KO JE UBIO KENEDIJA (2)

Fidel Kastro nije ubio Kenedija

KGB agent Juri Nosenko svedoči o Atentatu na Džona Kenedija. 

Sve što je oficir KGB Jurij Nosenko rekao o atentatu i što je sačuvano u američkoj nacionalnoj arhivi, objavljeno je na veb stranici arhive. Najzanimljivija stvar u vezi sa arhivom je 17 audio fajlova razgovora sa Jurijem Nosenkom, oficirom KGB-a koji je prebegao u Sjedinjene Države 1964. Nosenko je tvrdio da je vodio slučaj budućeg ubice Kenedija, Li Harvi Osvalda tokom njegovog boravka u SSSR-u. Intervjui su obavljeni u januaru, februaru i julu 1964. Svedočenje agenta KGB-a o atentatu na Džona Kenedija  je veoma zanimljivo, uprkos vremenskoj razlici većoj od pola veka.

Američki predsednik  Džon Kenedi je ubijen 22. novembra 1963. u Dalasu. Strelac, Li Harvi Osvald, mornarički podoficir, uhapšen je na licu mesta. CIA je odmah izvukla dosije o bivšem američkom marincu koji je servisirao  radarske instalacije u vazduhoplovnoj bazi. U SSSR je prebegao oktobra 1959. Odrekao  se američkog državljanstva i oženio se sovjetskom državljankom, bliskom rođakom potpukovnika Ministarstva unutrašnjih poslova Prusakova.

IZVOR: UStupljena fotografija / Major Nosenko sa majkom

Osvald se vratio u Sjedinjene Države juna 1962. sa ženom i ćerkom Ruskinjom. Nije krio svoje levičarske stavove i divio se Hruščovu i Fidelu Kastru. Neposredno pre Kenedijevog ubistva, obratio se sovjetskoj ambasadi u Meksiku  i tražio vizu za SSSR. Vizu je čekao na Kubi, ali mu Sovjeti nisi odobrili ponovni odlazak u SSSR.

U podne,  23. novembra, šef CIA Džon Mekoun je hitno prijavio Osvaldovu sovjetsko-kubansku vezu novom predsedniku SAD Lindonu Džonsonu. Zatim je nazvao svog starog prijatelja, uticajnog finansijera Edvina Velsa radi konsultacija. Na stolu je bila hipoteza da ubica Li Osvald može izazvati mnogo više komplikacija nego što mislite. Šta ako se  ispostavi da je Kenedija eliminisala „krvava ruka Moskve“!? „Problem“ je brzo rešen. Vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi je 24. novembra pucao i ubio Osvalda pred očima javnosti dok je transportovan iz policijske uprave u okružni zatvor.

„Prva stvar koju su  agenti  CIA uradili je bila  da proveri sovjetsku verziju“, piše bivši sovjetski diplomata u Sjedinjenim Državama Nikolaj Platoškin. Nikita  Hruščov je u to vreme bio u Kijevu. Možda je sovjetski lider namerno napustio Moskvu da bi preživeo moguću nuklearnu razmenu sa Sjedinjenim Državama? 

Američki ambasador u Moskvi, Tompson, kategorički se nije složio sa takvim argumentima. Sovjetske obaveštajne službe nikada nisu ubijale šefove drugih država. Ako su nekoga ubijali onda su ubijali svoje prebegle agente. Postojala je još smelija verzija da su Kinezi odlučili da istovremeno uklone Hruščova i Kenedija kako bi naterali dve supersile da uđu u međusobnu smrtnu borbu.

Moskvu je na Kenedijevoj sahrani predstavljao član Politbiroa Anastas Mikojan. On je izvestio rukovodstvo u Moskvi u šifrovanoj poruci: „Danas, tokom prijema kod predsednika Džonsona, imao sam nekoliko kratkih razgovora sa američkim zvaničnicima. Iz svega je jasno da američka vlada ne želi da nas uvlači u ovu stvar“.


