SPC reagovala na kampanju koja se vodi protiv nje: Patrijarh nema pravo da ćuti i neće ćutati

„Prva se prepoznala gospođa Brankica Janković, zaštitnik ravnopravnosti, koja je veoma zaslužna za razumevanje političkih odnosa u Srbiji, jer je u televizijskoj emisiji na RTS-u na primeru Zakona o rodnoj ravnopravnosti narodu pojasnila kako se u Srbiji donose zakoni.

Naime, na primedbe Crkve, javnosti i kompetentnih sagovornica u emisiji da se u konkretnom slučaju radi o protivustavnom zakonu, da nije poštovana predviđena procedura, da su se protiv odredbi o nasilju nad srpskim jezikom izjasnili SANU, Matica srpska, svih pet katedri za srpski jezik na državnim univerzitetima, koji iako jedini kompetentni u vezi sa ovom temom nisu bili ni konsultovani, da je i narod protiv zlonamernog nasilja nad svojim jezikom - ona je lakonski odgovorila da to uopšte nije važno, a da je samo važna politička volja, odnosno broj podignutih ruku u Narodnoj skupštini.

Uz to je, a da ne trepne, u neoboljševičkom diskriminatorskom maniru menjala teze, podmetala (pokazavši za to vrhunsku kompetentnost), banalizovala problem do te mere da je izjavila da se, eto, imenice ženskog roda koriste čak i u Crkvi (sic!).

Uz to nije krila želju da Crkvi ospori pravo da se izjašnjava o bilo kom društvenom pitanju, pa i o ovom suštinskom o nasilnom nametanju načina na koji će narod međusobno opštiti i ozakonjenju obaveznosti rodne, odnosno transrodne prakse (LGBTQIA+∞) od vrtića, pa na dalje, u svakom segmentu života.

To su pitanja koja se tiču celokupnog srpskog naroda, a ne samo nas koji živimo u Republici Srbiji i imamo tu sreću da se gospođa Janković stara o našoj ravnopravnosti. Ona ne da ne krije, nego uzdignuta čela ponosno ističe da je za temu o kojoj govori nekompetentna.

 No ipak, kod nje je kao kod Fausta, koji kaže da je deo sile koja želi zlo, a čini dobro, preteglo dobro, pošto smo iz prve ruke saznali da je u Srbiji za donošenje zakona jedino važna tzv. politička volja, odnosno odluka političara, bez obzira na to što je većina od njih za ovu temu potpuno nekompetentna.

Na kasting za novu seriju „Dobar dan, dobra ženo!“, zapravo pred ogledalo istine koje je nehotice u medijski galimatijas postavio naš Patrijarh, zatim staje, ogleda se, prepoznaje i odgovara gospođa Zorana Mihajlović, dosadašnje, a moguće i buduće, otelotvorenje političke volje u Srbiji, a za njom još nekoliko dama, ali i uvažene gospode, koji su se prepoznali u patrijarhovim kvalifikacijama.

Svi oni, znajući dobro da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nema veze sa brigom za žene, sa odbranom žena od nasilja, niti sa bilo kakvim realnim pravima i potrebama žena, najbeskrupuloznije menjaju teze, tvrdeći da patrijarh govori o svim ženama, pokazujući netrepeljivost prema njima. Svesno, međutim, zanemaruju činjenicu da je Patrijarh govorio u jednini i mislio na jednog državnog funkcionera.

Sasvim slučajno je taj funkcioner funkcionerka, osoba ženskog pola. Nema sumnje da bi Patrijarh isto govorio i da se kojim slučajem radi o funkcioneru, odnosno muškarcu.

Opšte je poznata i lako proverljiva činjenica da patrijarh i Crkva, u kojoj je inače aktivno i delatno mnogo više žena nego muškaraca, u pogledu konkretne brige i pomoći ženama, učine dnevno onoliko koliko pomenuti nisu uradili u svojoj celokupnoj i dobro sponzorisanoj funkcionerskoj karijeri.

Crkva već decenijima, uglavnom daleko od dnevne medijske pažnje, ugroženim ženama pruža konkretnu duhovnu i materijalnu pomoć koju sigurno ne dobijaju u kancelarijama pomenutih. Mi ih naravno nećemo zloupotrebljavati i pozivati da se oglase.

Crkva i patrijarh najčešće ne odgovaraju na bezočne laži i klevete. Međutim, kada se radi o suštinskim pitanjima, pitanjima načina života, vrednostima, kada se nasilno nameću neprihvatljivi modeli života u naše domove i porodice, u vrtiće, škole, kao što je to slučaj sa ozakonjenjem transrodne (LGBTQIA+∞) prakse kroz protivustavni Zakon o rodnoj ravnopravnosti ili kada se u tom cilju kleveće Crkva, budite sigurni da ćemo reagovati još snažnije na ovu vrstu manipulacija i kelveta bez obzira na to da li klevete i manupalacije dolaze od muškaraca ili žena.

Patrijarh, koji je duhovni predvodnik miliona pravoslavnih Srba i ima najveću odgovornost, nema pravo da ćuti i neće ćutati. Da ne bude zabune, Crkva nema ništa protiv bilo čijeg ličnog izbora ili orijentacije. Ona zna da je svaki čovek ikona Božja i zato se, poštujući svačiju slobodu, moli za sve bez izuzetka, sve grli Hristovom ljubavlju, ali odlučno ustaje i ustajaće protiv svakog nametanja onoga što je strano biću našeg naroda i čovekovoj prirodi uopšte.

Patrijarh, pak, nikada ne propušta priliku da stane u zaštitu žena, što znaju svi kojima Crkva pomaže i svi koji hoće da ga čuju. Navešćemo, u nastavku, samo dva skorija primera.*

Naposletku svi koji su se javili na kasting serije „Dobar dan, dobra ženo!“, klevetnici i njihovi mediji treba da se zamisle, da se pokaju za svesno izgovorene i plasirane laži ili da upute javno izvinjenje ako i kada budu shvatili da su u zabludi. Jer, zima definitivno prolazi...Nema više mrazeva, a kamenje nije svezano...“.

Glas javnosti/S04S