Rizici i pretnje koje proizilaze od biološkog terorizma kao mogućeg sredstva upotrebe u međunarodnim sukobima

Uzroci društvenih sukoba su raznovrsni, složeni i međusobno uslovljeni. O sukobima nalazimo pisane tragove tokom čitave istorije pisane civilizacije

O najdubljim uzrocima je još u antičko vreme pisao Tukidid (460-395. pne) u svojoj istoriji, navodeći tri osnovna uzroka sukoba koji antički svet doveo do najvećeg i najdužeg rata. U ranoj fazi Peloponeskog rata, piše Tukidid, atinski poslanici, u govoru Korinćanima svoju ratnu politiku opravdali ovako:

„Bili smo prisiljeni proširiti naša područja na ono što ona to po naravi same stvari jesu: na prvom
mestu zbog straha, zatim zbog časti i napokon zbog zarade“.
 
Da li je moguća primena oružja za masovno uništenje ljudskih života u međunarodnim sukobima?

Od postanka sveta i prvih konflikata, ljudi su se trudili da uz što manje sredstava nanesu što više gubitaka protivniku i na što ekonomičniji način postignu cilj. Efikasnost i efektivnost bili su na prvom mestu. 
Mogućnost masovnijeg ugrožavanja ljudskih života sa upotrebom nuklearnih, radioloških, hemijskih i bioloških sredstava nije isključena.
Hipotetički, za izvođenje takvih napada mogu se upotrebiti projektili vrlo male snage fisionog porekla, drugim rečima mini nuklearna oružja. Mogu se koristiti hemijska sredstva kao što su savremeni nervni otrovi, zatim klasični bojni otrovi, psihohemijski otrovi. Setimo se terorističkog akta 1995. godine u podzemnoj železnici u Tokiju, gde je više hiljada ljudi zatrovano toksičnom hemikalijom nervnoparalitičkog dejstva Sarina, u napadu je korišćeno 600 ml Sarina, čistoće 30% u 11 plastičnih vreća.

Po američkim statistikama, pet od sedam država, sponzora terorizma, poseduje programe za razvijanje oružja za masovno uništenje. Mnogi indikatori ukazuju na moguću upotrebu „Prljavih bombi“ od strane terorističkih grupa.
Što se tiče bioloških sredstava mogu se koristiti patogeni mikroorganizmi, virusi, sredstva dobijena genetskim inžinjeringom, botulin-toksin i drugi toksini ili na primer insekti kao prenosioci zaraznih bolesti...

Posledice upotrebe tih sredstava predstavljaju realnu opasnost ne samo po život i zdravlje ljudi, životinja i biljaka, već i po privredu i ekonomiju. Sve navedene vrste oružja imaju zajedničku karakteristiku- smrtonosna su i pripadaju grupi „oružja za masovno uništavanje“

Imajući u vidu da je tema biološki terorizam, šta u stvari on predstavlja?

Termin terorizam izveden je iz francuske reči terreur, čije je značenje strah, užas, primena nasilja do fizičkog uništenja. Kada je u pitanju pojam terorizma kao društvenog fenomena evidentno je da postoji bezbroj definicija, ali nema opšte saglasnosti oko suštine i značenja tog termina.

Ono što je u osnovi svake definicije terorizma je nasilje koje teroristi preduzimaju prema neposrednoj žrtvi i strah koji se želi postići izvođenjem terorističkog akta.
Savremeni terorizam je često apolitičan i strogo profesionalan, lišen ideoloških predznaka, neselektivan u izboru mete i sredstva napada. Teroristi ubuduće neće imati motivaciju u ideologiji, već pre svega u mržnji po etničkoj i
religijoznoj osnovi, a cilj će im biti uništavanje ljudi i stvaranje osećaja straha, panike i nesigurnosti.

Šta predstavlja biološko oružje?

