M. K. BADRAKUMAR: Bajdenov ukrajinski raskorak
Autor: Glas javnosti
Bajden se povodom Ukrajine, predstojećih izbora i medijskih izveštaja o Severnoom toku našao u poziciji koja se u šahu zove „cugcvang": To je situacija u kojoj nema dobrih poteza
U utorak je Njujork tajms izvestio da je „proukrajinska grupa“ izvela sabotažu gasovoda Severni tok u Baltičkom moru 27. septembra 2022. godine.
Postoji suštinska razlika između izveštaja Vašington posta od 18. juna 1972. godine koji je napisao Alfred Luis, gde se obznanjuje provala u Votergejt, i senzacionalističkih tvrdnji iznetih u Njujork tajmsu u utorak – koje prenosi Si-En-En – da „obaveštajni podaci ukazuju da je proukrajinska grupa“ izvela sabotaže na gasovodu Severni tok.
Vašington post je izveštavao o Votergejtu nekoliko meseci posle trijumfalne izborne pobede Ričarda Niksona kojom je dobio drugi predsednički mandat, dok su tvrdnje u Tajmsu iznete pre nego što je Džozef Bajden saopštio da li će se kandidovati na izborima u novembru 2024. godine.
Zajedničko bi im, međutim, moglo biti to što je Luisov izveštaj imao nastavak dan kasnije, koji su napisali Postovi izveštači Bob Vudvard i Karl Bernštajn, te Tajmsovi izveštači priželjkuju da će se i njihova priča dalje razvijati, doduše sa suprotno usmerenim naumom.
U aferi Votergejt, ozvučivanje je prinudilo Niksona da na kraju podnese ostavku, a veliko je pitanje da li će sabotaža Severnog toka jedan i dva teško naškoditi Bajdenovom predsedničkom mandatu?
Ovo je tek početak. Ali odjeci Tajmsovih trvrdnji već se osećaju u Evropi – Ukrajini i Nemačkoj – iako je izveštaj tako pažljivo formulisan da se ukrajinski lideri drže izvan pažnje.
No, suština izveštaja je u uzdržanosti i navodima da Tajmsov izveštaj nije napisan sa velikim stepen pouzdanosti i da očigledno nije u pitanju dominantno gledište američke obaveštajne zajednice, kao i da Bajdenova administracija još uvek nije identifikovala krivca za napad – ukratko rečeno, ovo nije poslednja reč o ovoj temi!
Podrugljivi ton Kremlja
To je dobro promišljeno – sa krajičkom oka, možda, usmerenim prema Simoru Heršu. U međuvremenu, Ukrajina je nedvosmisleno negirala učešće dok nemački medijski izveštaji naglašavaju kako ne postoji dokaz da su ukrajinske vlasti naredile napad ili da su u njega bile umešane. Očigledno, Kijev i Berlin (kao i Vašington) poručuju da se ratni biznis mora nastaviti kao i ranije. I nijedna od strana nije u prilici da uzvrati kontranapadom.
U Moskvi se očigledno prema ovim navodima odnose podrugljivo. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je za RIA Novosti: „Jasno, vinovnici terorističkog napada hoće da preusmere pažnju. Očigledno, ovo je koordinisano zasipanje javnosti medijskim sadržajem.“
Uistinu, kada su ga pitali o Tajmsovom izveštaju, veoma nabeđeni koordinator za stratešku komunikaciju američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi preusmerio je pitanje prema evropskim istražnim vlastima i izuzeo je sebe rečima da „neće iznositi ništa pre tog istražnog rada“. Kirbi igra na sigurno.
Stoga, kako bi Lenjin zapisao: „Ko od ovoga može da se okoristi?“ Budimo sigurni, ovo što se dešava je curenje informacija sa visokog položaja u Tajmsu od strane američkih obaveštajnih krugova, što se ne može jasno pripisati bilo kome, ali verovatno služi kao probni balon da se vidi koliko daleko može da ide, posebno u Evropi, ili se prosto radi o onome što je Peskov nazvao – „očigledna dezinformaciona kampanja koordinisana u medijima“.
U svakom slučaju, neko visoko pozicioniran u Bajdenovoj administraciji igra sa velikim ulozima. Ovo se dešava u trenutku kada je Simor Herš označio samo Bajdena kao onoga ko je naredio uništenje Severnog toka – što je čin međunarodnog terorizma – i naravno, Bajden bi tek trebalo da obznani svoju kandidaturu na izborima 2024. godine.
Kako stvari stoje, kandidat Bajden neće želeti da skandal oko Severnog toka bude još jedan kamen oko njegovog vrata. Suština je u tome da, ukoliko bude hteo reizbor, što po svoj prilici i namerava, Bajden može biti siguran da će skandalozne ukrajinske priče u vezi njega i njegovog sina Hajtera Bajdena, koje potiču još iz vremena kada je bio na položaju potpredsednika, ponovo zauzeti središnje mesto na političkoj pozornici.
