UVOZ STRUJE NEVEROVATNO RASTE: Vrednost uvezene struje 14 miliona evra za 10 dana

Uprkos tome što je leto vreme kada Srbija po pravilu izvozi struju, kod nas se dešava upravo suprotno. Prema analizi Nove, a na osnovu zvanično objavljenih podataka, od početka meseca nismo izvezli nijedan megavat struje, ali jesmo uvozili i to u proseku 370 megavata po satu.

Energetski sistem Srbije doživeo je kroz kolaps tokom zimskog perioda, a sudeći po dostupnim podacima, od toga se još nije oporaviio, a i nećemo skoro. Tome svedoči i crni dim koji se iz dana u dan vidi iz dimnjaka Termoelektrane Nikola Tesla B kod Obrenovca. Takva boja ukazuje na to da se blok pokreće ili radi na mazut, umesto na ugalj neophodan za proizvodnju struje. U prevodu to znači da ga nema dovoljno.

Da je tako potvrđuju i brojke sa zvaničnog sajta Elektromreža Srbije.

U poslednjih desetak dana Srbija gotovo svakodnevno troši više od miliona evra na uvoz struje. Najviše je uvezla 21. maja, kada je iz inostranstva pristiglo u proseku 557 megavata po satu. Imajući u vidu da se cena struje tada kretala oko 80 evra, Srbija je na uvoz energije tog dana potrošila oko milion evra.

Najskuplje je struju platila 23. maja, kada je uvezla 466 megavata po satu. S obzirom na to da je cena električne energije toga dana bila veoma visoka, u proseku oko 200 evra, uvoz smo platili više od dva miliona evra.

Sa druge strane, izvoz nam je u isto vreme “nula”, iako bi trebalo da je uobičajen u ovom periodu.

Dušan Nikezić, ekonomista i predsednik resornog odbora SSP, ističe da su nam deponije uglja prazne, te da su sve akumulacije potpuno ispražnjene.

“Mnogo pogrešnih odluka je prethodilo ovakvoj situaciji: nije pušten u rad sistem za homogenizaciju uglja, u koji je uloženo 200 miliona evra, nije počela eksploatacija ugljenokopa u Radljevu, koji je trebao da bude završen pre četiri godine, a Zakonom o obnovljivim izvorima energije je EPS-u nametnuto balansiranje, zbog čega godišnje gubi preko 150 miliona evra”, kaže on.

Nikezić navodi da uglja nema i neće ga biti dovoljno još najmanje dve godine, zbog čega Srbija svakodnevno uvozi struju i nastaviće da je uvozi bez obzira na vremenske uslove.

“Da se EPS-om upravljalo stručno i odgovorno, danas ne bi bilo razloga za povećanje cene struje, pošto struju proizvodimo od srpskog uglja i od snage srpskih reka, a do juče smo bili i veliki izvoznik. Zato nam se dešava da umesto zarade od 500 miliona evra na izvozu struje, EPS pravi gubitak od preko milijardu evra, a najave o povećanju cene su samo potvrda da je vlast čekala kraj izbora kako bi ovaj trošak prebacila na teret svih građana Srbije kroz dodatni račun od 400 evra po domaćinstvu”, zaključuje on i dodaje da dodatno zabranjiva to što je EPS počeo da donosi odluke o otkazivanju planiranih remonta i novih investicija.



“To će nas dovesti u još lošiju poziciju pred novu zimsku sezonu i realnu opasnost od novih havarija i svakodnevnih restrikcija. Zaustavljanje remonta i investicija u EPS-u, zaustaviće i značajan deo srpski privrede, jer je EPS decenijama bio nosilac privrednog razvoja i najveći investitor u zemlji”, navodi Nikezić.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za list “Nova” navodi da su naše elektrane dobre, da imamo i iniženjere i tehničara, ali da nam je potrebno ozbiljno vreme, ozbiljna količina novca i rad da bi se oporavili. Kako kaže, trebaće nam bar godinu dana da bi se kopovi revitalizovali.

“Mi imamo uglja, ali ugalj nije otkriven, on je pokriven pod zemljom. Nama treba vreme da saniramo način na koji su oni vršili kopove i pripremu rude. Sa druge strane, kad pominjete izvoz struje, kad su se hvalili da su izvezli struju u prvom kvartalu za 60 miliona evra, oni su izvozili struju po 48, 50, 52 evra po megavat satu, a onda smo od avgusta, kada je počela da dolazi loša ruda, počeli da uvozimo struju. Počela je da pada proizvodnja uTENT-u, a posle i u Kostolcu”, navodi Zdravković.



Kako dodaje, potom smo uvozili struju i na dnevnom nivou, a u jednom danu i u vrednosti od 20 miliona evra.

“Struja ne može da se skladišti. Postoje neke baterije, ali one su male. Jedini način su reverzibilne elektrane, a jedinu imamo u Bajinoj bašti oko 600 megavata. Tada je trebalo, pošto struja ne može da se skladišti, da deponuju viškove proizvedenog uglja na depoe ispred TENT-a, i onda to rade u zimskom periodu. Oni to nisu radili, nego su proizvodili maksimalno, a onda se desilo da u jednom trenutku stanu peći. Sada naša elektroprivreda radi na tome da revitalizuje kopove da bi mi dobili što više uglja”, navodi Zdravković.