Glas Javnosti
Posta

PANDEMIJA I RAD OD KUĆE: Koje zemlje se "nisu snašle" u novim okolnostima

Društvo
Autor: Glas javnosti

Pre dve godine pandemija koronavirusa izazvala je rast broja zaposlenih koji rade "na daljinu" s obzirom na to da su u većini zemalja na snazi bile stroge mere bezbednosti. Danas, kada je većina ovih mera ukinuta, a život donekle vraćen u normalu, mnoge kompanije i dalje svoje poslovanje omogućavaju u potpunosti ili makar delimično od kuće.

Nedavna studija sa sajta za zapošljavanje Indeed pokazala je da je broj oglasa za posao sa tom komponentom "na daljinu" porastao od početka pandemije, skoro utrostručen sa prosečnih 2,5% u januaru 2020, na skoro 7,5% u septembru 2021. godine.
Španija, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo su samo neke od zemalja u kojima se beleži najveći porast, a ni Sjedinjenim Državama taj trend nije stran. Mogućnost rada od kuće skočila je sa manje od 4% svih visoko plaćenih poslova pre pandemije na oko 9% na kraju 2020. i na više od 15% danas u Severnoj Americi, piše Euronews.

Stručnjaci sa sajta Ladders veruju da je rad na daljunu "tu da ostane", pri čemu će cela četvrtina svih profesionalnih poslova biti dostupna na daljinu do kraja godine.
- Nemoguće je da je preterana ova promena u radnim aranžmanima. Koliko god da je velika, čak je i veća nego što ljudi misle - rekao je izvršni direktor Ladders-a Mark Senedela.
I dok se čini da veliki deo sveta ubrzano prihvata ovakav način rada, neke zemlje se i dalje nisu prilagodile toj ideji, bilo iz kulturnih, pravnih ili tehničkih razloga.
 
 
Češka - pravna nesigurnost
Iako rad na daljinu postaje uobičajen u većini zapadnoevropskih zemalja, fleksibilni metod nije u potpunosti prihvaćen među Česima, posebno na strani poslodavaca, uprkos tome što je zemlja jednako tehnološki opremljena kao i brojne druge države.
Razlog je prilično jednostavan: Češka se bori da radnicima na daljinu da odgovarajući status, a zakon ne precizira da li je "udaljeni" radnik normalni zaposledni ili ne, tako da kompanije radije izbegavaju rad na daljinu s obzirom na pravnu nesigurnost.


Češka republika je jedina zemlja koja nikada nije dala pravni status radnicima na daljnu, i iako vlada počinje debatu o zakonu o njihoom status zbog mlađih generacija koje traže promenu, nije postignut veliki napredak.
Francuska - evropski loš đak
U međuvremenu, Francuska se ističe kao nedovoljno dobar đak u Evropi jer prema studiji koju su sproveli Ifop i fondacija Žan Žores, samo 34% Francuza je redovno radilo na daljinu tokom pandemije, dok je to radilo 61% Nemaca, 56% Italijana i 50% Britanaca.
Količina vremena koje su Francuzi radili na daljinu takođe je bila manja nego kod njegovih evropskih suseda: 11% njih radilo je od kuće četiri do pet dana u nedelji, u poređenju sa 30% Italijana.
Ove male brojke se mogu objasniti velikim razlikama između višeg menadžmenta, od kojih većina može da radi na daljinu, i drugih socio-profesionalnih kategorija, koje uglavnom nastavljaju da odlaze na svoje radno mesto. Godine starosti takođe su bile jedan faktor za ove razlike u Francuskoj, sa starijim radnicima koji su manje zadovoljni digitalnom tehnologijom od generacije "digitalnih domorodaca".

