KENEDI SE ZAMERIO IZRAELU: Izraelska veza u ubistvu Kenedija (4)

Pola veka posle atentata a još se ne zna tačna uloga MOSAD-a u ubistvu Kenedija.

Donald Tramp je svojom odlukom da objavi dokumenta o ubistvu Kenedija uzburkao maštu  u celom svetu, isto tako raspalio maštu i u evropskoj Srbiji.

Po srpskim mobilnim telefonima kruže razne  "100% tačne istine" o atentatu. Zna se ko je ubio Kenedija i zbog čega, ali, eto, moćni američki klanovi to zabranjuju. Barabe "duboke države" tj. jevrejski bankari i naftaši pišaju na istinu i "tamo nekog Irskog katolika Kenedija".
Prepisujemo, u originalu, tekst "srpskog mučenika za istinom". Nije mnogo pismeno ali, "taki nam imidž" u srpsko - kineskim telefonima.

Tramp je skinuo tajnost dokumenata o ubistvu američkog predsjednika Kennedyja 18. marta 2025. godine.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mosad radi iz senke

CIA je cenzurisala neke reči i izraze iz dosijea Džona F. Kenedija:

“CIA nema prigovor na skidanje tajnosti i/ili otkrivanje informacija sadržanih u ovom dokumentu, osim sledećih reči:

 „Izraelska obaveštajna služba”

Celi kontekst:

"... dozvolio je Angletonu da vodi nekoliko obaveštajnih projekata, od kojih su mnogi bili povezani s izraelskom obaveštajnom službom...

... Džejms Anglton je bio šef kontraobaveštajne službe CIA-e od 1954. do Kenedijevog ubistva 1963. godine, ostajući na tom mestu do 1974. godine. Imao je bliske veze s Mosadom i igrao je ključnu ulogu u američko-izraelskim obavještajnim odnosima, posebno u vezi s izraelskim nuklearnim programom u Dimoni...".

"Izraelska tajna obaveštajna služba" – ISIS

Registracijski broj dokumenta 124-10326-10104 (pdf)

Evo šta kaže istoričar Martin Sandler, i nemoguće je raspravljati s njim ako znate da je Mosad glavni u vrhu u SAD-u:

„Zaboravite CIA ! Zaboravite Lindona Džonsona ! Zaboravite Fidela Kastra!

Mosad je ubio Kenedija, jer su bili toliko uznemireni zbog onoga što je uradio Ben-Gurionu.”

Radi jasnoće, daću i listu američkih političara sa dvojnim američkim/izraelskim državljanstvom za vreme Obamine administracije.

Samo to je dovoljno da se izvuku zaključci ko je bio inicijator i glavni akter ubistva američkog predsednika. Međutim, postoji tona drugih smernica!

Ukupno će biti objavljeno oko 80.000 stranica. Zapisi će biti objavljeni kako budu digitalizovani i biće dostupni elektronski u stanju. arhivu ili u štampanom obliku u zgradi Nacionalnog arhiva u Merilendu.


IZVOR: Ustupljena fotografija / David Ben - Gurion

Za sada nema ništa novo u dokumentima u slučaju Kenedi. Oni i dalje tvrde da je slepi Li Harvi Osvald s naočarima, kojeg su marinci smatrali lošim strelcem, koristio pušku od 7 dolara za narudžbu poštom i bio u stanju ispaliti tri metka u pokretnu metu u sekundi.

I samo cenzura CIA-e otkriva pravi interes za atentat na Kenedija!

Kenedi je bio u sukobu s Izraelom zbog njegove želje da razvije nuklearno oružje.

Nakon Kenedijevog atentata, Lindon Džonson podržava izraelsku potragu za stvaranjem nuklearne bombe. Dva puta dva je četiri ! CTD.ĐC.

U nastavku, prenosimo  ozbiljan tekst iz ruskih izvora  koji nudi mnogo podataka o kojima prosečan Srbin malo zna. Tekst je prepisan, bez redigovanja i cenzure.

Osumnjičeni su KGB, Kuba, Lindon Džonson, koji je bio gladan vlasti, lokalna mafija, pa čak i predsednikova supruga Žaklin, koja je bila umorna od beskonačnih neverstava svog muža.

