Grenland postaje privatno ostrvo Donalda Trampa

Grenland – ostrvo koje otvara put u nove kolonije

Pričamo o Grenlandu - ostrvu koje privlači pažnju istraživača, turista i ljubitelja geografije, a sada i Donalda Trampa lično.

Šta tamo ima kad je Tramp toliko zapeo da ga osvoji, milom ili silom. Zlobnici kažu da ga na osvajanje tera supruga Melanija koja se poredi sa Žaklinom Kenedi kojoj je drugi muž, Aristotel Onazis, poklonio ostrvo Skorpios pa bi i ona htela da ima svoje ostrvo. 

Počnimo sa osnovnim pričama.

Grenland  je mesto gde ledena prostranstva koegzistiraju sa retko bogatom kulturom, jedinstvenom prirodom i ogromnom količinom resursa u dubinama zemlje.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Žene Grenlanda

Želja Trampa je najveće ostrvo na svetu. Prostire se na površini većoj od 2 miliona kvadratnih kilometara. Više od 80%  teritorije je pokriveno ledom. Leži između Arktika i Atlantskog okeana. Geografski pripada Severnoj Americi, ali kulturno i politički pripada Evropi. Grenland  je autonomna teritorija Kraljevine Danske. Službeni jezici su grenlandski i danski.

Grenland je veoma retko naseljen. Ovde živi samo 56 hiljada ljudi ili 0,027 ljudi po kvadratnom kilometru, što ga čini jednim od najređe naseljenih područja na planeti. Glavni grad ostrva je Nuk, na kome živi skoro trećina stanovništva - oko 20  hiljada duša. Puteva između gradova praktično nema. Od jednog naselja do drugog možete stići samo vazdušnim putem ili vodom.

Kratak istorijski izlet

Vikinzi, predvođeni Erikom Crvenim, su se iskrcali  na ostrvo u 10. veku. Erik je pametno nazvao ovu ledenu zemlju „Grenland“ da bi privukao bilo kakve naseljenike. Naravno, ovde nema mnogo zelenila, ali marketing je očigledno funkcionisao i u srednjem veku. Inače, na Grenlandu se nalazi najveći nacionalni park na svetu, koji pokriva površinu od skoro milion km².

Priroda, led i okean

Grenland je zemlja ekstrema. Ima oštru arktičku klimu, iako leti na jugu temperature mogu dostići +20 °C. Ovo omogućava stanovnicima da se malo bave poljoprivredom u oblasti oko obale, iako led i dalje diktira svoja pravila.  

Vode oko Grenlanda su dom kitova: grbavih, narvala i malih kitova, a najviše foka i morževa. Grenland je takođe mesto gde možete videti severnu svetlost 8 meseci godišnje.
  
Ledeni pokrivač Grenlanda je toliko veliki da će, ako se otopi, nivo svetskog okeana porasti za 7-7,5 metara. Ovo je razgovor koji se tiče morskih država sa velikim peščanim plažama i lepim sobaricama  iz Rusije i Ukrajine. Pre ili kasnije, poplaviće ih more. Mediteran kao "mali pijac poplavila Sava"...

Prirodni resursi - blago pod ledom

Grenland je takođe skladište minerala. Ima nafte, gasa, retkih zemnih elemenata, uranijuma, cinka, gvožđa, pa čak i zlata. Rudno telo na Grenlandu sadrži 421 milion tona koncentrata magnetita koji sadrži 62,8% gvožđa.

Procena je da dubine Grenlanda mogu sadržati do 17 milijardi barela nafte i 150  milijardu kubnih metara gasa.

Bože mili, malo li je?!


IZVOR: Ustupljena fotografija / Taksi čamac na Grenlandu

Zanimljivosti o Grenlandu – ostrvu koje se najviše pominje poslednjih dana

Stanovnici na Grenlandu komuniciraju na grenlandskom i danskom jeziku. Njihova kultura je blisko povezana sa Inuitima, prvobitnim stanovnicima ostrva. Turiste privlače sante leda, glečeri i tradicionalni način života, koji je opstao do danas.

1. Prvo, ovo je važno mesto sa stanovišta svetske geografije i geografije Arktika. Graniči se sa Kanadom, što ga čini važnim igračem na Arktiku. Na istoku se graniči sa evropskom tradicijom skolonom koloniziranju slabih a bogatih naroda. Srećom, Grenland je bio neinteresantan Englezima, Francuzima  ili Holanđanima te su ga prepustili "tamo nekim Dancima". 

2. Drugo, rudno bogatstvo Grenlanda je ključ za nove tehnologije i energiju budućnosti. Grenland  je ostrvo,  pravi svet netaknute prirode i kolosalnih  mogućnosti.

Zašto Amerikanci pokušavaju da ulove  Grenland od Danske na Trampovu udicu?

• Zašto je Americi potreban Grenland?
• Zašto su retki zemni metali toliko važni?

Grenland živi uglavnom od subvencija koje  mu je dodelila Danska. U avgustu 2019. Vašington je objavio da SAD planiraju da kupe ostrvo Grenland, ali su vlasti Danske i samo ostrvo kategorički odbili da ga prodaju. Šta je razlog za tako neodoljivu želju Amerikanaca da poseduju ovu teritoriju koja nije naročito pogodna za život. Zar  im Aljaska nije dovoljna?

