Kako je regulisan rad od kuće u inostranstvu, a kako je to pitanje rešeno kod nas?

Pravo na stalni rad od kuće ili samo jednom do dvaput nedeljno moglo bi da bude i zakonski zaštićen u mnogim evropskim zemljama.

Procenjuje se da je procenat zaposlenih u Nemačkoj koji rade od kuće faktički udvostručen (sada ih je oko osam miliona) tokom krize izazvane pandemijom kovida 19. U Srbiji je, kako ističu predstavnici sindikalnih organizacija, više od 100.000 ljudi dobilo mogućnost da posao obavlja od kuće, što je omogućeno i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 31/2020).

Ipak, ta uredba je samo delić postojećih zakonskih odredbi, jer kako ističu u Ministarstvu za rad i zapošljavanje, Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) već utvrđuje mogućnost rada od kuće članom 42, kroz zaključivanje ugovora za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i od kuće), ali i članom 50, kojim je propisano da, kada zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca, onda se oni mogu sporazumeti da radnik jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena poslove obavlja od kuće.

- Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, precizirana je sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca - podsećaju u ministarstvu, dodajući da pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom o radu, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: trajanje radnog vremena prema normativima rada, način nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja...

Koliko poslodavci poštuju ZAKON O RADU i kako su ugovori na određeno vreme predmet ZLOUPOTREBE

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, prof. Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, smatra da naš zakon nedovoljno definiše tu oblast rada, tako da bi država morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovora o radu.

- Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad, jer je u svetu uobičajeno da poslodavac daje kompenzaciju zaposlenom zato što upotrebljava svoj računar i internet vezu, a ako to nije u mogućnosti, onda treba da mu to sam obezbedi. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, pa bi trebalo bolje precizirati šta je povreda na radu ako se rad obavlja od kuće - nabraja Reljanović i podseća da su se zaposleni često žalili na prekomerni i nedozvoljeni nadzor poslodavca dok oni rade od kuće, i to u smislu posmatranja njihovog rada dok su za računarom, što je, prema njegovom mišljenju, nedopustivo.

Rad od kuće je predviđen i direktivom EU o uslovima rada koja važe od 2021, a kojoj bi i Srbija morala da se prilagodi. Ta direktiva usaglašava različite oblike fleksibilnog rada i većina njih se odnosi baš na atipične oblike angažovanja, a to su poslovi koji se ne obavljaju u prostorijama poslodavca.

U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da rad od kuće ima više prednosti nego mana, a Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, ističe da to što se jedna Nemačka opredelila na takav zakon biti sasvim dovoljno da se na isti način i sa istim pravilima on može primeniti i kod nas.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata podsećaju da postojeći Zakon o radu ipak ima mnoštvo manjkavosti, pa i u pogledu definisanja rada od kuće. Ranka Savić, predsednica asocijacije, ističe da zbog toga aktuelni zakon mora pravno preciznije da reguliše takvu vrstu rada, jer to postaje praksa u kriznim stanjima.

Istraživanje Univerziteta Stanford pokazalo je da su zaposleni koji rade od kuće čak 13 odsto produktivniji od onih koji rade u kancelariji. Prednosti takvog rada su različite - i za poslodavca i za zaposlenog. Prvi u tome vidi šansu da uštede jer radniku ne plaćaju ili organizuju prevoz do posla, i nazad, ishranu u toku rada... 

Rad od kuće smanjuje i troškove zakupa poslovnog prostora, kao i druge troškove poput opreme, struje, kancelarijskog materijala...
Iz ugla zaposlenog, mnogima je atraktivnije da rade od kuće, jer time smanjuju broj časova provedenih u prevozu i spremanju za odlazak na posao, a takav angažman im omogućava i relativno fleksibilno radno vreme i drugačiji tempo dnevnih radnih obaveza, što je važno za one koji imaju i dodatne porodične obaveze.
Takođe oni koji rade od kuće troše svoju struju, svoju kafu, svoju hranu, svoj internet, svoj materijal, a takođe i štede poslodavcima troškove za plaćanje prevoza...

SKINI APLIKACIJU