Koliko strane investicije utiču na privredu zemlje
Autor: Glas javnosti
Svaki četvrti zaposleni u Srbiji na posao odlazi kod stranog poslodavca.
Među više od 300.000 zaposlenih u kompanijama koje su došle iz inostranstva, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2020, već godinu i po dana radi i Bojana Vuletić.
„Strane kompanije, a tu pre svega mislim na međunarodne korporacije koje posluju u oblasti informacionih tehnologija, komunikacija i prodaje, podstiču i nagrađuju zaposlene za lojalnost i dobre rezultate.
„Uslovi rada se prilagođavaju potrebama radnika, a i zanimljivi smo strancima, jer smo kvalitetni, vredni, obrazovni i ne koštamo koliko radnici na zapadu", priča Vuletić, zaposlena u kadrovskoj službi jedne inostrane firme.
Kompanije i pojedinci iz inostranstva su tokom 2022. uložili više od četiri milijarde evra u Srbiju, što je najviša suma stranog kapitala u državi u poslednjih nekoliko godina, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za BBC na srpskom.
Najviše investicija u Srbiju dolazi iz zemalja Evropske unije, pokazuju podaci NBS.
Među firmama u stranom vlasništvu koje su se otvorile u Srbiji tokom 2022. trećina je u ruskom vlasništvu, 13 puta više u odnosu na 2021.
Vlasti u Srbiji u poslednje dve decenije opredelile su se da kapital iz inostranstva privlače i različitim subvencijama i olakšicama za ulagače.
Ipak, pojedini projekti privukli su pažnju lošim uslovima rada za zaposlene ili brzim povlačenjima vlasnika sa srpskog tržišta.
Pod stranom investicijom podrazumeva se kada firma dolazi u drugu državu i gradi sopstvena postrojenja, donosi opremu i počinje posao koji u toj zemlji nije postojao, kaže Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
„Strana investicija je i kada strana firma kupi već neku postojeću.
„Osnova strane investicije je kapital", objašnjava ona za BBC na srpskom.
Ali, nisu sve strane investicije iste.
„Država bi trebalo da stimuliše one visoko-tehnološke investicije koje traže kvalifikovaniju radnu snagu, imaju kvalitetniju opremu, što se ogleda u većem izvoznom potencijalu i većim platama", govori Saša Đogović, ekonomista.
Njima, kako kaže, država domaćin profitira, jer na inostrano tržište plasira kvalitetnije proizvode.
„Za razliku od njih radno-intenzivne investicije poput kožarsko, obućarske ili tekstilne industrije traže jeftiniju radnu snagu, nisu tehnološki izazovnije i ne donose višu dodatnu vrednost", dodaje za BBC na srpskom.
Strani investitori su najviše ulagali u industriju prerade biljnih, životinjskih i mineralnih sirovina- oko 43,5 odsto, podaci su NBS-a.
Investicije utiču na bruto društveni proizvod, jer u njegov zbir ulazi sve što na teritoriji jedne države proizvedu domaće i strane firme.
Udeo ukupnih investicija u BDP-u Srbije je i dalje ispod preporučenog nivoa - oko 22 odsto, od čega samo Spet odsto čine strana ulaganja.
Prema Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija, udeo investicija u BDP-u zemalja poput Srbije trebalo bi da bude najmanje 25 odsto, piše u Beloj knjizi Saveta stranih investitora, objavljenoj u decembru 2022.
U ovom dokumentu koji se objavljuje svake godine analizira se poslovno okruženje u Srbiji, uočavaju problemi i ukazuje na potencijalna rešenja.
„Dobro je što strani investitori ulažu u Srbiju, ali Vlada treba da radi i na osnivanju domaćih srednjih preduzeća, da ih podstiče.
„U taj proces treba da se uključe i lokalne vlasti, da svi imaju podjednake šanse, a ne da se pojedini favorizuju", kaže ekonomista Đogović.
U Srbiji se strane investicije posmatraju kao zamena domaćoj privredi, ukazuje Delević, a ne kao njen dodatak.
„Otvaraju se strane fabrike, stalno čujemo: evo naša privreda je bolja, jer imamo i ovu fabriku, ali mi je nemamo.
„To nije naša fabrika, jer nema veze sa našim domaćim kapitalom - kada ste poslednji put čuli da je neko naš otvorio nešto u Srbiji?", objašnjava profesor.
Ipak, sve što proizvedu strane kompanije ubraja se u društveni proizvod Srbije.
Srbija je Zakonom o ulaganju usvojenim 2014. izjednačila domaće i strane investitore.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