Biološko oružje je kompleksan pojam koji obuhvata biološke agenase i sredstva za njihovo rasturanje. Da bi biološki agensi prouzrokovali željene posledice podrazumeva biološke agense uz odgovarajuće lansirno sredstvo, uređaj za aktiviranje (aerosoli, pare, kapljice, sitne čestice), koje u pogodnim meteo i ambijetalnim uslovima mogu da izazovu teži oblik zagađenja tj. kontaminacije, povrede, obolenja/bolesti i smrt ljudi, uginuće životinja i uvenuće biljaka ili njihove toksične produkte.
Ono se može definisati i kao 3-komponentno bojno sredstvo: lansirno sredstvo, uređaj za raspršivanje bio agensa i aktivno punjenje.
Od tehničkih sredstva za rasturanje bioloških agenasa koriste se rakete, avionske bombe, artiljerijske granate, mine, zaraženi predmeti i sl. Živi organizmi koji služe za rasturanje bioloških agenasa nazivaju se vektori, a u toj ulozi mogu se pojaviti insekti, glodari, druge zaražene životinje, pa čak i zaraženi ljudi.

Šta je to što razlikuje biološko oružje u odnosu na druge tipove oružja?

Biološko oružje je jedino oružje koje samo sebe reprodukuje. Intezitet ove kontaminacije, po pravilu je veći nego u bilo kojoj zoni sa prirodnim oboljenjima.
Takođe, ovo oružje je živa materija koja se razmnožava, pa je moguće da se iz zone napada biološki agensi prenesu i raseju na nova područja.
Proizvodnja bioloških oružja je mnogo jeftinija od proizvodnje konvencionalnog ili nuklearnog oružja, a njihova primena izaziva ogromne gubitke.
Biološka oružja su sposobna da u ekstremno malim, mikrogramskim, količinama izazovu onesposobljavanje, bolest ili smrt velikog broja ljudi. Primera radi po nekim američkim izvorima pre više godina, za postizanje letalnih (smrtnih) efekata kod nezaštićene ljudske populacije po kvadratnom kilometru, za
konvencionalno oružje potrebno je uložiti oko 2000 američkih dolara, za nuklearno oružje približno 800 dolara, za hemijsko oružje – klasični bojni otrovi potrebno je uložiti 600 dolara dok je za biološko oružje potrebno uložiti
samo jedan dolar po kvadratnom kilometru (Hanwehr i Chirikjian).

Koji proizvodni kapaciteti su potrebni za proizvodnju biološkog oružja?

Biološki agensi se proizvode, kako u namenskim, vojnim, tako i u vrlo jeftinim nespecifičnim prostorijama, koja često podsećaju na postrojenja farmaceutske, hemijske, medicinske ili prehrambene industrije. U njima se sasvim legalno mogu i smeju proizvoditi različite antibiotici, vakcine i drugi farmaceutski preparati što stvara preduslov da se postrojenja dobro maskiraju i obezbede od eventualne detekcije i indentifikacije njihovih stvarnih proizvoda. Jedan od poznatih primera krajem prošlog veka je postrojenje sudanske farmaceutske
industrije koja je radila pod nazivom „Šifa“ na severu Kartuma. „Šifa“ je uz veliku finansisku podršku tadašnjeg vođe Al kaide O. B. Ladena započela veliki program baziran na proizvodnji bioloških i hemijskih agenasa za račun ekstremnih Islamskih organizacija. Baza je uništena krstarećim raketama avgusta meseca 1998. godine, na predlog vlade SAD.

Da li postoje podaci kada su i gde velike sile počele sa radom na razvoju bioloških agenasa?

