Glas Javnosti
Pošta_mobilni_stiki_320x100

Srbija od UGLJA NE ODUSTAJE, iako Evropa i svet idu ka tome da postane prošlost!

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Iako stručnjaci upozoravaju da energetska budućnost ne može da se zasniva na uglju, Srbija ostaje na proizvodnji energije iz uglja.

U Evropi se već radi na energetskoj transformaciji i razmatra se zatvaranje termoelektrana na ugalj.  Iz termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, kako je to opisao predsednik Srbije, stižu „dobre vesti“: radovi na obnovi bloka B1 snage 650 megavata – posle 40 godina – privode se kraju. 

Kada 18. novembra ponovo budu upaljeni kotlovi u ovom bloku – Srbija više neće morati da pozajmljuje struju od Republike Srpske, jer će, kažu nadležni, biti dovoljno za sve potrebe, biće čak i „viška“.

Čak 68 odsto struje dolazi iz uglja izuzetno lošeg kvaliteta. Iako Evropa i svet idu ka tome da ugalj postane prošlost, Srbija od uglja ne odustaje. Katance na domaćim termoelektranama nećemo videti, bar ne za sada.

„Sad vas ja pitam: moramo da isključimo i Beograd i Niš i Novi Sad, Kragujevac, Leskovac, Subotica, Kruševac, Pančevo, Kraljevo, svih 10 najvećih gradova, odmah moramo da isključimo električnu energiju. Pa ćete da me pitate: a što mi deca nemaju struje? A što ne mogu da gledam televizor, a što nemam frižider pa mi se pokvarilo meso i puter, pa dete nema šta da jede?“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Ugalj je zato, kaže Aleksandar Vučić, „nasušna potreba“ Srbije, a ne nečija želja, jer – objašnjava: druge stabilne izvore energije nemamo. Uverava da se paralelno radi na stvaranju čistijih izvora, prenosi N1. 

Međutim, Energetska ekonomska zajednica u izveštaju za 2020. godinu navodi da se Srbija obavezala da će zatvoriti termoelektrane na ugalj u sledećoj dinamici: Termoelektrana Kolubara A3 u avgustu 2021. godine, Termoelektrana Morava u junu 2022. Termoelektrana Kolubara A5 u decembru 2023. godine.

Da li za Srbiju mogu da uslede sankcije od Energetske ekonomske zajednice ako ne bude ispunila obaveze? Predsednik države kaže da nije čuo da je neko u Evropi bio kažnjen.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da energetska budućnost ne može da se zasniva na uglju, a roba koja dolazi iz „prljavih industrija“ biće posebno oporezovana.

„Mi imamo obavezu i prema našoj eneretskoj, strateškoj i razvojnoj politici – da pređemo na druge energente, ali to ne tako odjednom – vrlo postepeno i oprezno, ne smemo da dovedemo u pitanje energetsku stabilnost. To će biti relativno težak i dugotrajan proces, ali ja računam da ćemo do 2040 – 2050. godine biti u situaciji da možemo da napustimo sagorevanje prljavog i loše, sve manje izdašnog domaćeg lignita“, kaže profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić.

Kojim sve tokovima će energetska tranzicija ići – nije sasvim izvesno, ali ono što veoma pouzdano državi vrh poručuje jeste da cena struje za domaćinstva neće rasti. Za privredu malo, ali obećanje glasi: biće zadovoljni svi. 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP