Malo poznate verzije Ubistva Kenedija (1)

KGB  NIJE  UBIO  KENEDIJA

U SAD objavljena nova dokumenta  ubistva  Džona Kenedija. Šta je novo u tim dokumentima?

Stručnjacima će biti potrebno dosta vremena da detaljno pregledaju ponuđenu arhivu. Eksperti su uvereni da će novi dokumenti samo potvrditi već poznate činjenice o ubistvu Kenedija. Razlog za decenijama filtriranje materijala nije bio cilj da se sakrije istina o ubistvu, već „zaštita agenata” i metoda rada američkih obaveštajnih agencija.

Kenedi je ubijen u Dalasu 22. novembra 1963. godine. Atentat je izveo bivši marinac Li Harvi Osvald, koji je uhapšen nekoliko sati kasnije. Osvald je negirao krivicu, a ubijen je dva dana kasnije dok su ga prebacivali iz policijske stanice u zatvor. Za atentat na predsednika Kenedija optužene su američke i sovjetske obaveštajne agencije, mafija, kubanske vlasti, pa čak i potpredsednik Lindon Džonson.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Puška kojom je ubijen Kenedi

Stručno proučena balistička ispitivanja i svedočenja svedoka je utvrdilo da je Kenedijev ubica, Li Harvi Osvald, bio  „vuk samotnjak“ i delovao je sasvim samostalno. 

Dokumenti sa kojih je skinuta tajnost su veoma interesantni sa stanovišta analize rada američkih obaveštajnih agencija tokom Hladnog rata. Mnoge od njihovih metoda i tehnika se i danas koriste. Dokumenti pokazuju da Li Harvi Osvald, nikada nije radio za KGB. Američke rezidencije u Rusiji ukazuju  da su sovjetske specijalne službe „posmatrale” Osvalda, ali ga nikada nisu „vrbovale i kontrolisale”. Amerikanci su u Moskvi imali doušnika koji im je prenosio informacije o praćenju Osvalda. CIA je radila na svim sovjetskim građanima, od sveštenika do bokserskih šampiona. Viđeniji  građani SSSR-a bili su pod prismotrom američkih obaveštajnih službi. O diplomatama ne treba ni pominjati – sve ih je „proučavala” CIA. 

Izraelski agenti pod kontrolom CIA

Američke obaveštajne agencije su blisko sarađivale sa svojim saveznicima. Materijale o slučaju Osvald izučavale su finske vlasti i australijsko rukovodstvo. Prijateljske službe su pomagale, ali i tražile od svojih kolega iz CIA-e da ovo drže u tajnosti. Saradnja, međutim, nije sprečila Amerikance da pomno prate ne samo svoje protivnike iz socijalističkog tabora, već i svoje saveznike. Dokumenti pokazuju da je otvoren dosije o svakom izraelskom diplomati i kolegi iz britanskih obaveštajnih službi MI5 i MI6.

Postoji mnogo teorija zavere oko ubistva Džona Kenedija. U arhivi se nalaze i podaci o tome kako su američke obaveštajne agencije manipulisale informacijama, koristeći dobijene podatke za svoje interese. U jednom od dokumenata posvećenih situaciji u Latinskoj Americi 60-ih, obaveštajne službe zaključuju da Fidel Kastro ne bi ulazio u direktan vojni sukob sa Sjedinjenim Državama. Vašington je od kubanskog lidera očekivao samo podršku antiameričkim snagama u Latinskoj Americi. Svejedno,  to nije sprečilo CIA-u da ga proglasi glavnom pretnjom Sjedinjenim Državama i organizuje više od 600 pokušaja ubistva Fidela.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Li Harvi Osvald, Kenedijev ubica

Ubistvo Kenedija, koje je odjeknulo svetom, istraživala je specijalna vladina komisija, a američki Kongres je 1992. godine odlučio da sve podatke o slučaju prikupi u arhivu i „postepeno objavi“ one manje opasne  sa kojih još nije skinuta oznaka poverljivosti. Objavljivanje materijala počelo je 2017. godine. Prema važećim  podacima, manje od jedan odsto ukupne količine dokumenata o atentatu na Kenedija ostalo tajno!?
Tajna ubistva Kenedija stara poloa veka

Neki od dokumenata o ubistvu 35. predsednika SAD  bili  su pod oznakom „tajna“ više od pola veka. Sada ih Tramp iznosi u javnost. 

Predsednik Tramp  je obećao da će skinuti tajnost dokumenata tokom svog prvog mandata (2017-2021), ali na primedbe obaveštajne službe, to nije učinio. Još jedan pokušaj da se sve tajne otkriju javnosti učinjen je 2023. godine, ali je i Džo Bajden, u poslednjem trenutku odložio objavljivanje na neodređeno vreme. Bajden je naveo „potrebu da se zaštite obaveštajne operacije, sprovođenje zakona i spoljna politika, koji nadmašuju javni interes za obelodanjivanje materijala“.

