Banaćani gaje mirođiju i prodaju za izvoz

Proizvođači sa severa Banata u opštinama Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac i Senta započeli su da seju mirođiju koja, u proseku, zauzme svake godine na tom području oko 300 hektara.

Jedan od njih, Mirko Oluški, mirođijom se bavi dugo godina i za Dnevnik kaže da je posao nasledio od oca. Ima ugovor o prodaji ove aromatične biljke, jer domaće količine mirođije prevazilaze potrebe ovdašnjeg tržište, pa firma sa kojom radi sušenu mirođiju sa banatskih polja prodaje u izvoz.

- Mirođija se seje krajem marta i za tri meseca se kosi, ukoliko se ne želi ostaviti za semensku proizvodnju. Voli vlažnu klimu i bez vode ne može da opstane. Pošto je klima u poslednjih nekoliko godina suva, sistem za navodnjavanje rešava problem nedostatka kiše, jer drugačije se ne mogu očekivati prosečni prinosi. Po hektaru se može dobiti deset tona sveže mirođije ukoliko se poklope vremenski uslovi, toplo vreme i dovoljne količine vlage - kaže Oluški.

Napominje da "po knjigama" sveže mirođije treba da bude deset tona po hektaru, ali može da bude i više i manje.

- Lane je bilo desetak tona, toplo i sušno vreme, pa su, uz navodnjavanje, dostignuti idelni uslovi da prinosi budu po teoriji gajenja - dodaje.

Sagovornik Dnevnika ističe da u sirovom stanju mirođija posle kosidbe, za koju postoje specijalne mašine, ide na dalju preradu - pranje, sušenje i pakovanje firmi koja mirođiju izvozi.

- Seme dobijam od preduzeća sa kojom radim i ona mi daje i zaštitna sredstva potrebna u agrotehničkoj proizvodnji začinske biljke - navodi Oluški.

Ističe da je sve do prošle godine cena mirođije bila solidna, ali da je sada pojeftinila za 30% do 40%. Ipak, zarade ima, jer je sve trenutno isplativije od setve pšenice.

Kukuruz kokičar

Oluški je lane posle košenja mirođije krajem juna na istoj njivi posejao kukuzurz kokičar sa kraćim vegetacijom i dobio oko tonu i po po hektaru. Prodao ga je firmi iz Mađarske sa kojom je imao ugovorenu proizvodnju.

- Idealno vreme za setvu kokičara je april kao i običnog kukuruza, ali sam reskirao, prinosi nisu bilo očekivani, između tri i četri tone, ali oranica nije bila prazna - navodi.

- Ne samo kod nas, već i svetu, cene poljoprivrednih proizvoda su pojeftinile i u tom pogledu ne možemo ništa menjati. Ali, pošto smo dugogodišnji proizvođači mirođije, čekamo da na svetskom tržištu cene porastu, jer će se koštanje na tim tržištima preliti i na naše prilike - kaže Oluški.


Glas javnosti/ D05S