LJUBIŠA BABIĆ: Vlast dužna penzionerima MILION EVRA! Oni ćute i trpe, ali NISU OVCE za šišanje
Autor: Glas javnosti
Predizborne kampanje su iza nas. Obećavalo se sve i svašta. Šta će biti ostvareno – videćemo. Izbori su, uglavnom, završeni. U dogledno vreme biće formirani i organi vlasti.
A penzioneri, njih 1.600.000 građana Srbije, ćute i trpe. Dokle, ne zna se. Nadaju se nekom boljem i pravičnijem odnosu vlasti prema njima. Ko od njih to dočeka. Umire se u ovim kriznim vremenima i brzo i lako, posebno stari i siromašni ljudi.
Znalo se i početkom godine, da usklađivanje penzija od 5,5 odsto, koliko im pripada po švajcarskoj formuli, neće biti ni dovoljno, ni realno, niti pravično. Znalo se da taj iznos neće pokriti povećanje troškova života. Na sve zahteve koji su upućivani Vladi i odgovornim ministarstvima za razgovor na tu temu – odgovor je bio: sačekajte, nije vreme.
Pre početka predizborne kampanje formirana je i Komisija za praćenje primene propisa u vezi sa penzionerima i penzijama, koju čine predstavnici penzionerskih organizacija, PIO Fonda i Ministarstva za rad, zapošljavanje itd. Članovi su se sastali jednom, na osnivačkom sastanku i nikad više. A bilo je inicijativa od USPS sindikata penzionera za sastajanje i razmatranje problema na koje se žale penzioneri.
Svi su odgovori bili – sačekajte, nije vreme.
Ljudi mogu i da sačekaju, ali vreme ne čeka. Vreme nam iz godine u godinu donosi stanje da su penzioneri svake godine sve siromašniji. Da im kupovna moć opada i da je ona cifra od 700.000 penzionera koji žive u siromaštvu, odavno prevaziđena. Mada istraživanja nisu vršena, sigurno je da danas imamo čitav milion penzionera i starih osoba koji su u teškom siromaštvu u Srbiji. Ništa nije pomogla pomoć po 50, 100 ili 200 evra. To mnogima samo produžava agoniju, malo odlaže vreme smrti.
Sačekajte, nije vreme. Kako to grozno zvuči, danas, nekome ko nema parče suvog hleba, da utoli glad, ili ko nema ništa da da, da pomogne svojoj deci.
Projektovana inflacija od 5 – 6 posto, odavno je prešla sve projektovane granice. Naročito ako se uzme u obzir da penzioneri uglavnom kupuju hranu i lekove. Ni avione, ni kamione, automobile. Samo hranu i lekove.
A znate koliko su poskupeli hrana i lekovi?
Trka sa cenama koja je počela još u decembru prošle godine, pa besomučno nastavljena početkom godine, za penzionere je redovne mesečne troškove uvećala za 50 procenata. To je inflacija za penzionere. Izgleda da stepen inflacije ne merimo na isti način. Jedno je državni metar, a drugo je naš narodni metar.
I sad glavno pitanje: Kako da preživi milion ljudi, koji su već u dubokom siromaštvu. Milion penzionera prima penziju manju od prosečne – manje od 30.000 dinara. Bar pola miliona je negde na 15 – 17.000 dinara.
Sačekajte – nije sad vreme.
Ovo je odnos države prema svojim građanima. Prema onima koji spadaju u grupu najugroženijih, koji većinom imaju bar dve hronične bolesti. Kojima treba tuđa nega i pomoć. Kojima treba zdrava hrana i obavezna propisana terapija.
Znamo svi da je vlast dužna penzionerima milion evra, zato što je četiri godine isplaćivala umanjene penzije. Ali vlast je dužna da ljudima obezbedi život dostojan čoveka. Dužna je da prema ljudima pokaže ne lažnu brigu koju vidimo na televiziji, već pravu brigu dobrog domaćina prema svim članovima svog domaćinstva.
Znamo da postoje velike razlike između socijalizma i kapitalizma. Ipak, znamo i da postoji “kapitalizam sa ljudskim likom”. Osnova i jednog i drugog društvenog uređenja jeste da – čovek čoveku bude čovek. Naravno i da vlast čoveku bude čovek. A ne da vlast čoveku bude – vuk.
Kako god gledali, vreme je isteklo. Ako smo od vukova napadnuti – i mi ćemo se u vukove pretvoriti, kažu mnogi. Jednostavno, to je prirodni zakon opstanka.
Penzioneri Srbije nisu ovce za šišanje.
Piše: Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije/Između sna i jave
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