Kruzov nišan
Pitanja koja je američki senator Tom Kruz postavljao američkom ambasadoru u Estoniji senatoru Džordžu Kentu tokom saslušanja uoči njegovog naimenovanja u Talinu u decembru upućuju da republikanci imaju na raspolaganju dosta podataka o aktivnosti Hantera Bajdena u Ukrajini i da samo čekaju pravi trenutak za nanošenje udarca.
Kent, karijerni diplomata i nekadašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja sa tri boravka u Kijevu – drugi put u svojstvu zamenika šefa misije od 2015. do 2018. godine i treći put kao otpravnik poslova 2021. tokom Bajdenovog predsedničkog mandata – našao se na Kruzovom nišanu.
Prošle nedelje, senator Kruz vratio se ovoj temi. Ovoga puta, ustremio se na državnog tužioca Merika Garlanda optužujući Ministarstvo pravde da otuda obilato cure informacije u smišljenom nastojanju da se zaštiti Bajdenova reputacija.
Zamislivo je da Tajmsov izveštaj, prema kojem „proukrajinska grupa“ možda stoji iza napada na Severni tok, može biti sagledan kao prikrivena pretnja onima na poziciji moći u Kijevu da razumeju šta im je činiti kada dođe čas odluke.
Za sada, Zelenski vešto igra. Ako je način na koji je skinuta sa dnevnog reda smena ukrajinskog ministra odbrane i bliskog saradnika ukrajinskog predsednika Alekseja Reznikova ikakav pokazatelj, Bajden uzmiče pred Zelenskim.
Zapadni mediji su opsežno izveštavali o čistki koja se odigrava u Kijevu ali kada je trag vodio ka Reznikovu a Zelenski se ukopao, američki inspektori poslati iz Vašingtona da istraže korupcioni skandal u ministarstvu odbrane jednostavno su nestali.
Hteo ne hteo Bajden mora da ostane na vlasti i posle 2024. godine ili njegov položaj postaje izuzetno ranjiv. Stoga je Bajdenu očajnički potreban drugi mandat. On ne može biti spokojan čak i ukoliko bi neki drugi demokratski kandidat pobedio 2024. godine. Ukoliko bi daleko bilo republikanci dobili predsednički položaj, Bajden i članovi njegove porodice biće dovedeni u ćorsokak.
Bajdenov cugcvang
No postoji i naličje cele stvari. Bajdenova kandidatura smestiće Severni tok, Hantera Bajdena, Ukrajinski rat i sve što je sa time povezano pod reflektore predizborne kampanje. Da li je vredno tolikog rizika?
Kad se radi o Bajdenu, on je u hvaćen u cugcvangu (pozicija u šahu u kojoj svaki potez koji igrač može da odigra pogoršava njegovu poziciju; prim. prev). Mora da povuče potez, ali svi potezi koji su mu dostupni su toliko loši da bi mogao izgubiti igru. A u šahu nema propuštanja poteza.
Sabotaža Severnog toka predstavlja deo „ukrajinskog pitanja“. Ko god je uništio gasovode učinio je to sa naumom da eliminiše svaki preostali izgled za revitalizovanje posthladnoratovskog rusko-nemačkog savezništva u Evropi izgrađenog oko energetske saradnje i međuzavisnosti između dve zemlje.
Bajdenov tim je u pukoj naivnosti mislio da će sabotaže Severnog toka biti majstorski geopolitički potez koji će poniziti Nemačku i od nje napraviti vazalnu državu, uništiti sve mostove koji povezuju Rusiju sa Evropom, i konsolidovati američko transatlantsko vođstvo. zaneti sopstvenom ohološću, zanemarili su da je to kukavičko zločinačko nedelo.
Još je složenije što je rat u Ukrajini proistekao iz Bajdenove odluke da uništi Severni tok (koja je, prema Heršu, doneta još u septembru 2021). Danas, Bajden ne može lako da okonča rat a takođe preza i od Zelenskog (koji zna isuviše od kijevskim ludorijama Hantera Bajdena).
Da li će Bajdenova administracija uspeti u zataškavanju skandala Severni tok? Herš će se sigurno iznova pozabaviti ovom temom. Bajden sada ne može da se odmakne od počinjenog zlodela. Jer taj zločin neće zastareti.
Bajdenova jedina opcija moglo bi da bude objavljivanje kako će učestvovati na izborima 2024. zato što je sprovođenje političkog programa Izgradimo iznova bolje (Build Back Better Framework) još uvek u toku.
SKINI APLIKACIJU
.png)