Tako se u jednom od dokumenata iz novembra 1991. godine opisuje kako je, službenik Komiteta državne bezbednosti (KGB) proveravao materijale koji se tiču Osvalda. Zaključio je da Osvald nikada nije bio agent KGB-a, iako je bio pomno praćen  u vreme kad je   živeo  u SSSR-u.  Sovjetski oficir je  istakao da je, prema KGB-u, Osvald bio loš strelac što je veoma važan podatak u kasnijoj istrazi.

Kenedi naručio ubistvo Kastra

Dosije FBI opisuje Osvalda kao mentalno nestabilnog marksistu, sposobnog za nasilje, i pristalicu kubanske revolucije. Taj opis Osvalda se pokazao kao prilično delikatan. Pošto je postao predsednik posle tragedije u Dalasu, Džonson je saznao važnu državnu tajnu: Predsedenik i njegov brat Robert Kenedi, američki državni tužilac, dali su nalog CIA da fizički eliminiše Kastra, tri godine ranije. Da je Osvald potvrđen kao crveni agent, istina o atentatu na Fidela bi izašla na videlo. Ubistvo Džona u tom slučaju bi izgledalo kao preventivni čin Fidela Kastra. Kako je sam Džonson kasnije rekao:

 
„Kenedi je zaista želeo da dođe do Kastra, ali Kastro je stigao do njega prvi."

Takođe je objavljen detaljan opis kako je CIA prisluškivala telefone u Meksiko Sitiju da bi presrela razgovore između sovjetskih i kubanskih diplomata. Ovaj dokument je završio u dosijeima vezanim za atentat na Kenedija jer je Osvald posetio SSSR i Kubu neposredno pre ubistva. Američki predsednik Džon Kenedi je ustreljen  22. novembra 1963. u Dalasu. CIA je odmah pronašla dosije o bivšem američkom marincu koji je servisirao tajne radarske instalacije u američkoj  vazduhoplovnoj bazi. U SSSR  se odselio  oktobra 1959.

Odrekao  se američkog državljanstva i oženio se sovjetskom državljankom, rođakom  potpukovnika Ministarstva unutrašnjih poslova Prusakova. Osvald se vratio u Sjedinjene Države juna 1962. sa ženom i ćerkom Ruskinjom. Nije krio svoje levičarske stavove i divio se Hruščovu i Kastru. Neposredno pre Kenedijevog ubistva, on  je u sovjetskoj ambasadi u Meksiku tražio vizu za SSSR. 

Džek Rubi ubija Osvalda

U podne 23. novembra, šef CIA Džon Mekoun je hitno prijavio Osvaldovu sovjetsko-kubansku vezu novom predsedniku SAD Lindonu Džonsonu. Zatim je nazvao svog starog prijatelja, uticajnog finansijera Edvina Velsa:

„Ovaj ubica može izazvati mnogo više komplikacija nego što mislite. Ispostavilo bi se da je Kenedija eliminisala „krvava ruka Moskve“!  „Problem“ je brzo rešen. Vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi je 24. novembra pucao i ubio Osvalda pred očima javnosti dok je transportovan iz policijske uprave u okružni zatvor. Čudo policijsko kako je transportovala ubicu predsednika u zatvor. Vođen je "na izvolte" pravo na revolver Džeka Rubija! 

„Prva stvar koju su CIA bila je da provere sovjetsku verziju“, piše bivši sovjetski diplomata u Sjedinjenim Državama Nikolaj Platoškin u knjizi „Ubistvo predsednika Kenedija“.  Hruščov je u to vreme bio u Kijevu. Možda je sovjetski lider namerno napustio Moskvu da bi preživeo predstojeću nuklearnu razmenu sa Sjedinjenim Državama? 

Američki ambasador u Moskvi, Tompson, kategorički se nije složio sa takvim argumentima: sovjetske obaveštajne službe nikada nisu ubijale šefove drugih država. Najviše su likvidirale svoje prebegle saradnike. Postojala je još smelija verzija da su Kinezi odlučili da istovremeno uklone Hruščova i Kenedija kako bi naterali dve supersile da uđu u međusobnu smrtnu borbu.



Gazde CIA  nisu štedeli svoj «robijaški mozak» da bi nešto dokazali i bacili tonu peska u oči američkom narodu. Sve su uradili samo da ne bi uradili ništa . "Našli su ubicu" i za njih je posao  uspešno završen.

Pola veka kasnije Donald Tramp pere dokumenta iz trezora da bi ušao u čistu legendu. 

U sledećem nastavku : Prebeg i izdaja majora KGB Jurija Nosenka

Uređuje Šone Ninin