Prema podacima iz literature, ozbiljan rad na biološkim agensima SAD su počele 1941. godine, kada je ratni kabinet predsednika Franklina Ruzvelta postavio zahtev Nacionalnoj akademiji nauka da oceni izvodljivost proizvodnje i primene bioloških agenasa u ratnim uslovima (Bernstain, 1987). Prva postrojenja su počela
sa radom 1942. godine. Na čelu programa za proizvodnju bioloških agenasa nalazio se Džordž Merk.
Tajni rad na ovom programu odvijao se na 28 veoma priznatih civilnih univerziteta među kojima su se isticali Harvard i Stanford (Eitzen2002).
U bivšem SSSR-u najpoznatija institucija gde su se proizvodili biološki agensi bio je Institut „Biopreparat“, poznatiji kao „Vektor“, u Novosibirsku. Zatim u bivšem Sverdlovsku gde je 1979. godine došlo do akcidenta i oslobađanje velike količine antraksa (Harris,1987; Smith,1992; Zilinskas, 1983; Meselson i sar., 1994.).
Interesantan je podatak da su 1935. godine u Kineskoj provinciji Kvangtung, Japanci zarobili petoro pripadnika Sovjetske obaveštajne službe kod koji su pronađene staklene posude sa kulturama dizenterije, kolere i antraksa – kasnije obelodanjeno da je od posledica bioterorističkog napada koji su izveli Sovjeti umrlo približno 6000 Japanskih vojnika.
Britanci su svoje kapacitete za biološke agense razvijali u Institutu Porton Down i na nekim ostrvima u blizini Škotske obale, gde se najviše radilo na ispitivanju Antraksa. Kontaminacija antraksom je bila toliko velika da je ta terotorija ostrva Gruinard bila van svake upotrebe čitavih četrdeset godina.
Takođe je interesantno spomenuti da je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka carski Japan imao značajnu ulogu u proizvodnji, ispitivanju i upotrebi bioloških agenasa. Kada je 1932. godine Japan okupirao Mandžuriju u vojnoj bolnici u Harbinu se eksperimentisalo sa biološkim agensima.
U eksperimentima su korišćeni zarobljenici. U tom periodu, tokom primene kuge, kolere, antraksa i drugih agenasa umrlo je hiljade ljudi.
Primer novijeg datuma, upotrebe bioloških agenasa u terorističke svrhe desio se početkom ovog veka tačnije u jesen 2001. godine, u SAD. U navedenom slučaju spore antraksa su distribuirane putem poštanskih pošiljki. U istraživanju terorističkog akta ustanovljeno je, da uzročnik obolenja pripada soju „Ames“, koji se u to vreme koristio u ispitivanjima bioloških oružja u Fort Detricku u SAD i u Britanskoj laboratoriji u Porton Downu. Počinilac ili više njih nikad nisu pronađeni.

Primena toksićnih supstanci u ratnim sukobima naroda kao i u postizanju određenih političkih, verskih, nacionalnih ili kriminalnih ciljeva, sigurno seže u najdublju prošlost ljudskog društva?

Da, veoma su poučni primeri iz prošlosti, Kinezi su upotrebljavali smrdljive lonce napunjene sumporom više od hiljadu godina pre nove ere. Stari Grci koristili su prašak za kijanje i takozvanu „Grčku vatru“, smešu koja je gorela u dodiru sa vodom koju su koristili u pomorskim bitkama, a tačan sastav smeše ni do danas nije poznat.
U starom veku vrhovi strela su se potapali u prirodne otrove biljaka, kao što su jedić, bunika, morski luk ili zmijski otrov i ekstrakti leševa.
U 6 veku pre nove ere Asirci su trovali bunare svojih neprijatelja ražanom glavicom. Atinski kralj Solon, prilikom opsade Krita svojim protivnicima trovao zalihe vode plodovima čemerike.
Za vreme opsade grada Kaffe, 1346. godine, u vojsci Tatara koja je opsedala grad pojavila se kuga. Tatari su svoje teško obolele i umrle vojnike katapultirali u zidine branilaca gde se pojavila kuga. Isti scenario je primenjen 1422. godine u toku bitke kod Karoslajna i tokom rata Rusije sa Šveđanima 1710. godine.
U zabeleškama Leonarda da Vinčija pronađeni su crteži za oružja koje je uključivalo praškasti arsenik i praškasti sumpor pakovan u granate, da bi se mogli koristiti za napad na brodove, ali nije poznato da li je ovo oružje ikada upotrebljeno.
U drugoj polovini 18 veka u vreme rata između Francuza i indijanskih plemena protiv Engleza, 1767. godine, engleski general Ser Džefri Amherst poklonio je indijancima koji su bili lojalni Francuzima, ćebad kontaminiranu velikim boginjama.
Napoleon je 1769. godine opkoljene branioce Mantove kontaminirao močvarnom groznicom.
U vreme građanskog rata u Americi, general Šerman je trovao vojnike konferecije na taj način što je lešine uginulih životinja potapao u izvore vode i pojilišta.
Početkom Drugog svetskog rata, pokret otpora u Poljskoj je u borbi protiv Nemaca koristio tifus (Salmonellu typhi).
Tokom 1941. godine Sovjetski Savez je u naoružanje uveo tularemiju kao biološki agens koja je prvi put korišćena tokom 1942. godine, neposredno pred bitku za Staljingrad.
Za vreme Drugog svetskog rata kao i kasnije bilo je i pokušaja ciljnih likvidacija biološkim agensima. Primer tajne akcije Britanske obaveštajne službe (SOE) koja je pokušala da otruje nacističkog funkcionera Riharda Haindriha upotrebom botulinus toksina, a tokom 1944. godine agenti SOE su pokušali da otruje Adolfa
Hitlera primenom Antraksa.
Kad već spominjemo pokušaje ciljnih likvidacija, interesantno je spomenuti da je prema nepotvrđenim podacima, tokom kampanje rezolucije Informbiroa 1952. godine, vojna obaveštajna služba SSSR a izvela neuspešan pokušaj atentata na Josipa Broza koristeći bacile kuge (Yersinia pestis). Sovjeti su isti scenario
ponovili i 1953. godine u Saveznoj Skupštini, zadatak je trebao da izvrši pomoćnik Sovjetskog vojnog atašea u Beogradu, potpukovnik Smirnov.
Tokom 60 tih godina prošlog veka takođe je bilo više pokušaja upotrebe bioloških agenasa u terorističke svrhe. Iza tih akcija stajale su, uglavnom, obaveštajne službe velikih sila tako da ovde možemo govoriti o državnom
terorizmu.
Primeri: pokušaji atentata na lidera Konga, Patrisa Lumumbu i Fidela Kastra 1960. i 1961. godine.
(Više o radiološkim, hemijskim i biološkim atentatima zainteresovani mogu pročitati na portalu u intervju od 07. februara ove godine).
Period 70 tih prošlog veka, je bio karakterističan i po tome što su biološki agensi korišćeni kao borbena sredstva u lokalnim sukobima niskog inteziteta: Tajland, Laos i Kambodža gde su primenjivani mikrotoksini pod nazivom „Žuta kiša“.
Evropa je tih godina bila zahvaćena urbanom gerilom i terorizmom svake vrste, pripadnici Francuske i Nemačke službe bezbednosti su u jednoj od baza „Frakcije Crvene Armije“ u privatnom stanu u predgrađu Pariza pronašli improvizovanu laboratoriju za proizvodnju bioloških agenasa i određenu količinu Botulinus
toksina A, koji je bio spreman za upotrebu-kontaminiranje vodovoda u Parizu.
U poslednjim decenijama prošlog veka zabeleženo je više slučajeva upotrebe ili pokušaja upotrebe bioloških agenasa u vojne ili terorističke svrhe. Primer iz 1972. godine kada su u Čikagu uhapšeni članovi desnog krila sekte „Order of the Rising Sun“ koji su posedovali oko 40 kg kulture tifusne groznice kojom su imali
nameru da kontaminiraju zalihe vode u Čikagu, Sent Luisu i u još nekim gradovima.
Tokom 80 tih godina prošlog veka, FBI je u više akcija sprečio nekoliko bioterorističkih napada na teritoriji SAD, počinioci su uglavnom bili pripadnici religioznih sekti a tom prilikom je zaplenjene su velike količine
ricina, tifoidnih kultura i još nekih bioloških agenasa.

Kako su kod ciljanih likvidacija birali koji će biološki agens da upotrebe?
U zavisnosti od taktičkog cilja, mete, pravi se izbor bioloških agenasa koji bi došli u obzir kao kontaminanti. Za likvidaciju pojedinca ili male odabrane grupe ljudi izbor bi najverovatnije pao na letalne brzo delujuće biološke agense, pre svega na toksine kao što su botulinus toksin A, saksitoksin, palitoksin, tetrodotoksin ili ricin... Takođe se mogu koristiti i kontaminirani, zaraženi projektili u obliku strelica, inekcija ili kuglica koje penetriraju u telo žrtve.
Od opreme za primenu ovih sredstava treba pomenuti, inekcije, lansere kuglica ili iglica i sve druge oblike projektila koji mogu u sebi ili na sebi nositi kontaminante bioloških agenasa i toksina.

Upotreba otrova u ratne svrhe je još krajem 19 veka bila zabranjena. Danas rezolucijama i drugim relevantnim aktima međunarodnih institucija je strogo zabranjena i sankcionisana proizvodnja, skladištenje, promet i upotreba oružja za masovno uništenje?

Biološka oružja prema svim međunarodnim dogovorima i konvencijama spadaju u grupu oružja za masovno uništenje i kao takva imaju izrazito ofanzivni karakter i strogo su zabranjena. Međutim, i pored toga, njihovo posedovanje i eksperimentalni rad na njima je i dalje prisutan. Možemo pretpostaviti da pored SAD, Rusije i druge zapadne zemlje, bilo da se nalaze u NATO ili ne, same ili u kooperaciji, sigurno nisu ostale pasivne i dalje se veoma intezivno rade na programima razvoja biološkog oružja.
Još u 19 veku Haškom konvencijom iz 1899. godine bilo je strogo zabranjena upotreba otrova u ratne svrhe. Ali već na početku Velikog rata taj dogovor je prekršen. Kod belgijskog grada Ipra izveden je prvi smrtonosni napad.
Nemačka vojska je aprila 1922. godine protiv Francuza koristila hlor. Upotrebila je 180 tona na oko 6 km2. U napadu je poginulo 5000, a povređeno je oko 15.000 vojnika.
Posebna zabrana upotrebe biološkog oružja prvi put je ustanovljena Ženevskim protokolom o zabrani zagušljivih, otrovnih i sličnih gasova i bakterioloških metoda ratovanja iz 1925. godine. Zbog brojnih slabosti Ženevskog protokola 1972. godine je usvojena Konvencija o biološkom oružju koja pored upotrebe zabranjuje i proizvodnju, skladištenje, usavršavanje i promet biološkog oružja, uz nametanje obaveze uništavanja postojećih zaliha ovog oružja. Međutim, značajnu slabost Konvencije predstavlja odsustvo pouzdanog mehanizma međunarodnog nadzora.
Rezolucija Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija koja se tiče sprečavanja profilacije oružja za masovno uništenja broj 1540 jednoglasno je usvojena 28. aprila 2004. godine, Rezolucija je ustanovljana, u okviru Poglavlja 7 povelje Ujedinjenih nacija. A obaveze koje su važile za sve države članice bile su da razvijaju i unapređuju odgovarajuće zakonske i regulatorne mere protiv proliferacije hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog oružja i sredstava za njihovu dostavu, naročito da bi se sprečilo širenje oružja za masovno uništenje u pravcu nedržavnih aktera.

Kako onda pravdaju te aktivnosti?

Ovaj rad najčešće se pravda izgovorom da se biološka oružja koriste u defanzivne svrhe kao metod za odvraćanje potencijalnog napadača, odnosno, da je taj rad baziran na ispitivanjima mogućnosti zaštite od njihove primene. Do sada je jedino Irak priznao, posle zalivskog rata i inspekcije Ujedinjenih nacija, da je sa razvojem biološkog oružja počeo još 1985. godine.
S druge strane, primenom pomenutih biotehnoloških tehnika i genetskih manipulacija, omogućeno je stvaranje novih, izuzetno efikasnih i pouzdanih vakcina kojima će biti vakcinisane snage napadača. U prilog ovome govore i nepotvrđeni podaci, da su svi pripadnici američkih snaga u sastavu SFOR-a u Bosni i KFOR a na Kosovu i Metohiji vakcinisani vakcinom protiv Antraksa.

Poznavaoci tvrde da je mala verovatnoća upotrebe biološkog oružja u međunarodnim sukobima ali da posledice koje bi nastale njegovom primenom se ne smeju potceniti i zanemariti?

Za one koji nešto više znaju o prirodi mikrobioloških i bioloških sredstava, njihova „masovna upotreba“ u ratnim i drugim okolnostima dolazi u obzir samo ako se radi o takvim agensima gde kod strane koja ih upotrebi postoji kompletna vakcinacija za te agense (što je praktično neostvarljivo), a da protivnik nema pojma o takvom mikrobiološkom-biološkom agensu.

Da li danas ili u bliskoj budućnosti bioteroristički akti mogu biti mnogo smrtonosniji od onih koji su se događali u prošlosti?

