Strane direktne investicije pomalo i neočekivano su u godini inflacije, energetske krize i rata u Ukrajini prevazišle prošlogodišnji nivo i prema podacima Narodne banke Srbije dostigle ove godine oko 4,3 – 4,4 mlrd EUR.
Narodna banka je objavila i podatke o stranim direktnim investicijama po zemlji porekla doduše za prvih devet meseci ove godine. U ovom periodu priliv SDI iznosio je 2,8 mlrd EUR.
Gledano po zemljama ubedljivo najveći priliv investicija došao je iz Kine-malo iznad milijardu evra, piše portal Ekapija.
Na listi zemalja porekla najvećih investicija sledi Velika Britanija sa 260,7 mil EUR, a zatim Nemačka sa 247,6 mil EUR. Japan je na četvrtom mestu sa investicijama vrednim oko 200 mil EUR.
Sledi Kipar kao zemlja porekla 185 mil EUR investicija, mada je često poreklo kompanije koja investira preko Kipra sasvim drugo, dok se ulaganje obavlja preko firme registrovane u ovoj ostrvskoj zemlji zbog poreskih pogodnosti.
Na petom mestu je Slovenija sa 166,6 mil EUR. Iz Austrije je stiglo 163,7 miliona, a Švajcarske 162,6 mil EUR. Na devetom mestu su SAD sa oko 95 mil EUR investiranih u prva tri tromesečja ove godine u Srbiji. Na listi najvećih investitora nalaze se još i Holandija, BiH, Irska, Rusija, Mađarska i Italija.
Takođe, u nekoliko zemalja se u neto iznosu odlio kapital iz Srbije. To se najviše odnosi na Francusku – 143 mil EUR i Grčku 71 mil EUR. Odliv kapitala može biti ili po osnovu povlačenja kapitala stranih rezidenata ili po osnovu ulaganja naših rezidenata u inostranu zemlju.
Među zemljama sa kojima smo imali negativan odnos investicija su i Poljska, Španija i Bugarska.
Gledano po oblastima u koje su ušle investicije dominira prerađivačka industrija sa 1,3 mlrd EUR, a tu pre svega proizvodnja guma i plastike sa 444 miliona i proizvodnja motornih vozila sa 294 mil EUR. U građevinarstvo su stranci uložili skoro milijardu, tačnije 999 mil EUR za devet meseci ove godine, a u trgovinu na veliko i malo uključujući i popravku automobila, 300 mil EUR.
U poslovanje sa nekretninama je uloženo 226 mil EUR.
Sektor iz kog se najviše kapitala odlilo su finansijske delatnosti gde je zabeležen minus od 387 mil EUR.