RAD OD KUĆE SVE PRIMAMLJIVIJI: Koje promene podrazumeva izmena zakonskog okvira?

Rad na daljinu postao je "nova normalnost", a mnogi kancelarijski poslovi, od administracije do pravne pomoći i dizajna, digitalizovani su preko Zoom-a i drugih onlajn platformi. Pandemija i opšte zaključavanje nateralo je kompanije i organizacije da ubrzaju digitalizaciju svojih arhiva i operativnih sredstava i podignu IT zaštitu, uz seljenje opreme iz kancelarija u kuće svojih radnika. Takođe, većina manjih firmi zaključila je da im se ne isplati plaćanje poslovnog prostora, kao i prevoza radnika, a od toga do zapošljavanja radnika po ugovoru, angažovanih s neke platforme za autsorsing poslove, deli ih malecni korak.

Na ovaj način postavljen je okvir za sledeći talas digitalnog autsorsinga, koji ne podrazumeva samo rad na daljinu, već i mnogo manju vezanost radnika za kompaniju, i sasvim drugačiji način plaćanja. Prema Ekonomistu, ovakav način poslovanja ima potencijal da generiše ekonomiju od pola triliona USD, i to je trend na koji svaka ekonomija koja ima želju da raste, mora da računa, prenosi Dnevnik.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da 94,6% domaćinstava poseduje mobilni telefon. Laptop ima 53,9% domaćinstava, što predstavlja povećanje od 1,6% u odnosu na 2020, a za 4,9% u odnosu na 2019. godinu. Ovo povećanje potvrđuje trend preseljenja kancelarije iz poslovnog u lični prostor, a slična je situacija kad su u pitanju desktop računari: 76,7% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar, što čini povećanje od 2,4% u odnosu na 2020, kao i za 3,6% u o dnosu na 2019. godinu.

Rad od kuće, ako je pravilno usmeren i pravično izveden, može da podigne ekonomiju jedne države, ali promena načina na koji se radi nameće i promenu legislative. Situacija u kojoj većina kancelarijskih i drugih pozadinskih poslova može da se radi od kuće, nameće promene u Zakonu o radu, naročito odredbe koje se odnose na plaćeni prevoz i čuveni topli obrok. S druge strane, ostaje pitanje korišćenja privatnog prostora kao poslovnog, što bi trebalo da uključuje olakšice vezane za grejanje i plaćanje struje.

Poseban je problem uvođenje cele grupe digitalnih autsors nomada u realne poreske tokove, jer je jedna stvar poslati redovno zaposlenog radnika da radi od kuće, a ovu vrstu homsorsinga (home-sourcing), kako se to u narodu zove, radi većina velikih sistema i IT kompanija, a sasvim druga angažovati autsorsing firmu, pojedinca ili kompaniju. S tim u vezi važno je znati da postoje različite poslovne varijante autsorsinga, odnosno, prenošenja posla na neku drugu firmu ili pojedinca: farmsorsing je prenošenje posla u ruralno područje, da, i to se dešava, i to sve češće, nirsorsing (nearsourcing) je prenošenje posla u komšijsku državu, a ofšorsorsing (Offshore sourcing) na drugi kontinent. Mogućnosti su, zahvaljujući skoro svuda dostupnom internetu, gotovo beskrajne, lako promenljive i sasvim u skladu s velikim migratornim potencijalnom IKT sfere rada.

Iako američke kompanije ne angažuju spoljne saradnike da bi smanjile izvršne ili menadžerske troškove na najvišem nivou, angažuju srednji i niži nivo kancelarijskih radnika, i to poprilično, da bi smanjile periferne i "neosnovne" poslovne troškove. Autsorsing je teško primeniti, a stopa neuspeha je i dalje visoka. U zavisnosti od toga koga pitate, kreće se od 40 do 70%. U srcu problema je stalni sukob interesa u bilo kom aranžmanu spoljnog angažovanja. Klijent traži bolju uslugu, često po nižim troškovima, nego što bi dobio sam obavljajući posao. Prodavac, međutim, želi da ostvari profit. Ta napetost se mora pažljivo upravljati kako bi se osigurao uspešan ishod i za klijenta i za prodavca.