Istovremeno, malo ko se setio da postoje još dve verzije prema kojima je izraelski MOSAD na ovaj ili onaj način umešan u Kenedijevo ubistvo. Ove verzije nisu toliko apsurdne kao što se na prvi pogled čini. U svakom slučaju, ne izgledaju ni gore ni bolje od svih drugih hipoteza.

TAJNA  OZ JAUZA

Verzija o mogućoj umešanosti izraelske spoljne obaveštajne službe prvi put je izneta u jeftinom špijunskom detektivskom filmu „Oz Jauz protiv Kenedijevih ubica“, koji je objavljen u Tel Avivu 1965. godine. Radnja romana zasnovana je na činjenici da super-agent MOSSAD-a Oz Jauz saznaje da kineske obaveštajne službe planiraju atentate na dva svetska lidera odjednom – Džona Kenedija i Nikite Hruščova. Nakon toga, Kinezi su nameravali da započnu Treći svetski rat i invazijom na teritoriju Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, ostvare svetsku dominaciju.

Autor ovog jeftinog književnog dela je na naslovnoj strani naveden kao Ido Star, ali reč „zvezda“ na hebrejskom znači „skrivena, tajna“. Ova knjiga bi verovatno mogla biti zaboravljena da pseudonim Ido Star nije koristio Hezi Lofbman, jedan od najobaveštenijih izraelskih novinara tog vremena, koji je bio upoznat sa čelnicima Mosada. Ova okolnost nehotice tera da se zapitamo: da li su iza, naizgled, potpuno fantastične  knjige stajali neki stvarni događaji?

1963. godine i SAD i SSSR su se zaista  plašili „žute pretnje“, a odnosi između Jerusalima i Moskve, iako nategnuti, ipak nisu bili apsolutno neprijateljski. Ostalo je još više od tri godine do njihovog zvaničnog prekida. Dakle, da je 1963. godine izraelska spoljna obaveštajna služba zaista došla do informacija o pripremanju atentata na Nikitu Hruščova, Izraelci bi sigurno podelili relevantne informacije sa svojim sovjetskim kolegama.

VODE LI TRAGOVI DO ŠAMIRA?

Izraelske istoričare mnogo više zanima druga verzija, prema kojoj je pokušaj ubistva Džona Kenedija planirao i izveo direktno tadašnji šef evropskog odeljenja Mosada, budući premijer Izraela Jicik Šamir.

Treba napomenuti da je Izrael zapravo imao razloga da skloni Kenedija sa puta. Kenedi je 1963. godine počeo da vrši veliki pritisak na tadašnje izraelsko rukovodstvo da ga primora da odustane od izgradnje nuklearnog reaktora u Dimoni i pokušaja da stvori sopstveno nuklearno oružje. U proleće 1963. poslao je neobično oštro pismo po ovom pitanju izraelskom premijeru Davidu Ben-Gurionu, zahtevajući da se međunarodni inspektori puste u reaktor Dimona. Veruje se da je ovo pismo bilo jedan od razloga Ben-Gurionove ostavke, koju je učinio tačno pet meseci pre kobnih pucnjava u Dalasu. Kenedi je tako postao glavna prepreka razvoju izraelskog nuklearnog programa, a potom je šef ovog programa, aktuelni predsednik jevrejske države Šimon Peres, zajedno sa Jicikom Šamirom, navodno odlučio da Kenedija treba ukloniti sa političke arene.

Prema ovoj verziji, Jicik Šamir je angažovao ubice da sprovedu svoj plan na Korzici, a zatim su kontaktirali Li Harvija Osvalda u Sjedinjenim Državama. Tako je Osvald sigurno pucao na Džona Kenedija, ali nikako nije bio jedini koji je pucao – bilo je najmanje dvoje strelaca.

Eksperti,  koji su vršili balističko ispitivanje u početku su bili sličnog mišljenja. Osvaldov ubica, Džek Rubi ( Jakob Leon Rubinštajn, sin jevrejskih emigranata iz Poljske), jednostavno je prikrio  tragove, oslobađajući se neželjenog svedoka.