Francuzi su poznati po oklevanju da se menjaju, tako da se situacija možda neće promeniti uskoro. Osim toga, kultura "prezentizma" - praksa prisustva u kancelariji uprkos čak i bolesti, još uvek je snažno ukorenjena u umovima starije generacije.
Na pitanje da li bi želeli više ili manje radnih dana na daljinu, francuski ispitanici su u anketi naveli da bi voleli manje dana rada na daljinu u poređenju sa evropskim susedima. Istraživači veruju da je ova mala potražnja rezultat toga što su društvene interakcije ključno sredstvo za donošenje odluka u francuskoj kancelariji.
Japan - jaka kultura "prezentizma"
Japan je, baš kao i Francuska, još jedna zemlja koja je zahvaćena kulturom prezentizma. Mnogi Japanci strahuju od nedostatka napredovanja u karijeri ako ne rade dugo u kancelariji, a primoravanje ovih radnika da pribegnu radu na daljinu zbog zdravstvene krize pokazalo se katastrofalnom.
Dok većina zaposlenih kaže da ih je rad od kuće učinio efikasnijim nego što su bili u kancelariji, japanski zaposleni su postali manje produktivni u proseku za 20%, prema studiji ekonomiste Tošihiroa Okuboa iz 2020.

Japan takođe ima izrazito socijalnu strukturu rada, što ga čini lošim kandidatom za rad na daljinu, jer zaposleni više vole da rade u timovima i daju procene kao grupa, dok se zaposlenima u inostranstvu obično dodeljuju jedinstvene odgovornosti i procenjuju se pojedinačno.
Mentorstvo i dijalog su dve osnovne vrednosti japanskog radnog sistema, sa starijim zaposlenima koji nadgledaju mlađe vršnjake i neformalnim razgovorima koji jačaju kontakt unutar timova, nešto što jednostavno nije funkcionisalo pri radu na daljinu.
Nedostatak pristupa personalnim računarima bio je još jedan razlog koji je japanskim radnicima učinio promenu na rad veoma teškom - nacija ima jednu od najnižih stopa za pristup ličnim računarima, podaci su OECD.
Osim toga, kućne kancelarije su daleko manje uobičajene nego na Zapadu zbog male veličine prosečnog gradskog stana i cena većih kuća u japanskom visoko obrazovanom društvu.

Kina - teška tranzicija
Uprkos tome što je Kina bila prva zemlja koja je pribegla radu na daljinu, jer je bila i prva zemlja koja se suočila sa koronavirusom, tranzicija je i dalje bila relativno teška za kinesku radnu snagu. U to vreme, 40% kineskih radnika bilo je prinuđeno da radi od kuće, u poređenju sa samo 7% zaposlenih kojima je to do tada bilo dozvoljeno - prilično neočekivana kulturna promena za zemlju koja je veoma vezana za prezentizam i hijerarhiju, navodi konsultanstska kuća Blumberg.
Međutim, kada je zemlja počela da zaključava ključne pogođene regione, upotreba digitalnih tehnologija - uključujući veštačku inteligenciju, praćenje lokacije, prepoznavanje lica i tako dalje - je naglo porasla kako bi obuzdala širenje epidemije. Zaposleni su morali svakog jutra da jave svojim šefovima da im kažu gde se nalaze i da li imaju simptome virusa.
Ipak, uprkos snažnoj kolektivističkoj kulturi u zemlji, nove navike razvijene tokom pandemije polako rastu među kineskim radnicima i dalji razvoj se može videti u narednim godinama.

Inače, za mnoge zemlje pandemija je bacila reflektor na neujednačenost digitalnog pristupa, još jednu prepreku uspešnom prelasku na hibridne oblike rada. Nije iznenađujuće da su zemlje u razvoju najugroženije, a Angola se na primer istakla kao zemlja koja je najmanje pogodna za rad na daljinu.
Sve u svemu, većina zemalja širom sveta doživela je nespornu promenu mogućnosti da se posao obavi izvan granica tradicionalne kancelarije. Iako su se Francuska, Kina i Japan možda sporije prilagođavale radu na daljinu nego SAD, Velika Britanija, ovakvi trendovi su tu da ostanu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 
 

HOROSKOP