AMERIKA ZALjUBLjENA U GRENLAND (1)

Atomske bombe, nosači aviona i tenkovi nisu više sredstva za ratovanje već sredstvo za plašenje malih naroda. Uz sredstva zaplašivanja idu, obavezno, "slobodarske televizije", obećanja i dogovori koji ništa ne znače zemlji koja priča o slobodi i fer-pleju. Prošla su vremena časti i morala, slobode i fer pleja. Laži koga možeš i tuci onog koga smeš. Pišemo o sudbini  Grenlanda, ostrva na koje su bacili oko Tramp i Trampisti.

Stara frajla Amerika ne može bez jeftine otimačine, pardon, bez jeftine kupovine tuđih zemalja. Kupili su Aljasku, Meksiko, Kaliforniju, Luizijanu...

Njujork su oteli od domorodaca a ostatak kontinenta od starosedelaca koje su nazvali – Indijancima. Uspomenu  na otimačinu čuva Holivud. Čuvari američke istine su "šnajderi istorije" jer vešto kroje ono što je bilo i na kraju - ništa nije bilo. Samo Džon Vejn i Dok Holidej. Ponekad spomenu  Džeronima i Bika koji Sedi, ali samo na kraju filma. 

Danas je aktuelna otimačina Grenlanda. Tramp je još 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata, pokušao da kupi Grenland , ali je Danska odbila da proda – baš kao i pre 80 godina. Sada se Tramp vratio ovoj ideji i pre povratka u Belu kuću, ali uz "simpatične" pretnje.

Danas Tramp, pred  svoj drugi mandat, priča  da bi SAD trebalo da aneksira Grenland. Dakle, ova ideja nije nova. Danas , u drugom mandatu, se okuražio i ne sanja  o Grenlandu već sprema sanke da  osvoji veliko ostrvo, mnogo veće od Ade Ciganlije. 

U budućih  pet godina, vojni i ekonomski značaj najvećeg ostrva na planeti samo   će se povećavati,  naročito  zbog globalnog zagrevanja, ruske nadmoći u  floti brodolomaca  i jačanja vojnih i ekonomskih pozicija Kine, glavnog rivala SAD.

Zašto je  Americi potreban  Grenland 

Na američkoj strani postoji više razloga za aneksiju Grenlanda.

1. Sigurnost resursa

Grenland sadrži nalazišta 43 od 50 minerala koje američka vlada smatra ključnim za američku ekonomiju i vojsku. Glavni dobavljač takvih minerala  je Kina, a odnosi sa ovom zemljom se dugi niz godina stalno pogoršavaju. Grenland ima naftu, uranijum i retke zemne metale,  neodimijum, prazeodimijum, disprozijum i terbijum. One su od vitalnog značaja za savremenu visokotehnološku proizvodnju. Više od 70 odsto dragocenih metala se kopa u Kini, sa kojom su SAD već 8 godina u trgovinskom ratu, a Tramp preti da pojača pritisak.

Kao odgovor na Trampove pretnje, Kina je u decembru ograničila isporuke u Ameriku galijuma, germanijuma i antimona, koji se široko koriste u odbrambenoj industriji.

Americi je potreban Grenland „zbog ekonomske bezbednosti“, rekao je Tramp ove nedelje i izričito  potvrdio  da ne isključuje  upotrebu vojne sile za aneksiju ostrva.

2. Da bi obezbedili snabdevanje SAD potrebnim sirovinama, Amerika treba da kontroliše  teritoriju Grenlanda.

3. Kako se led Grenlanda topi, sve više teritorije ostrva postaje dostupno za rudarenje: pre 10 godina, naftne bušotine su bušene u 12 oblasti na Grenlandu, a sada - u 170

Potencijalno ogromne rezerve nafte i gasa koje bi Sjedinjene Države  mogle da eksploatišu.

4. Bezbednost transporta. 

Rat u Jemenu, ratoborno pleme Huta i veliki pad saobraćaja u Sueckom kanalu izazvali su probleme brodarima širom sveta. Alternativa trasi kroz Suecki kanal je ruta kroz Arktik. Led  se ubrzano topi a amerikanci nemaju veliki pristup Arktiku.

Ukupno, od 2013. do 2023. godine, broj  brodova koji prolaze kroz Arktik  se povećavao za više od trećine. 


