Šta se tačno dešava sa zdravljem deteta čiji roditelji puše: Deca 40 odsto duvanskog dima udahnu u svojoj kući
Autor: Glas javnosti
U Srbiji svaka treća punoletna osoba puši, a svaki sedmi osnovac je aktivni pušač, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut".
Više od 90 odsto obolelih od karcinoma pluća su pušači, a u Srbiji od ove bolesti godišnje umre oko 5.000 ljudi. Ono što takođe zabrinjava je sve češće korišćenje cigareta, vejpova, nargila, snusova i elektronskih cigareta među tinejdžerima.
Pulmološkinja Dragana Jovanović, kaže da pušači obolevaju 25 puta češće od karcinoma pluća nego nepušači.
„Mi imamo populaciju koja dosta upražnjava ovu lošu naviku. Treba napomenuti da je smrtnost od karcinoma pluća veća kod pušača, nego kod nepušača. Loši uticaji duvana se ne odražavaju samo na pluća, postoji nekoliko „pušačkih karcinom“ – karcinom jednjaka, stomaka, creva, bubrežnih puteva… Ovi karcinomi se mogu prevenirati prestankom pušenja“, smatra doktorka.
Prema podacima koje je izneo Batut, deca još u petom razredu, 15 odsto njih bar jednom proba cigaretu.
„Kada je u pitanju mlađa populacija karcinoma pluća je nešto što može da se dogodi i događalo se sa 15, 16 godina, ali je retko. Razlog tome je što je za razvoj bolesti potrebno izvesno vreme, nekoliko godina pušenje sigurno“, kaže dr Jovanović.
Ona dodaje da je kod dece veoma opasno kada pluća, koja se razvijaju, to ne mogu, upravo zbog pušenja. U tim situacijama se pluća razvijaju na loš način, pa ta deca često imaju astmu, teške infekcije pluća, a kasnije češće i kancer pluća.
Poslednje četiri godine povećana je upotreba nargila, vejpova i snusova među tinejdžerima.
Doktora ističe da kada je u pitanju štetnost ovih produkata, da se pojavljuju sada podaci o njihovoj trajnoj štetnosti.
Bezazlena supstanca ko što je taj biljni glikol kada se zagreva odaje druge supstance koje se razlažu razaraju pluća i to je ta trajna šteta“, naglašava dr Jovanović.
Sada imamo bolesti poput povrede pluća, odnosno oštećenja pluća vejpom, zatim kokičava pluća, kod kojih su disajni putevi zatvorni nekim fibrozama ili ožiljnim promenama i ne dozvoljavaju razmenu kiseonika.
Doktorka naglašava da sve te mlade osobe koje koriste te proizvode, možda nikada ne bi ni pušila, već je to rade jer je popularno. Dokazano je da samo tri godine korišćenja dovodi do 30 odsto većeg obolevanja od plućnih bolesti.
Kako duvanski dim utiče na nepušače?
„Kada imate roditelje pušače, uglavno i njihova deca, u većinii slučajeva postanu pušači. Na primer, deca 40 odsto duvanskog dima udahnu u kući. Isti je slučaj i sa kolegama na poslu koji ne puše. To je kao da puše, ali manji broj cigareta. Poslededice su iste kao i za pušače“, istakla je doktorka.
Glas javnosti/N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
