ALEKSANDAR DUGIN: Posle pobune – tačka bifurkacije
Autor: Glas javnosti
Neki su se pokazali kao heroji, neki kao izdajnici i kukavice. Heroji su Putin i Lukašenko jer su spasili zemlju, koja je visila nad bezdanom. Ali sada je vreme za delovanje, a ne za pasivnost.
Primetio sam da svest mnogih jednostavno ne može da se nosi sa događajima od 24.juna. Stoga se pojavljuje trend: „toga jednostavno nije bilo”; „ništa nije bilo stvarno” i „to je urađeno namerno”.
Samo na ovaj način može se otupiti akutni bol zbog onoga što se dogodilo. A kada se radi o odbrambenoj reakciji društva uopšte, ne naročito uronjenog u sferu značenja – u ovom slučaju, značenja politikologije– to je razumljivo i prihvatljivo: ljudi traže rupe u neprekidnom rutinskom toku života, u kojem su događaji ili mikroskopski ili ih uopšte nema. Ali kada to isto prenose oni koji sebe smatraju ozbiljnim analitičarima, to deluje patetično.
U stvari je akutna faza događaja od 24. juna rešena, ali se još uvek ništa nije u potpunosti završilo: sada je nužno da vlast konkretno deluje, što bi razjasnilo stvari i, tek tada ćemo moći da smatramo kako postoji minimum jasnoće. Za sada je, možda, prerano komentarisati značenje: ceo proces još uvek nije završen, pa i ishodi mogu biti različiti. Na kraju krajeva, ono što je počelo i što se nastavlja dobiće svoj smisao tek kada se završi – ne pre. Nikad se ne zna šta se sve još može dogoditi tokom ovakvog kritičnog lanca događaja. Potpuna analiza tek sledi…
Sukob elita
Međutim, ono što se dogodilo 24.juna 2023. godine bio je prvi akord monstruozne katastrofe. To je bila havarija ruske državnosti koja je izbegnuta u poslednjem trenutku, uz visoku cenu.
Usred ovih događaja, problem strastvenosti je postao kristalno jasan. Kada u centru sistema strasti nema ni u tragovima, ona počinje spontano da se koncentriše na periferiji. Na jednom polu jasno vidimo višak strastvenosti. Na drugom je, međutim, očigledan njen nedostatak. Ono što vidimo jeste da je glavni problem vlasti energija. I taj se problem mora rešiti. Bez odlaganja.
U smislu Paretove teorije elita, sve ovo se može opisati kao sukob elita i kontra-elita. Ako elita, koja je već na vlasti, nema dovoljno kvaliteta da sprovodi vlast, nju će, pre ili kasnije, zbaciti kontra-elita, koja nije na vlasti ali poseduje višak onih kvaliteta koji su potrebni za sprovođenje vlasti.
I na kraju je ostalo i pitanje legalnosti i legitiminosti. Pobunjenici jesu značajno radikalizovali ovaj problem, ali su ga, ipak, samo postavili. Do krajnjeg rešenja se nije došlo. A sada je taj problem sa nama i neće otići.
Tako smo došli do prelomnog trenutka. Do tačke bifurkacije. Uopšteno govoreći, postoje dva scenarija odlučivanja: Dobar i užasan. U ovoj složenoj situaciji nema samo lepog, kao što nema samo lošeg. Loš scenario odmah prerasta u užasan.
1. Dobar scenario
Kadrovska rešenja u nizu najvažnijih uprava. Ovde je gotovo sve očigledno. Neki su se pokazali kao heroji, neki kao izdajnici i kukavice. Bezuslovni heroji su Putin i Lukašenko. Upravo su oni spasili zemlju, koja je visila nad bezdanom.
A oni koji su učinili da ovako nešto bude moguće, koji su tome doprineli i koji nisu mogli da spreče ono što je počelo i nisu bili u stanju da reaguju na odgovarajući način – od njih se odmah treba oprostiti. Takva odluka će ojačati poziciju vrhovne vlasti i vratiti poljuljano poverenje i veru u snagu pravog Suverena.
U skladu sa tim treba obratiti i pažnju na uopšteni program, koji je Prigožin zbrda-zdola objavio: društvenim elitama ozbiljno nedostaju pravičnost, čast, hrabrost i pamet. Nedostaju do te mere da to bukvalno dovodi do stvarnih eksplozija. Zašto se, onda, ova ideja ne bi iskoristila u službi sâmih vlasti? Putin je sada (kao i uvek) u poziciji da to uradi i sigurno će uspeti.
Dakle:
- Rotacija elita,
- Kažnjavanje kukavica i izdajnika,
- Podsticanje vernih i hrabrih,
- Korekcija ideologije ka rodoljubivoj samosvesti, socijalnoj pravdi i trenutnom uključivanju društva u rat.
Manje PR-a, više stvarnosti. I sve će doći na svoje mesto.
Opšte uzev, zamena stvarnosti PR-om je apsolutno zlo. Pre ili kasnije, takav balon će pući. Ako umesto političkog sistema imamo samo grandioznu medijsku fikciju, onda je katastrofa neizbežna. I, ono što je najvažnije: zakoni laži čine da oni koji ih iznose, pre ili kasnije, sâmi poveruju u svoje laži. To je poslednja faza. Posle nje je kraj.
2) Užasan scenario
Ostaviti sve kako je. Ne menjati ništa. Iz medijske i blogosfere ukloniti svako spominjanje 24. juna i svih učesnika. Kriminalizovati svaki poziv na rodoljublje, pozivajući se na pobunu. Za sve okriviti Zapad i njegove mahinacije. Izvesti zaključak u korist liberalizma i sve preplaviti PR tehnologijama o pobedi.
Ne bih nikog da plašim, nego predlažem da svi trezveno razmisle o posledicama takve odluke, koja je, u stvari, odsustvo bilo kakvog rešenja. Upravo je to (nedostatak rešenja) dovelo do onoga što se dogodilo. Ako se ništa ne promeni, katastrofa će se ponoviti, ali će tada biti fatalna.
Pobeđuju oni sa više strastvenosti. Pobeđuje duh. Ima vojnika, a ima i ratnika. Zadatak danas je: probuditi ratnike u vojnicima.
Ako iz ovog „master-klasa” naučimo pogrešnu lekciju, tim gore po nas.
Sada se moramo sabrati. Neprijatelj započinje drugi najmoćniji talas ofanzive. Jedini način da se pobedi pobuna „Vagnera” jeste da se postane „Vagner”. Potrebna nam je pobednička vojska.
SKINI APLIKACIJU
