I KVALITET I ZARADA: Najveće površine duvana u Sremu

U njivu dolaze po mraku, a u ranim jutarnjim časovima već idu kući. U redovima duvana, berači se gotovo ne vide. Sa svake biljke u proseku uberu po tri lista.

- Došli smo u četiri ujutru, berba dobro ide, svaki dan je sve bolje - kaže berač koji je došao iz Kostolca i dodaje da je tu od 90 do 110 dana.

- Završavamo do 7.20, nije teško i može da se zaradi - kaže jedan radnik koji je zadužen za nošenje duvana.

Sa izbeglicama iz Hrvatske u Hrtkovce je devedesetih godina stigao duvan. U ataru je pod tom kulturom oko 500 hektara.

- Možda je malo manji rod, ali je dosta bolji kvalitet. Jedini problem što imamo sad je kiša koje mesec i po dana nema, ali imamo zalivne sisteme - kaže Ljuboja Smolić, poljoprivrednik iz Hrtkovaca.

Radna snaga najveći je problem, zbog toga se u sezoni broj stanovnika u selu uveća.

Od nekoliko tona sirovog duvana, dobiju svega nekoliko stotina kilograma suvog lista.

- Otprilike 4 do 4,5 tone se ubaci u sušaru, a desetak posto izađe, 450 do 500 kilograma - kaže Ljuboja i navodi da proces sušenja traje pet dana.

- Šesti dan se vadi sušara, sedmi dan opet branje. Jedna sušara, svakih sedam dana se bere - kaže Ljuboja.

Berba traje do prvih mrazeva. Na početku sezone najveći proizvođač duvana u zemlji povećao je otkupnu cenu.

- U proseku je cena povećana za nekih 30%. Veći akcent je stavljen na niže otkupne klase, da bi proizvođači imali ekonomsku računicu da beru tu klasu - kaže Željko Ananić, menadžer proizvodnje i obrade sirovog duvana JTI.

Kvalitet duvana je, kako navodi, jedan od boljih u poslednjih desetak godina.

Velike troškove proizvodnje i sušenja ratari kažu da bez kooperanata ne bi mogli da nadoknade. Duvan u Srbiji gaji nešto više od 700 poljoprivrednika.


Glas javnosti/ R05S