5. U interesu Sjedinjenih Država je da povećaju svoje vojno prisustvo u ovom regionu.

6. Veliko prisustvo Ruskih i Kineskih brodova u regionu.

Ruska Federacija i Kina aktivno sarađuju na razvoju brodarstva na Arktiku, a to zabrinjava rukovodstvo SAD. Zbog nacionalne bezbednosti Sjedinjene Američke Države veruju da je kontrola Grenlanda apsolutno neophodna.

7.  Panamski Kanal.

Klimatske promene su dovele do problema sa niskim nivoom vode u Panamskom kanalu, što je dovelo do ozbiljnog problema  za  saobraćaj. Panamski kanal povezuje Pacifik i Atlantski okean, a bez kanala, brodovi bi morali da plove 7.000 milja zaobilaznim putem do rta Horn na najjužnijoj tački Južne Amerike da bi plovili od Atlantskog do Tihog okeana. Dakle, Trampova želja da uspostavi kontrolu nad Panamskim kanalom je diktirana željom da zaštiti američki pomorski transport u neposrednoj blizini Sjedinjenih Država. Vredi razumeti da su SAD upravljale kanalom veći deo 20. veka otkako je otvoren 1914. Panamske vlasti su dobile punu kontrolu nad kanalom tek 1999. godine.
Osim Panamskog kanala Ameriku brine i Suetski kanal što zbog Huta  što  zbog urušavanja i zamuljivanja . Nameće se potreba rekonstrukcije Sueca i kopanja još jednog, paralelnog kanala. 

Šta kažu starosedeoci Grenlanda ?

To je najveće ostrvo na svetu sa površinom od 2,16 miliona kvadratnih kilometara. Stanovništvo Grenlanda je skoro 57 hiljada ljudi. Ostrvo pripada Danskoj više od 600 godina i samoupravna je teritorija. 80% Grenlanda je pokriveno ledom, a ostrvo čak nema puteve koji povezuju naseljena područja. Komunikacija između njih se odvija vazdušnim putem.

Grenland se nalazi prilično daleko od metropole Danske.Trajanje leta od Kopenhagena, glavnog grada Danske, do Grenlanda je 5 sati. Poređenja radi: vreme leta od Tomska do Moskve je 4,5 sata.

Zbog razumevanja teksta,  u sledećim nastavcima, recimo da je Grenland samoupravna teritorija sa širokom autonomijom, koja daje pravo na proglašenje nezavisnosti ako većina stanovništva ostrva glasa za to na referendumu. 

Valja znati da je Grenland  veoma nerazvijen sa ekonomske tačke gledišta. Glavni izvoz je riba. Ostrvo živi  na subvencijama  Danske ,  ukupno  oko 600 miliona dolara godišnje,  na održavanje činovničkog aparata i socijalne svrhe. 43% ukupnog radnog stanovništva ostrva radi za lokalnu upravu.


IZVOR: Ustupljena fotografija/ Krata Grenlanda

Ako ostrvo dobije nezavisnost, njegova vlada će moći da bira različite oblike odnosa sa Sjedinjenim Državama: od pridruživanja njima do sporazuma o slobodnoj trgovini. Šta će izabrati pedesetak hiljada grenlanđana  ostaje da vidimo. Računajući na ameriki pragmatizam i dogovore koje nikada ne poštuje, velika  je verovatnoća je da će  Tramp  « uzeti  Grenland lepo ili ružno» 
Rukovodstvo Grenlanda je u februaru 2024. izjavilo da je krajnji cilj ostrva nezavisnost, ali konkretni datumi za mogući referendum još nisu objavljeni.

Zašto je Trampu potreban Grenland?

Tramp je nasledni prodavac  nekretnina. Ceo život je kupovao zemljište, gradio kuće na njemu i prodavao stanove. Kao predsednik, obećao je prošli put da se prema Grenlandu neće ponašati kao prema svom voljenom ostrvu Menhetn.
Trampovi lični interesi nisu ograničeni samo na novac. Kupovina Grenlanda omogućiće mu da uđe u istoriju zajedno sa predsednicima Endrjuom Džonsonom i Tomasom Džefersonom, koji su za SAD kupili Aljasku i Luizijanu.

Kolko košta Grenland

Zemljišta, naročito  sa ljudima, odavno se nisu prodavala u takvim razmerama, pa nije lako odrediti tržišnu cenu. Ali,  možete pogoditi.
Džeferson je početkom 19. veka kupio Luizijanu od Francuza za 15 miliona dolara, a pola veka kasnije Džonson je od Rusa pregovarao o Aljasci za upola manje cene. Truman je ponudio Danskoj 100 miliona 1946. godine.

Čak i ugrađenom  inflacijom , ovim novcem sada ne može da se kupi ni kuća na Menhetnu, a kamoli ostrvo.

Uzimajući u obzir ekonomski i strateški potencijal arktičkog ostrva, cena može biti nekoliko puta veća.

Istina, Danska neće ništa prodati, niti joj  treba novac.

VlastbGrenlanda  i dalje ima poslednju reč. Ona  je pod kontrolom Danske više od 300 godina, a još uvek nije pokušala da napusti nenametljiv savez i subvencije vredne stotine miliona dolara godišnje.

Ima više smisla pogledati trenutne cene nepoljoprivrednog zemljišta u Sjedinjenim Državama. Luizijana, uporediva po površini sa Grenlandom, tada bi koštala najmanje 1 bilion dolara

Donald Tramp je pokazao interesovanje za Grenland, poslednje ostrvo u svetu danske imperije. Ovo interesovanje je moglo biti motivisano velikim prirodnim bogatstvima  na ostrvu, plemenom metalima  i retkim  elemenatima.

Grenland je bogat mineralnim resursima kao što su ruda gvožđa, zlato, cink, uranijum, olovo, bakar i nikl.


IZVOR: Ustupljena fotografija/ Tramp na Grenlandu

Rezerve retkih zemnih metala  na Grenlandu se procenjuju na 1,5 miliona tona. Poređenja radi,  u Sjedinjenim Državama rezerva takvih resursa iznosi 1,8 miliona tona. Takođe se veruje da u vodama Grenlanda postoje značajne rezerve nafte i gasa, ali njihova tačna veličina još nije utvrđena. Prema američkim stručnjacima, može se govoriti o 17,5 milijardi barela nafte i 148,2 milijarde kubnih  metara  gasa.

Slede neki od najčešćih elemenata: itrijum, skandijum, neodimijum i disprozijum. Ovi elementi su neophodni  za proizvodnju mobilnih telefona, električnih vozila i drugih naprednih tehnologija. Zaista, rudno bogatstvo Grenlanda je važan resurs za globalnu „Zelenu agendu“, kao i za proizvodnju moderne uree bez koje je svet danas beskompromisan.

Grenlandski sadržaj  je značajan za plemenske metale, put zlata i srebra i potencijal za bakar. Regionalne rezerve uranijuma su tako velike, ili je većina uranijuma potrošena do 2021. Pored toga, Grenland je važan i po količini titanijum-vanadijuma, koji je takođe važan za industriju proizvodnje mangan legure. Ostrvo ima ogroman ekonomski potencijal u oblasti mineralnih resursa. Još jedan važan  resurs na Grenlandu je   8 miliona tona visokokvalitetnog grafita. koji se koristio za proizvodnju baterija za struju. 

GREENLAND KAO MOST ZA ARKTIK

Ostrvo se nalazi na strateški važnom Arktiku. Preko Grenlanda prolazi najkraći put od Evrope do Severne Amerike, a geografski je mnogo bliži ovoj poslednjoj, iako je autonomna teritorija evropske Danske.

SAD imaju vojnu bazu na ostrvu još od Hladnog rata sa SSSR-om.  Pentagon nije protiv proširenja svog prisustva na Arktiku kako bi se suprotstavio Kini i Rusiji.

Istim se rukovodio i predsednik Hari Truman kada je ponudio 100 miliona dolara posleratne 1946. godine, kada je svet bio podeljen na zapadnu i sovjetsku sferu uticaja. Kupite ga za sebe da ga vaš neprijatelj ne bi dobio.

Deo Atlantskog okeana između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije  je glavna linija odbrane na moru u slučaju vojnog sukoba između Rusije i Evrope.

Vode Grenlanda su bogate ribom i obećavajuće za brodarstvo u svetlu klimatskih promena.

Sutra drugi deo o Grenlandu bez Grenlanđanki.

Sastavio Šone Ninin