KOLUMNA DRAŽE PETROVIĆA: Bio jednom jedan Siniša Kovačević

Kažu da je medije zamrzeo još kada mu nije pošlo za rukom da postane novinar, jerbo je bio netalentovan za profesiju koja traži istinu, istinu i samo istinu, a to i jeste bila okolnost koja je zeznula vaskoliku Srbiju - da je Vučić postao novinar danas bi bio upamćen samo kao loš novinar, i uzeo leba iz usta kolegijumu Informera, što i ne bi bila neka velika šteta za srpstvo i građanstvo u celini.

Ovako, postao je Vučić, a postati Vučić je katastrofa globalnih razmera za sve koji nisu Vučić, osobito za medije.

I od usvajanja Zakona o javnom informisanju 20. oktobra 1998. do 15. februara 2001. godine, kada je i zvanično ukinut, mediji su kažnjeni 67 puta, u ukupnom iznosu od 30 miliona dinara, odnosno približno 2,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

Najviše su kažnjavani Danas, Glas javnosti, Blic i Dnevni telegraf, koji je pod tim zakonom ugašen, a vlasnik Slavko Ćuruvija ubijen.

Janja Gaćeša: Pismo sa Kosova ili vreme žetve - sve ide Albancima, nama ni mrvice

Tehnologija Zakona o javnom informisanju, kako su tih godina konstatovali u redakciji Danasa, bila je sledeća: tužba po pravilu dolazi nakon 20 časova uveče, kad su u redakciji samo dežurni urednik i dežurni novinar, suđenje je zakazano za sutradan u 11 časova (najzgodnije je da to bude petak, jer Služba društvenog knjigovodstva, gde treba da se uplati kazna ima subotom kraće radno vreme), presuda stiže sledećeg dana, pa ostaje samo nekoliko časova da se pronađe ogroman novac i plati kazna. Ako ne uplatiš, u redakciju stiže policija da pleni imovinu i pečati prostorije. Ukratko rečeno, mali Vučićev i Šešljev medijski pakao.

Prva tužba po Zakonu i javnom informisanju listu Danas stigla je sa izneneđujuće adrese. U onlajn novinarstvu, da je tih godina postojalo, naslov bi bio: „Nećete verovati ko je prvi podneo tužbu po Šešeljevom Zakonu o javnom informisanju, a nije Vučić“.

Ljudi u redakciji su bili zaprepašćeni jer je tužilac bila glumica Ljiljana Blagojević koja je tada, na predlog Srpskog pokreta obnove, bila na funkciji sekretarke za kulturu Grada Beograda.

Prema svedočenju prvog glavnog urednika lista Danas Grujice Spasovića iz njegove knjige „Danas uprkos njima - prvih hiljadu dana“, urednik u Danasu Rade Radovanović je pozvao svog starog znanca, pisca Sinišu Kovačevića, inače venčanog supruga tužiteljke Blagojević Ljiljane.

Rade Radovanović mu je u odmah rekao kakve su finansijske posledice po list Danas povodom tužbe i zamolio ga da utiče na suprugu da povuče tužbu, ako je ikako moguće.

Prema navodima u već pomenutoj knjizi Danasovog urednika Grujice Spasovića, Siniša Kovačević mu je odgovorio: „Nisi razumeo, ja baš želim da vas uništim. Ko ruši moju kuću, ja ću rušiti njegovu!“

Sporni tekst zbog kog je Siniša Kovačević izjavio da želi da uništi Danas i valjda još nekoliko medija koje tužila dramska umetnica na mestu njegove supruge, bilo je javno saopštenje takozvane Vlade za Beograd, faktički Vlade u senci glavnog grada koje je glasilo: „Kampanja koju protiv kulture vodi Ljiljana Blagojević, gradski sekretar za kulturu, odražava se na rad svih pozorišta u gradu, saopšteno je s jučerašnje sednice Vlade za Beograd. Po uništenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta u požaru, došlo je do smene direktora Jovana Ćirilova, a ista sudbina zadesila je i Beogradsko dramsko pozorište, čiji je upravnik smenjen iznenada i bez ikakvog razloga, stoji u saopštenju. Vrhunac kampanje dogodio se s Bitef teatrom kada su Ljiljana Blagojević i Milutin Ranđelović oduzeli klub ovom pozorištu, dodelivši ga na trajno korišćenje Košavi, odnosno ćerki predsednika Miloševića, smatra Vlada za Beograd. Glavni cilj gradske vlade je, istaknuto je u saopštenju, da na mesta upravnika beogradskih pozorišta dođu ljudi koji su već provereni kadrovi JUL-a, kao i da glavni kulturni događaj Beograda budu filmske i pozorišne premijere rađene po romanima Vuka Draškovića.“

Mali, veliki poklon Vladimira Putina

Sudija je odbila da kao svedoke koji bi mogli dokazati tvrdnje iz saopštenja, sasluša i Mariju Milošević, ćerku predsednika SRJ i vlasnicu RTV Košava, Nenada Prokića, upravnika Bitef teatra, Gorana Vesića (prisutnog u sudnici), člana Vlade za Beograd, Milutina Ranđelovića, člana gradske vlade, Ivana Kovačevića, predsednika UO Beogradskog dramskog pozorišta, Gorana Sultanovića, direktora tog teatra, kao i Miloša Krečkovića, smenjenog direktora.