U poređenju sa klasičnim bojni otrovima, recimo sarina, biološki agensi su daleko efikasniji. Stručnjaci za biološko i hemijsko ratovanje teorijski su proračunali da je 1 gram čistog botulinus toksina A u stanju da ubije 8-10 miliona ljudi što pokazuje da je ovaj agens za oko tri miliona puta potentniji od bojnog otrova sarina.
Takođe, svedoci smo revolucionarnih otkrića na molekularnom nivou, pre svega u domenu genetskog inžinjeringa. Prema mišljenju nekih analitičara realno je očekivati da se primenom genetskog inžinjeringa dobija jedna sasvim nova, druga generacija bioloških agenasa. Neki izvori navode mogućnost postojanja „etničkih oružja“ koja su nastala primenom generičkog inžinjeringa. Po njima je to stvaranje izuzetno patogenih mikroorganizama koji imaju povećan afinitet onesposobljavanja ili ubijanja zasnovan na genskoj frekfenciji pojedinih ljudskih populacija.
Podsetiću, na reči Ruskog predsednika koji je istakao „da neko intezivno sabira uzorke tkiva različitih etničkih grupa sa teritorije zemlje“. Predsednik odbora za bezbednost Saveta Federacije F. Klincevič izašao je sa pretpostavkom kako se ispituje biološko oružje „specifično skrojeno prema ruskom DNK kodu“. Sumnje zvanične Moskve povećao je poziv američkog Ministarstva odbrane za „kupovinu genetskih uzoraka stanovnika Rusije evropskog porekla“, pri čemu je dodato da materijal iz Ukrajine neće biti uziman u obzir.

Šta je to što povećava rizik od upotrebe bioloških agenasa?

Rizik od upotrebe bioloških agenasa kao terorističkog sredstva povećan je prevashodno zbog postojanja institucionalnih i vaninstitucionalnih laboratorija (mikrobioloških, molekularnobioloških, genetičkih) u čiji rad ne postoji uvid od strane ovlašćenih institucija sistema, zatim činjenica da je relativno jednostavna proizvodnja pojedinih bioloških agenasa i praktično je laka pristupačnost naučnim informacijama preko interneta kao i stručnih publikacija na ovu temu.

Ono što treba znati je da bi neki biološki agens mogao biti upotrebljen u bioterorističkom udaru on mora da zadovolji određene uslove, mora da poseduje sposobnost prevođenja u aerosol i drugo, biološki agens mora da bude rastvorljiv u tečnostima, prevashodno u vodi. U cilju kontaminacije zaliha vode i svih drugih vrsta napitaka pribegava se takozvanom peroralnom tipu trovanja (najčešće pojedinaca ili male grupe ljudi), na taj način što se toksin ili infektivni agens unosi u organizam preko usta, konzumiranjem kontaminiranih napitaka. Brzina
trovanja i drugi efekti, kao što su znaci i simptomi, su sporije i slabije izraženi od efekata aerosolne kontaminacije.

Paralelno sa tim aktivnostima verovatno se unapređuje i rad specijalizovanih službi bezbednosti koje treba da se bave ranim otkrivanjem, procenom i sprečavanjem opasnosti od primene tih sredstava?

Vredno je istaći da u tim aktivnostima dominiraju obaveštajne službe u prvom redu velikih zemalja, koje po prirodi posla prate i najmanje aktivnosti vezane za „oružja za masovno uništavanje“ kao što su laboratorijske aktivnosti pojedinih naučnih institucija, čija se istraživanja mogu latentno iskoristiti ili čak upotrebiti za terorističke ciljeve. Presudnu ulogu ima koordinisan i usklađen rad, koji analizom prikupljenih informacija mogu doći do saznanja o eventualnim bioterorističkim napadima, o mestu i vremenu napada, o potencijalnim ciljevima pa čak i o agensima koji će tom prilikom biti upotrebljeni. Te detaljne analize i predviđanja o namerama potencijalnih počinioca je početna tačka kojom se procenjuje verovatnoća napada. Jedino na taj način postoji realna mogućnost da se preduprede i osujete terorističke aktivnosti.
Posebno bih istakao da aktivnost koje se odnose na edukaciju bezbednosnih, antiterorističkih službi i stanovništva, posebno doprinose prepoznavanju, otkrivanju i suzbijanju ovih aktivnosti. Takođe, nove metode genetskih analiza su mnogo doprinele i olakšale procesima detekcije, indentifikacije i dijagnostike bioloških agenasa što može biti od presudnog značaja u minimiziranju posledica bioterorističkog napada.

Da li postoje indikatori koji mogu upozoriti na ovaj vid ugrožavanja?

