MILAN BELIĆ: Obaveštajne službe kao činilac ugrožavanja predstavnika najviših državnih organa!
Autor: Glas javnosti
U najširem smislu, obaveštajni fenomen sačinjavaju obaveštajna delatnost i organizacije koje je sprovode.
Obaveštajna aktivnost predstavlja jednu od najstarijih organizovanih aktivnosti ljudskog društva, stara je koliko i sama ljudska civilizacija. Obaveštajne službe, tajne službe, službe bezbednosti, obaveštajna zajednica, kontraobaveštajna služba, specijalne službe i agencije su razni nazivi za subjekte koji se bave obaveštajno-bezbednosnom delatnošću. Nastanak tih aktivnosti neposredno je uslovljena pojavom tajne kao društvene kategorije i sukoba koji su rezultat različitih interesa. Proces prerastanja obaveštajne službe u poseban državni organ trajao je nekoliko stotina godina i okončao se u potpunosti tek u XIX veku stvaranjem nacionalnih bezbednosno-obaveštajnih sistema.
U najširem smislu, obaveštajni fenomen sačinjavaju obaveštajna delatnost i organizacije koje je sprovode. U materijalno-teleološkom smislu taj fenomen obuhvata samo obaveštajnu aktivnost i ciljeve koji se njome postižu, a u formalno-organizacionom organizaciju i sredstva kojima se obaveštajna funkcija ostvaruje. Sa druge strane, vaninstitucionalna obaveštajna organizacija prisutna je kod gotovo svih društvenih grupa, a posebno kod političkih partija i pokreta, odnosno emigrantskih i terorističkih grupa.
Rukovođenje obaveštajnom službom?
U početku, ali i danas, obaveštajnom službom rukovodili su vladari u čijim „rukama“ je bilo skoncentrisano državno, vojno i spoljnopolitičko rukovođenje. Od tada se obaveštajna služba masovno koristi kao sredstvo političke borbe što je ostala njena karakteristika i do današnjih dana. Savremeni koncept obaveštajne operative karakteriše sveobuhvatnost obaveštajnog istraživanja, agresivnost u akcijama uz visok stepen rizika, primena raznovrsnih oblika i metoda obaveštajnih akcija, centralizovano rukovođenje i sinhronizovanost akcija.
Obaveštajna služba kao pretnja?
U većini država u svetu, terorizam, organizovani kriminal i obaveštajne službe predstavljaju najveću pretnju po bezbednost države a samim tim i predstavnika najviših državnih organa koji su pod zaštitom države. U današnje vreme gotovo da ne postoji jasna granica gde se završava organizovani kriminal a počinje terorizam, odnosno stalno se postavlja pitanje da li su pod određenim uticajima neke od obaveštajnih službi. U svim državama sveta strana obaveštajna i teroristička aktivnost su zakonom određene kao krivično delo. Kao zajedničke karakteristike terorističkih i obaveštajnih delatnosti mogu se uzeti: tajnost, kolektivnost, nepredvidljivost, originilanost u postupcima, postojanje centralizacije i podele rada. Pored sličnosti u oblicima i principima rada velika je sličnost i u strukturi. Obe organizacije imaju logistiku, finansiranje, kadrove, politička i vojna krila i sl.
Delovanja obaveštajnih službi?
Obaveštajne službe prate važne događaje i procese u zemlji i inostranstvu, analiziraju prošle i aktuelne događaje i procenjuju budući razvoj sličnih procesa kako bi se preventivno reagovalo i smanjio rizik po vitalne interese uz prethodnu svestranu analizu obaveštajnih zahteva upućenih od strane političkih odlučilaca. Opredeljuju se za one postupke prikupljanja podataka koji garantuju najveći mogući nivo uspešnosti. U najopštijem smislu to podrazumeva ugradnju sopstvenih pripadnika u protivničke strukture.
Neagresivni i agresivni obaveštajni rad?
Obaveštajne službe vrše i druge poslove po nalogu u šta spadaju i neobaveštajne aktivnosti odnosno ofanzivna dejstva: špijunaža, diverzija, sabotaža, izazivanje kriznih situacija, terorizam i ubacivanje naoružanih grupa, nasilni prevrat, likvidacija. Razlozi zbog kojih se neka bezbednosna služba opredeljuje za neagresivni ili agresivni obaveštajni rad, su pre svega stepen bezbednosnih pretnji u toj zemlji i najadekvatni način da se na te pretnje odgovori. Neagresivni koncept razdvaja prikupljanje informacija, kao autentični obaveštajni rad, od represivnog delovanja (ofanzivnih akcija) koje se po svom opisu poklapaju sa najtežim krivičnim delima. Drugim rečima pored prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka, obaveštajne službe aktivno učestvuju u oblikovanju pa i realizovanju državne politike, primenjujući pri tom sopstvene metode i sredstva (ubistva pojedinaca i grupa, podmetanje eksplozivnih naprava u pojedine ustanove i javne objekte, plovne objekte, železničke saobraćajnice, trovanja vode i hrane i sl).
