko Pavlović, advokat i publicista/Sputnjik

 

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 
 

HOROSKOP