Jedan od prvih koji je ovu verziju izneo bio je „nuklearni špijun“ Mordehaj Vanunu, koji je odležao 18 godina zatvora zbog otkrivanja izraelskih nuklearnih tajni, a zatim je pokupio novinar Kolins Pajper, koji nikada nije krio svoje otvoreno antisemitske stavove.

Jedan od najpoznatijih savremenih  izraelskih istoričara, Beri Hemiš, smatra da nije važno da li je Pajper antisemita ili ne, ali u njegovim konstrukcijama možda ima zrnce istine. Hemiš ističe da je Džon Keli, koji je, prema najraširenijoj verziji, iskoristio Li Harvija Osvalda da ubije predsednika Kenedija, radio za ženevsku trgovačku firmu. Tačnije, u  kompaniji koju je MOSAD stvorio da prikrije svoje aktivnosti u Evropi.

Čini se da kasniji događaji i dnevnici Davida Ben-Guriona pobijaju ovu verziju. Neposredno nakon ubistva, Ben-Gurion u svom dnevniku upisuje jednu kratku, rečenicu: „Gde su stražari gledali?!” Izrael proglašava trodnevnu žalost, a Izraelci tuguju sa američkim narodom.

PROTOKOLI SA DEKLASIFIKACIJE

Uoči 50. godišnjice Kenedijevog ubistva, Državni arhiv Izraela odlučio je da objavi zapisnik sa sednice vlade održane 1. decembra 1963. godine, na kojoj je ministarka spoljnih poslova Golda Meir predstavila izveštaj o svojoj  poseti Sjedinjenim Državama, tokom koje se dogodio atentat. Iz njihovog teksta je jasno da Meir očigledno ne oseća posebno žaljenje zbog Kenedijeve smrti. Ona kaže da je atmosfera u Sjedinjenim Državama bila izuzetno teška tokom cele posete, ali, dok je „ovaj heroj” (kako je nazvala Kenedija) bio živ, situacija je izgledala još napetije – američki predsednik je pokušavao da „slomi” Izrael. Dolazak Lindona Džonsona u Belu kuću svakako je rasteretio ovu atmosferu.

Istovremeno, u tekstu protokola nema nagoveštaja da je Izrael na bilo koji način bio umešan u ovaj zločin. Ministri sa očiglednim interesovanjem pitaju Goldu Meir šta pričaju u SAD o ubistvu, ko bi mogao da stoji iza njega, a ona odgovara da ne zna ništa više od njih, da u ovoj priči ima mnogo toga tajanstvenog i da je „malo verovatno da će se magla koja je obavija ubustvo  ikada raščistiti“. Istovremeno, tokom sastanka, Golda Meir je iznela veoma interesantan detalj: Džek Rubi, koji je policiji u Dalasu bio dobro poznat iz prošlih slučajeva, iz nekog razloga je dobio priliku da nesmetano i naoružan uđe u zgradu policijske stanice.


„Policajac je stajao pored Džeka Rubija kada je povukao obarač, ali nije učinio ništa da ga spreči. Štaviše, u trenutku kada ga je ugledao, Li Harvi Osvald je prepoznao Rubija i, očigledno, shvatio šta će se dogoditi. U svakom slučaju, američke obaveštajne službe ne sumnjaju da su se poznavale i pre ovog ubistva.

Može li se reći da objavljeni protokoli konačno odbacuju verziju o umešanosti Mosada u najveće  političko ubistvo 20. veka? Uopšte ne. Njene pristalice veruju da i Golda Meir i drugi članovi izraelske vlade možda nisu znali ništa o ovoj operaciji Mossada, jer su i Šimon Peres i, u još većoj meri, Jicik Šamir uvek bili skloni da preduzmu akciju i verovali da odgovornost za sudbinu zemlje leži pre svega na njihovim plećima.

U svakom slučaju, sve ovo, ponavljamo, nije ništa drugo do verzija. Jedna  od mnogih događaja koji su se odigrali jednog lepog dana u Dalasu 22. novembra 1963. godine.

Priredio Šone Ninin