Tajna pratnja kao operativno-taktička mera i radnja obaveštajne službe?
Tajna pratnja, predstavlja tajnu opservaciju (posmatranje) lica ili grupe lica i objekata u cilju opažanja relevantnih činjenica. Tajno praćenje se ostvaruje povremeno radi utvrđivanja određenih činjenica ili stalno zbog orijentacije u datoj situaciji i njenim promenama. Svi prikupljeni podaci i informacije se proveravaju i zatim upućuju na dalju obradu i analizu. Tajnu pratnju kao meru i radnju primenjuju kako obaveštajne službe tako i terorističke i organizovane kriminalne grupe. Podaci koji se mogu dobiti ovom radnjom, a veoma su značajni nosiocima ugrožavanja u pripremi atentata, su ustaljeno vreme kretanja određenog lica, raspored, broj, naoružanje - formacije neposredne fizičke zaštite tog lica, raspored motornih vozila u pratnji (glavno vozilo, vozilo u pratnji), brzina kretanja, ustaljana trasa kretanja, objekti koji se često koriste, stručnost neposredne fizičke zaštite, postupanje lokalnih policijskih službenika u okolini objekta rada i stanovanja prilikom odlaska i dolaska određenog lica, postupanje neposredne fizičke zaštite u objektu mesta stanovanja i mesta rada, angažovanje bezbednosne prethodnice itd. Veoma je važno istaći da su obaveštajne službe, terorističke i organizovane kriminalne grupe u svim poznatim slučajevima atentata i otmicama najviših državnih predstavnika, primenjivali tajno praćenje u pripremii realizaciji napada.
Prikupljanje informacija tajnim prisluškivanjem i snimanjem?
Obaveštajne službe kao i terorističke organizacije uz pomoć savremenih tehničkih sredstava takođe nastoje da dođu do određenih tajnih podataka sa kojima raspolažu predstavnici najviših državnih organa. U tu svrhu, vrlo često se koriste različita sredstva za prisluškivanje koja se ugrađuju i postavljaju u određeni objekat. Slušanje i snimanje razgovora moguće je ostvariti neposredno, nalazeći se u blizini sagovornika, ili sa određene udaljenosti, uz primenu tehničkih sredstava.
Veza obaveštajnih službi i organizovanog kriminala?
Ugrožavanje znači opasnost. Ugrožavanje predstavnika najviših državnih organa u ovom slučaju podrazumeva manju ili veću mogućnost ugrožavanja života ili zdravlja. Pojave koje danas predstavljaju najozbiljniju bezbednosnu pretnju po bezbednost predstavnika najviših državnih organa su delovanje stranih obaveštajnih službi i organizovanih kriminalnih aktivnosti. Veza obaveštajnih službi sa nosiocima organizovanih kriminalnih aktivnosti i pripadnicima bezbednosnih struktura je najozbiljnija pretnja koja stvara preduslove za moguće i fizičko ugrožanje određenih lica. Ta sprega je dovela i do ubistva srpskog premijera R Srbije 12. marta 2003. godine. Istakao bih da u većini slučajeva organizovanane kriminalne grupe predstavljaju logistiku obaveštajnim službama (domaćim i stranim) u izvršavanju „crnih“ poslova. Ta logistička podrška se odnosi na: prikupljanje podataka, falsifikovanje dokumenata, ilegalan izlazak i ulazak u zemlju, nabavke oružja i eksplozivnih naprava, sprovođenje subverzivnih aktivnosti - atentata i otmica, ustupanje veza i operativnih pozicija u strukturama državne administracije. Sa druge strane angažovanje pripadnika bezbednosnih službi od strane organizovanih kriminalnih grupa usmerena su na pružanja neposredne fizičke zaštite, transportovanja predmeta krivičnih dela, sabotiranja istraga i krivičnih postupaka do neutralisanja opasnosti i konkurencije hapšenjem, ubistvima, bezbedno sprovođenje kroz policijske racije i kontrole i za njih najvažnije odavanje podataka o predstavnicima najviših državnih organa. Obaveštajne službe u ovom slučaju pružaju direknu podršku snabdevanjem, obukom, lažnim dokumentima i pružanjem imuniteta od izručenja...
Milan Belić, specijalista za oblast terorizma i organizovanog kriminala, master menadžer za terorizam, organizovani kriminal i bezbednost.
BONUS VIDEO: Profesor Ratko Ristić o korupciji u našim institucijama
SKINI APLIKACIJU
.png)
