DRAMA OKO GRENLANDA U TRI ČINA

Dogovor o kupovini Grenlanda može biti samo pitanje cene za Sjedinjene Države.

Kupovina Grenlanda: apsurd koji bi se mogao dogoditi

Predsednik SAD Donald Tramp upravo je mnoge šokirao izjavom da "misli da će se desiti aneksija Grenlanda".
Aneksija znači prisvajanje neke zemlje od strane druge države, bez ikakvog pitanja i protiv volje njenih naroda.

Pobednik izbora održanih pre nekoliko dana na Grenlandu, lider partije Demokratit, Jens-Frederik Nilsen, poručio je da o autonomiji i slobodi nikada ne može biti pregovora.

Bedni Frederik Nilsen umislio da je Frederiik Šopen pa zasviro  smrznutu polku zvanu „grenlandinka Trampu lovu traži“.


Donald Tramp, upornošću nosoroga, navalio da od Danske kupi ostrvo Grenland iako je 90% stanovnika protiv toga da postanu kolonija Amerike. Zaboravljaju da je Grenland stotinama godina bio kolonija Danske, a Kraljevina Danska se pravi naivna pa se protivi američkoj kolonizaciji ostrva. Donald Tramp je Tramp, nestrpljivi gazda velike Amerike. Njegov sin je već bio tamo da pregleda svoju buduću imovinu. „Ljudi će imati velike koristi kada ona postane deo naše zemlje i ponovo učinimo Grenland velikim“, kao da je Grenland  nekada bio velika država ili meksička hacijenda. Premijer Grenlanda Mute Egede, je uspeo da se izjasni protiv dodvoravanja  Americi, ali je, za svaki slučaj, ipak pozvao na potpunu nezavisnost od Danske kraljevine.

Tramp ne isključuje vojni scenario protiv Grenlanda

Hoće li ostrvo od 2 miliona kvadratnih kolometara i populacijom od samo 56 hiljada ljudi, postati potpuno suverena država? Malo morgen! To nije moguće. Moguće je da će Grenland jednostavno postati žrtva apsorpcije Sjedinjenih Država, naročito zbog sve veće konkurencije za bogatstva Arktika.

Inače, uopšte nije neophodno da ostrvo postane 51. država Amerike. SAD imaju, na primer, „pridružene teritorije“ organizovane kao Portoriko, Devičanska ostrva, Severna ili Marijanska ostrva, koji čak mogu  imati samoupravu i ustav kao Samoa, Ostrva Džarvis, Navasa, Haulend, itd.

Od statusa kolonije, Grenland je  evoluirao  „daleko od Danske“ – do pozicije samoupravne autonomije nakon referenduma 1979. godine.  U 2009. godini, nakon još jednog referenduma, Danska je usvojila novi zakon o « domovini za ostrvo», koji je dodatno proširio njegovu autonomiju.


 Da bi koliko – toliko zasladio Grenlandske Eskime, Kopenhagen nastavlja da subvencioniše Grenland – pola milijarde dolara godišnje. Prema zakonu iz 2009. godine, Grenland može proglasiti nezavisnost nakon održavanja još jednog referenduma bez saglasnosti Kopenhagena.

Mnogo obećali  i odmah počeli sa "partijom pokera za debile" o čemu će biti reči u sledećem nastavku: "Bitke za OK koral Grenland".

Interesovanje za ostrvo, čije je 4/5 teritorije prekriveno ledom, raste u svetlu globalnog zagrevanja i sve veće otimačine za bogatstva Arktika. Ako SAD zaista anektiraju Grenland, kao što su svojevremeno kupile Luizijanu (1803. godine), postaće druga arktička sila posle Rusije po sektorskom prisustvu u regionu. Ako to ufilujemo sa Kanadom, koja je slična po kulturi i političkom kursu Amerike, onda će skoro ceo Arktik postati "rusko-anglosaksonski“  plus Norveška i Špicbergen. To će značiti kontrolu SAD nad transportnim rutama kroz Arktik, uključujući i  protivtežu Kini, koja razmatra opcije za tranzit preko Arktika u Evropu.

Takođe  možemo  primetiti da se ostrvo nalazi između Amerike i Rusije u delu sveta koji postaje sve plovniji kako se arktički led topi. Trajanje letnje navigacije na severnoj hemisferi se povećava. Arktičko brodarstvo je poraslo za 40% u poslednjih 10 godina. 

U vojnom smislu, Sjedinjene Države su dugo ukopane na ostrvu, jer su odgovorne za „bezbednost“ Grenlanda od 1951. godine, prema sporazumu sa Danskom. Ovde se nalazi američka vojna baza Pitufik (do 10 hiljada ljudi), koja igra ulogu ranog upozorenja na raketni napad. Ostrvo ima važnu ulogu u kontroli tog pojasa Atlantika, koji bi mogao da postane ruta ruskih podmornica do istočne obale Amerike i do severnog Atlantika u celini. Naravno, jasno je da se radi o demagogiji i američkom "sviranju ku...cu" jer su ruske podmornice odavno preplovile Grenland i sad piju viski oko Baltomora i Njujorka. 



Sa ekonomske tačke gledišta, Grenland je patuljak sa BDP-om od 3 milijarde dolara. Više od 40% zaposlenih su državni službenici i troše  više od polovine budžetskih subvencija. 

Na ostrvu između nekoliko naselja nema puteva. Glavna industrija je ribarstvo. Grenland ima kolosalne prirodne resurse. Sadrži rezerve 40 od 50 minerala koje Sjedinjene Države smatraju „kritičnim“, uključujući najveća nalazišta retkih zemnih metala  neophodna  za modernu tehnologiju i zelenu energiju. Grenland sadrži nalazišta 25 od 50 minerala, uključujući grafit, platinu i niobijum, verovatno i litijum.

Kina dominira globalnom proizvodnjom retkih zemnih metala i više puta je pretila da će ograničiti izvoz,  za Ameriku, važnih  minerala kao oružje u trgovinskom ratu sa Amerikom ako se mnogo zaoštri rat sa Trampom.

Američki geološki zavod procenjuje da rezerve nafte Grenlanda iznose do 52 milijarde barela nafte (3%  svetskih rezervi). Međutim, lokalna vlada je zabranila istraživanje nafte 2021. godine. Ali, kako se klima zagreva, minerali će postati dostupniji i još vredniji. Inače, nakon referenduma 2009. Danska je  dozvolils da  Grenland proglasi nezavisnost, čak je i kontrolu nad prirodnim resursima prepustila ostrvljanima.

Dogovor o kupovini ostrva može biti samo pitanje cene koju je Amerika spremna da plati.

Dakle, bilo kakva kupovina ne bi trebalo da bude od Danske, već od samih Grenlanđana. Ponudite, na primer, milion dolara svakom od 56 hiljada stanovnika. Za Ameriku je to sitna lova, obzirom na buduće prihode od eksploatacije prirodnih resursa. Dogovor o kupovini ostrva, kako danas izgleda, najblaže rečeno, ne uklapa se u sistem međunarodnih odnosa. Sve je pitanje koju će lovu Amerika biti spremna da plati i ostrvljani će biti spremni da prihvate dogovor. Kopenhagen će biti naknadno obavešten.

Prognozu je dao pokojni pesnik Miljenko Žuborski u stihu o lovačkom metku i vili Raviojli . Evo tog legendarno stiha koji je recitovao, isto tako pokojni, Miodrag Andrić, zvani Ljuba Moljac :

« A metak je tako pogodio u gorici Vilu
Da je lepo i metku i Vili»

Prvi nastavak sačinio Šone Ninin