I pored efikasnog preventivnog delovanja, koje ponekad nije u stanju da efikasno pokrije sve segmente bioterorističkog napada u životnoj i radnoj sredini, postoje pokazatelji koji sa određenim stepenom pouzdanosti mogu ukazati na sumnju da je došlo do primene bioloških agenasa, a to su pojava neuobičajeno velikog broja obolelih ili umirujućih insekata, riba, ptica, domaćih i divljih životinja.
Neuobičajeno ponašanje i rojenje raznih vrsta insekata, nagli porast obolelih sa sličnim ili istim znacima bolesti. Posebno je indikativno eventualno pronalaženje sumnjivih tečnosti, sprejeva, paketa ili bilo kakvih drugih improvizovanih naprava i uređaja koji su korišćeni prilikom kontaminacije!

Šta se preduzima u slučaju masovnog biološkog napada?

Kada je reč o klasičnom biološkom napadu, kada se koriste visoko virulentni mikroorganizmi, situacija zahteva određen pristup. Teoretski kontaminirane osobe moraju biti odmah izolovane od osoba koje nisu kontaminirane da bi se predupredilo širenje infektivnih agenasa i razdvajanje osoba prema stepenu kontaminacije. Međutim, ovakav tip izolacije je apsolutno nemoguć zbog kraćeg i dužeg perioda inkubacije, tako da kotaminirane osobe kod kojih se znaci i simptomi bolesti još nisu pojavili postaju praktično prenosioci (vektori) infektivnih bolesti, a da pri tom nisu ni svesni da učestvuju u širenju infekcije.
U principu, postoje dva alternativna rešenja zbrinjavanja ugroženih, prvi je „zadrži i leči“, a drugi „obavesti i beži“. Koje će rešenje biti primenjeno zavisi od odluke nadležnih specijalizovanih službi na licu mesta. U mnogim slučajevima preporučuje se dekontaminacija i pružanje prve pomoći u neposrednoj blizini lica mesta (zadrži i leči). Ova opcija minimizuje mogućnost nekontrolisanog širenja kontaminanta (biološkog agensa) i obezbeđuje pravovremeni odgovor medicinskih i protiv diverzionih ekipa u nastaloj situaciji.

Koje su mere zaštite od bioloških agensa?

Mere zaštite od bioloških agensa zavise od blagovremenog uzbunjivanja. Metode koje se koriste za ličnu i kolektivnu zaštitu od hemijskog oružja iste su i kod zaštite od bioloških agensa, ali su zahtevi zaštite strožiji. Različiti tipovi maski ili respiratora štite od kontaminacije preko disajnih organa ili značajno smanjuju takvu opasnost. Manja skloništa, koja nemaju uređaje za filtroventilaciju, moraju privremeno prestati da se snabdevaju vazduhom, otvori se zatvaraju, treba da se koriste zaštitna sredstva. Ostajanje u zatvorenim prostorima, hermetizacija i isključivanje ventilacije predstavljaju veoma dobru zaštitu za određeni period. 
Što se tiče lične zaštite mogu se primeniti različita sredstva, neophodno je koristiti sredstva koja obezbeđuju filtraciju čestica ili toksina u najvećem mogućem stepenu kao što su protivaerosolni filteri za čestice i kombinovani filteri za čestice, pare i gasove, respiratori i zaštitne polumaske, zaštitne maske sa kapuljačom, zaštitne rukavice koje su najčešće izrađene od butil-kaučuka, prirodnog kaučuka ili platna impregniranog lateksom i zaštitna odela - filtrirajuća odela koja su izrađena višeslojnog materijala koji poseduje sposobnost adsorcije para i gasova kao i upijanje tečnosti kontaminanta. Kombinacijom izolacionih odela ili kombinezona i maske dobija se vrlo visok nivo zaštite od bioloških agenasa.
Na kraju bih pomenuo još jednu veoma značajnu karakteristiku bioloških oružja, a to je njihov prikriven način primene, pogotovu ako su u pitanju bioteroristička dejstva. Te aktivnosti je vrlo teško utvrditi i dokazati ako ne postoje epidemiološki i/ili materijalni dokazi. Dobro obučeni pojednci ili grupe, koji poznaju toksikološke, epidemiološke i ekološke karakteristike regiona mogu izazvati obolenja većih ili manjih razmera koje je praktično nemoguće razlikovati od prirodno nastale epidemije.

pukovnik policije u penziji, bivši inspektor državne bezbednosti, Milan Belić MA specijalista za oblast terorizma i organizovanog kriminala

SKINI APLIKACIJU