IZVOR: UStupljena fotografija / Džek Rubi ubija Lija Harvija Osvalda

Lindon Džonson je rekao svom užem krugu: „Ne možemo da dozvolimo da senatori, članovi Predstavničkog doma, ili ljudi iz FBI-a  pričaju da su Hruščov ili Kastro ubili Kenedija. Zamenik direktora CIA Ričard Holms mu je već referisao  da obaveštajna agencija nema čvrste dokaze da je Osvald agent Moskve ili Havane. „Mislim da to nije bilo delo Hruščova“, govorio je jedan senator  blizak Džonsonu, ali se ne bih iznenadio da Kastro ima veze sa atentatom.

Dosije FBI opisuje Osvalda kao mentalno nestabilnog marksistu, sposobnog za nasilje, i pristalicu kubanske revolucije. Ispostavilo se da je situacija oko Osvalda više nego delikatna. Posle tragedije u Dalasu, novi predsednik Džonson je saznao važnu državnu tajnu: Džon i njegov brat Robert Kenedi, američki državni tužilac, dali su nalog CIA da fizički eliminiše Kastra tri godine ranije. Da je Osvald označen kao crveni agent, istina o Fidelovoj likvidaciji bi izašla na videlo. Ubistvo Džona, u tom slučaju, bi izgledalo kao preventivni čin Fidela. Džonson  je kasnije rekao: „Kenedi je zaista želeo da dođe do Kastra, ali  je Kastro  stigao do njega prvi.

SSSR i SAD očigledno nisu želeli nuklearnu apokalipsu. Strah od kubanske raketne krize 1962. još nije prošao i  evo nove realne pretnje...

Hoćemo li ikada saznati istinu?

Zašto je sada skinuta tajnost sa nekih dokumenata o Kenedijevom atentatu? Godine 1991. izašao je čuveni film Olivera Stouna "Džon F. Kenedi". Film je napravio veliku buku. 1992-e je  Kongres usvojio zakon o čuvanju dokumenata o istrazi ubistva na 25 godina. Sada, 25 godina kasnije, došlo je vreme da  se otvori arhiva.  Ali, ne očekujte nikakve senzacije.  Biće objavljene samo prethodno redigovane stranice dokumenata, objašnjava sajt Nacionalnog arhiva.

Zvanična Vorenova komisija označila je Osvalda kao usamljenog snajperistu ali malo ljudi veruje u to. Ubistvo Kenedija ostaje misterija veka. Među organizatorima  atentata su bankari, teksaški naftaši, ultradesničari, mafija, šef FBI Huver, pa čak i potpredsednik Džonson, koji je zauzeo Kenedijevo mesto u Beloj kući. Osvald je jednostavno iskorišćen.

U septembru 1964. Vorenova komisija je završila svoj rad. Konačni izveštaj od 888 stranica zvanično je priznao Kenedijevo ubistvo kao delo usamljenog snajperiste, Li Harvija Osvalda, koji nije imao saučesnika.


IZVOR: UStupljena fotografija / Džek Rubi, ubica Lija Harvija Osvalda

„Sa tačke gledišta pravih zaverenika, ovo je bila briljantna stvar“. Predsednika ubija čovek koji se upravo vratio iz Sovjetskog Saveza, koji nikada nije krio svoja marksistička uverenja, uz to ima ženu Ruskinju čiji ujak radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova SSSR-a!  

U februaru 1964, kao dar s neba, u SAD je prebegao major KGB Jurij Nosenko. Nosenko  je lično ispitivao Li Osvalda u SSSR-u

Major nije bio običan čekista. Njegov otac je bio Staljinov miljenik Ivan Isidorovič Nosenko, član Centralnog komiteta KPSS, ministar brodogradnje SSSR-a (1940-1956). Nikolajevsko brodogradilište, najveće brodogradilište u SSSR-u, dobilo je ime po njemu. Urna sa pepelom ministra Nosenka, zazidana je u zid Kremlja. Jurij se pridružio KGB-u sa 25 godina, nakon što je diplomirao na MGIMO. Bavio se američkim i engleskim turistima, zatim je postao zamenik načelnika 7. (turističkog) odeljenja Druge glavne uprave KGB-a (rad sa strancima koji su nakratko posećivali SSSR).

Sutra: CIA  saslušava  Nosenka. 

Uređuje Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU