„I da je EU delovala nepristrasno, i vršila pritisak na Prištinu bez obzira što je sve više prisutno mišljenje, takođe formirano od strane Zapada, da je Prištinu teško disciplinovati, da su postali previše samostalni, sve to nije tačno, već je činjenica da se na Prištinu uopšte i ne vrši pritisak. I naravno u takvoj situaciji, prištinski režim može da radi šta mu padne na pamet i da pravolinijski štiti samo svoje interese. A njihov interes sigurno nije normalizacija odnosa sa Beogradom i garancija bezbednosti i normalnog života za Srbe na severu, nego nametanje pune kontrole na celoj teritoriji autonomne pokrajine, uključujući i delove gde žive Srbi, i to je cilj“, rekao je ambasador.
„Razumete li o čemu se radi, ovde je najvažniji stav Zapada, a ne pozicija Prištine, koja je sekundarna. I režim u Prištini, kao i kijevski režim u Ukrajini, su marionete, za Zapad oni su instrument za sprovođenje svoje politike. Na Kosovu se malo šta promenilo. Hajde da se podsetimo kako su spremali Kosovo za tzv. nezavisnost. Postojali su pregovori, u nekoliko faza, u raznim formatima i negde pred kraj pregovora počeli su da govore, i to je bio zvaničan stav, da je poželjan kompromis sa Beogradom, ali ako do tog ne dođe, Priština će dobiti mogućnost da proglasi nezavisnost. Ko će voditi pregovore radi kompromisa kada je moguće samo odugovlačiti i ostvariti svoj cilj 100 odsto. Isto kao i sad“, rekao je on.
Komentarišući situaciju da Priština po prvi put trpi neke sankcije zbog svojih poteza, Bocan-Harčenko je naglasio da je to licemerje.
„To da tako otvoreno i očigledno bilo koji potezi Prištine ostaju nekažnjeni, svima je jasno i to je za Zapad ranjivo mesto, i za Brisel i Vašington. Na tu bolnu tačku vrlo uspešno je pritisla Marija Zaharova, kada je podvukla da postoji kritika upućena Prištini, ali post faktum, i pitala gde su sankcije. Ako zaista hoćete nešto da uradite, onda primenite te sankcije., kao što i radite u slučaju drugih država veoma lako. I to ih je očigledno zabolelo, zato što su već sledećeg dana počeli da pričaju o sankcijama. A da vidimo o čemu se zapravo radi? Reč je o zabrani učešća Prištine u vojnim vežbama. I? Kave su to sankcije? Pri tom znamo da će se vojna saradnja Zapada i Prištine nastaviti, da će ih i dalje naoružavati bespilotnim letelicama i drugim oružjem“, kazao je on.
Bocan-Harčenko podseća da se pričal da se Prištini neće ukazati podrška za prijem u međunarodne organizacije i strukture, ali da je to ostalo samo na rečima.
„Zašto se sve to tako glasno izgovara kada je moguće jednim potezom malog prsta zaustaviti proceduru za prijem Prištine u Savet Evrope, što nije urađeno. Ne vidimo nikakve praktične korake. To se radi kako bi se zamazale oči i da bi svi mislili da se Priština nalazi pod pritiskom post faktum. Isto tako farisejstvo je i predlog za održavanje novih izbora na severu Kosova", dodao je on.
On smatra da je ovde reč o nečem drugom, da je situacija neučestvovanja Srba na izborima i u organima vlasti povezana sa tim što Srbe obmanjuju i kategorički odbijaju da formiraju ZSO, što bi rešilo sve ove probleme.
„I sada ZSO niko i ne pominje, već se predlažu neke polumere ili otužno ponavljanje izbora. Hajde ponovo da organizujemo izbore. Hajde. Desiće se sve isto. Uveravam vas da će govoriti da su jedni te isti ljudi opet pobedili na izborima. Nema nikakvih mera, a prva hitna koja bi trebalo da se primeni je povlačenje kosovskih specijalnih jedinica, koja bi mogla da se sprovede za sat vremena. Ali oni ostaju na istom mestu. Svi glavni uzroci konflikta, krize i nestabilnosti i dalje su prisutni. I napokon, predlaže se povećanje broja pripadnika Kfora, navodno radi podrške stabilnosti na severu pokrajine. Zar se o tome zaista radi? Kfor mora da ispunjava mandat UN, da bude nepristrasan, ne staje ni na čiju stranu. Čak i da ih je upola manje, ali da dejstvuju onako kako je napisano u rezoluciji UN 1244, ne bi bilo problema. Povećanje broja pripadnika Kfora, a tačnije pojačavanje prisustva NATO-a na Kosovu, predstavlja još jednu antisrpsku meru“, zaključio je Bocan-Harčenko.
U toku je pokušaj obojene revolucije
Govoreći o nedavnim rečima predsednika Srbije Aleksandar Vučić, koji je govorio o protestima u Beogradu, on je rekao da njihov cilj nije on nego Srbija, i naglasio da je dobio upozorenje od prijateljskih službi sa istoka, da je u toku pokušaj obojene revolucije., Harčenko kaže da o tome svedoči cela situacija, s obzirom da se takvi protesti nisu desili samo jednom.
„Sada je, i ja sam o tome govorio, interesantan momenat da se situacija analizira, a to je upravo što se poklapa trenutak eskalacije na Kosovu sa protestima u Beogradu. Sve se dešava u nekoliko dana i možemo samo da zaključimo da je to očigledan pritisak na rukovodstvo Srbije, predsednika Vučića i vladu na svim frontovima. Prvi front je Kosovo, drugi Beograd ili obrnuto. Cilj ili zadatak Zapada je promena politike Srbije, Zapadu su krajnje neophodne dve stvari, priznanje ili podrška Srbije antiruskim sankcijama i naravno priznanje Kosova“, rekao je ambasador.
„I jedno i drugo ima za Zapad širok i suštinski karakter ili značenje, možemo reći geopolitičko zato što Zapad ne može da prizna i pomiri se sa tim da je Srbija svojom pozicijom protiv antiruskih sankcija, ne dozvoljava da se završi formiranje antiruske barijere u istočnoj Evropi. To je ozbiljan problem, propust, kako oni smatraju, i nastavljaju tako da misle bez obzira na tvrdu poziciju koju zastupa predsednik Vučić, da je moguće Srbiju do kraja stisnuti. Nemamo povod da sumnjamo da će predsednik i vlada u Beogradu ostati pri odlukama koje su donete pre godinu dana. Ali Zapad tako misli i nastavlja sa pritiscima. A priznanje Kosova je završetak kosovskog projekta, deljenje i slabljenje Srbije. Naravno, da bi se proces završio, neophodno je njegovo priznanje. Važna je namera Zapada, u sadašnjoj situaciji imajući u vidu i Ukrajinu, pokaže da se u delu Kosova sve završilo mirno i uz kompromis, da je Beograd priznao Kosovo, a sa priznanjem Kosova, zajedno ide i to i da je agresija NATO-a bila opravdana. Zapad hoće priznanje Kosova kao opravdanje svoje agresije, svojih poteza, u vreme konflikta na Kosovu, i uopšte u bivšoj Jugoslaviji“, zaključio je Bocan-Harčenko.