KOSOVSKI ZAVET ZA ČUVARA CARIGRADA: Konstantin XI Paleolog - Srbin po majci i POSLEDNJI VIZANTIJSKI CAR

Hrišćanski svet zajedno sa Srbima danas se ne seća da je poslednjeg rimskog (vizantijskog) cara Konstantina Dragaša Paleologa rodila srpkinja Jelena.

- Konstantin, po majci Srbin, bio je formalno zaista poslednji rimski vladar „naslednik Avgusta i Konstantina“. Njegova titula glasila je car Romeja, što je helenizovan naziv za Rimljane - kaže prof. dr Radivoj Radić, a prenosi portal cudo.rs.

Konstantin je bio sin poslednje rimske carice Avguste Helene Dragaš Paleolog, supruge cara Manojla Drugog Paleologa. Pre udaje, ona je bila srpska princeza Jelena, kći moćnog velmože Konstantina Dragaša Dejanovića, unuka Teodore - sestre cara Dušana i njegovog sevastokratora Dejana Dragaša.

- Romejske carice su bile politički veoma uticajne, a to je naročito važilo za Jelenu Dragaš. Ona je bila savetnik, a neki savremenici kažu i savladar Konstantina. On u titularno vladarsko ime unosi i njeno prezime Dragaš. Taj čin ima politički kontekst i naglašava njegovo srpsko poreklo. Moguće je da je to bio daleki odjek Dušanove ideje o srpsko-romejskoj državi - kaže prof. dr Radić.

Foto: Wikipedia/Άγνωστος καλλιτέχνης

Odnosi zapadnog i istočnog hrićanstva u vreme pada Carigrada su razlog zbog koga Evropa ne želi da se seća 1453. godine.

- Nije uobičajeno svečarski se podsećati teških poraza, sem onih koji za pojedine narode simbolički zrače kao istorijsko-mitska uporišta nacionalnog identiteta, kao, na primer, Termopili za Grke, Masada za Jevreje ili Kosovo polje za Srbe. Uza svu svoju sudbonosnu dalekosežnost, pad Carigrada među pravoslavnima takav oreol iz niza razloga nije stekao. S druge strane, katolički Zapad je na "šizmatičku" Vizantiju dosledno gledao s odbojnošću, pa i neprijateljstvom, tako da njenu istoriju, uključujući i pad u osmanlijske ruke, ne doživljava kao deo svoje istorije. Uostalom, dovoljno je setiti se strašnog krstaškog razaranja Carigrada 1204. godine, s kojim se po okrutnosti može uporediti jedino osvajanje sultana Mehmeda 1453. godine - kaže prof. dr Darko Tanasković.

S druge strane, u Turskoj se dugo i temeljno pripremala proslava jubileja 560 godina osvajanja Konstantinopolja.

Snimljen je i najskuplji turski film „Fetih (osvajač) 1453“ koji je u neosmanskom duhu prikazao pad Carigrada i ostvario rekordnu gledanost u Turskoj.

Printscreen/Youtube

Turci, naravno, neoosmanistički naglašeno slave pad Carigrada kao veliku pobedu svojih predaka čiju nadmoć na Balkanu u savremenim okolnostima i formama žele da obnove. Evropa je zaboravila da je Istanbul nekada bio Konstantinopolj, a "Bizant" je postao sinonim za levantinsko lukavstvo i nemoralnu prevrtljivost, iako je kultura Vizantije svojevremeno za nekoliko kopalja nadmašivala zapadnoevropsku.

Indikativno je da i jedan Semjuel Hantington u poznatoj knjizi "Sudar civilizacija", pravoslavlje, zajedno s islamom, smešta u istočnu hemisferu suprotstavljenu zapadnohrišćanskoj. Nedavno je kod nas neko duhovito primetio da se granica između Zapada i Istoka u zapadnjačkom viđenju pomerila s Bosfora na Drinu, u čemu su dobrim delom i koreni srpskih problema s Evropom - kaže dr Tanasković.

Vodeći srpski istoričari smatraju da bi Srbi morali da se podsete vremena pada Carigrada, zbog političkog konteksta događaja.

Rasejani pesnik čupavih brkova imao je KRATAK ali BURAN život, a nju je VOLEO do poslednjeg daha

- Romejsko carstvo, siromašno, dekadentno i podeljeno, našlo se u škripcu između agresivnog islamskog istoka i papskog zapada. Zapad je obećavao pomoć, ali samo ako se prihvati crkvena unija, pokatoličavanje. Međutim, čak i kad je car Jovan, prethodnik Konstantina Dragaša, prihvatio uniju, pomoć nije stigla. Na očajničke Konstantinove pozive, papa ne pokreće krstaški rat već šalje kardinala da pokrštava - kaže dr Radić.

Praktični značaj Carigrada bio je ogroman jer je kontrolisao Bosfor, spona Evrope i Azije.  Iako je Konstantinov grad bio praktično sve što je ostalo od Romejskog carstva, njegovo osvajanje donosilo je osvajaču ne samo veliku materijalnu korist, već još veću moralnu pobedu, jer je bio simbol imperije.

Zato je odgovor Konstantina Dragaša na ponudu Mehmeda Osvajača za predaju grada glasio:

- Predaja grada nije niti moje lično pravo niti pravo bilo kog pojedinca koji u njemu živi, jer je naša zajednička odluka da poginemo svi zajedno, a ne da spasemo svoj život.

ČOVEK I VAŠA SAVEST NEMAJU CENU: Ove premudre reči Patrijarha Pavla ne smemo nikada zaboraviti

Istoričari smatraju da podvig samožrtvovanja nije slučajan već deo kodeksa usađenog vaspitanjem pod uticajem snažne ličnosti majke Jelene Dragaš, koja je na "purpurnom dvoru" obnovila mit o svetoj žrtvi.

Nalik spartanskom kralju Leonidi ili srpskom knezu Lazaru, poslednji romejski car se svesno žrtvovao. Svedočanstva preživelih u bici su identična: Konstantin Dragaš je 29. maja 1453. na mestu gde su janičari provalili kapiju skinuo purpurni ogrtač i ostale carske oznake i kao običan vojnik pao u odbrani Carigrada.

Skidanje vladarskih obeležja unelo je veliku zabunu među Turke koji su uzaludno tražili telo poslednjeg rimskog cara, da bi trijumfovali nad njim. Tako je stvorena legenda o "besmrtnom caru" koji će se jednog dana vratiti kroz Zlatnu kapiju na carigradskim zidnama i povratiti slavu Konstantinopolja.

SKINI APLIKACIJU