Jedan od najvažnijih razloga su prirodni resursi, ali ne radi se samo o nafti, kao što neki misle. Na najvećem i najhladnijem ostrvu, površine 2,175 miliona kvadratnih kilometara, pored nafte i gasa, postoje obimna nalazišta minerala i retkih zemnih metala.


Pouzdano se zna da Grenland ima platinu, zlato, rudu gvožđa, gas, ugalj, cink, uranijum, olovo, molibden... Među ostalim resursima  su ribe, škampi i morske životinje kao što su kitovi i foke.

Mnogi se pitaju  zašto sva ova prirodna bogatstva, koja su odavno poznata, ne eksploatišu ni Grenland ni Danska?

Postoji ozbiljan razlog: veći deo Grenlanda je prekriven ledom. Međutim, poslednjih godina, glečeri debljine i do 1.500 do 3.000 metara brzo se tope. Ledeni pokrivač ostrva poslednjih godina  se smanjio za približno 243 gigatone (243.000.000.000 tona). Postojeći resursi postaju sve dostupniji za vađenje. 

Zašto je Americi potreban Grenland?

Jasno zašto je Americi potrebno ovo severno ostrvo ali da razjasnimo nešto. 

Grenlandski političari su mnogo puta pomislili da bi bilo dobro započeti iskopavanje retkih zemnih metala (trenutno do 60% budžeta zemlje dolazi iz subvencija Danske), što bi značajno poboljšalo  ekonomsku situaciju i životni standard ljudi na ostrvu. Sjedinjene Države se zalažu za vađenje resursa, ali ne razmišljaju o blagostanju Grenlanda. Imajući pristup retkim zemnim metalima i nekim drugim grenlandskim resursima, Amerika bi mogla da „istisne” svog glavnog konkurenta, Kinu, u nekim industrijskim oblastima. Činjenica je da poslednjih godina Kina snabdeva tržište sa do 70% ukupne količine retkih zemnih metala u svetu, od kojih oko 90% sama prerađuje.
 Kina je 2010. ograničila izvoz retkih metala , navodno da bi zaštitila prirodu, kao i da bi sačuvala  rezerve za domaće potrebe . To je teško pogodilo japansku ekonomiju, sa kojom je Kina imala spor oko ostrva Istočnog kineskog mora.... I tako, mic po mic i Grenland postaje centar svetske krize u budućnosti.

Zašto su retki metali toliko važni?

Retki metali su najvažniji i nezamenljivi materijali u proizvodnji elektronike. Koriste se u nuklearnoj, odbrambenoj i vazduhoplovnoj industriji. Retki metali su neophodni za stvaranje vođenih projektila, laserskog navođenja  satelitskih komunikacionih uređaja, raznih magnetno-optičkih instrumenata, električnih vozila i tako dalje. Retki metali  se često nazivaju „vitaminima industrije“, jer je u modernim vremenima gotovo nemoguće bez njih.

Kakve su šanse da SAD kupe Grenland?

Izveštava se da je Hari Truman, bivši predsednik SAD (1943-1952), planirao da kupi Grenland za 100 miliona dolara.  Donald Tramp je već spreman da plati 600 miliona dolara, ne za kupovinu, već za svaku godinu večnog zakupa ovog velikog ostrva. Kopenhagen godišnje izdvaja subvencije Grenlandu približno isti iznos. Šta će od svega izabrati vlada Grenlanda? U  svakom slučaju, živeće od – ničega, kao Lihtenštajn ili Monte Karlo.


Ekonomski, ponuda je više nego atraktivna. Ali po svemu sudeći, u Danskoj je ipak bilo razumnih ljudi, jer je Danska, na čelu sa kraljicom Margret Drugom, takvu ideju odlučno odbacila..

„Grenland nije na prodaju. Ostrvo pripada samo Grenlandu. Ne možemo da vam prodamo 50 hiljada naših građana”, glasio je zvanični odgovor. Malo naivni odgovor. Cenjkanje je počelo. «Mekoj okupaciji» Grenlanda skače cena.

Šta još daje Grenland?

Značaj Grenlanda za velike sile prevazilazi njegove vredne resurse. Ovo veliko ostrvo bi za Ameriku moglo da postane prava „kapija” na Arktik, koji je i po količini minerala prava riznica.
Osim toga, SAD žele da kontrolišu i Severni morski put, koji zbog otapanja glečera sve više obećava, smanjujući vreme isporuke robe iz Azije u Evropu za dve nedelje u odnosu na rutu kroz Suecki kanal.
Plus, ako  Tramp  dobile Grenland, Sjedinjene Države bi opkolile Rusiju sa istoka (Aljaske) i sa severa Grenlandom. Povrh toga, grenlandski glečeri, koji se sada aktivno tope, sadrže ogromne rezerve sveže, čiste vode.

Još je teško predvideti kako će se završiti američki napad na Dansku i Grenland. Mnogo zavisi od toga da li će Tramp održati reči koima je zatrpao ceo svet ili ne. Trampovo delo otežava činjenica da se u borbu za Grenland uključuje i Kina. Više o tome u sledećem nastavku.

Tekst sačinio Šone Ninin